NI DANA BEZ ŽENA

Povezani članci

• Amerika uputila veliku poruku: BiH jeste i ostat će suverena i jedinstvena država
• Uhapšeni zbog performansa u ustaškim uniformama
• Pokušaj ušutkavanja Petra Lukovića: Ostaće samo sramna šutnja
• O besmislu hrvatske države
• Cenić: BiH će se izvući iz krize tek kad sve propadne
• Preigrali se

Pre  nešto više  od 100 godina na inicijativu Klare Cetkin Socijalistička Internacionala  je ustanovila Međunarodni dan žena. To međutim niti je prvi, ni jedini u svom rodu „ženski praznik“. Mnoge zemlje u svetu našle su povod da obeleže paznik žena i nekog drugog dana u godini.

Piše: Branko Rakočević

DAN KLARE CETKIN

Međunarodni dan žena koji je   Klara Cetkin  osmislila 1910. g. u početku su obeležavali na različite načine. Još 28. aprila 1909., godinu dana pre zvaničnog proglašenja  8. marta za ženski praznik, američke socijalsitikinje su proslavile svoj dan. Posle toga su ga obeležavale   ili krajem marta, ili početkom aprila. Tek nakon što su socijalističke pristalice organizovale u Evropi  velike antiratne demonstracije na dan 8.marta 1913. g. progresivne ženske  organizcije  su počele da prolslavljaju 8. mart kao Međunarodni dan žena.

U Sovjetskoj  Rusiji  8. mart crveno slovo u kalendaru

Posle Velike Oktobarske revolucije 1917.g. Sovjetska Rusija je bila prva država u svetu u kojoj je 8. mart   postao crveno slovo u kalendaru. Istina, radni dan sa punim rdnim vremenom, a neradni dan je postao tek 1965. g. Priznavanje osmog marta  za međunarodni praznik žena decenijama  je bio jedan od simbola lojalnosti ove ili one države prema Sovjetskom Savezu,  ili kao minimum, nelojalnosti prema SAD i zemljama Zapada. Tako se Dan žena počeo proslavljati u zemljama „narodne demokratije” i u nerazvijenim zemljama „koje su izabrale socijalsitički put”- od Alžira do Zimbabvea.

Nije mali broj država koje proslavu Osmog marta vezuju sa SSSR-om i komunistričkim pokretom, pa stoga ga ne  svrstavaju u zvaične praznike, nego pronalaze druge datume i povode.

Dan Žozine Mašel i herojine La-Koronile u Mozambiku

U Mozambiku dan žena se proslavlja  7.  marta u znak obeležavanja dana smrti Žozine Mašel-nacionalne heroine zemlje i prve žene prvog mozambičkog predsednika Samora Mašela. To se desilo 1971. g.  Razne progresivne organizacije žena uveliko na internetu šire verziju  kako je Žozina Mašel poginula u neravnopravnom boju  sa portugalksim kolonizatorima. Ustavri, supruga lidera ustaničkog pokteta FRELIMO je umrla od raka u jednoj  bolnici u Daresalamu, tadašnjoj prestonici   Tanzanije  u kojoj se nalazio glavni štab mozabičkih ustanika.

Deveti avgust – dan žena u Južnoafričkoj Republici

U znak sećanja na 9. avgust 1956. g. kad je nekoliko hiljada crnoputih  žena  organizovalo protestni marš protiv režima u Pretoriji,  koje su vlasti na surov način razbile, ovaj dan se od 1994. g. proslavlja  kao dan žena u ovoj afričkog zemlji.

U Boliviji: 27.  maj „Dan majki“

U Boliviji praznik žena ima tipično američki naziv „Dan majki”. Međtim, on se ne proslavlja u drugoj nedelji maja kao u SAD i u još nekoliko  desetina zemalja sveta, od Australije i Austrije do Singapura i Turske, nego uvek 27. maja,  na dan kad se odigrala čuvena bitka sa španskim zavojevačima kod La-Koronile  u kojoj su učestvovale i bolivijske žene. Godine  1927. taj dan je proglašen za državni praznik ove latinoameričke zemlje.

Gvineja praznuje 27. avgust kao Dan žena

U Gvineji se  27. avgust  dan „ženskog ustanka” slavi kao dan žena. Sve dok 1984. g. nije umro predsednik   države Ahmed Seku Ture, niko nije smeo ni pomisliti da se slavi ustanak koji je on sam isprovocirao svojim dektretom o ukidanju slobodne trgovine na pijacama. U velikim gadovima izbile su pobune koje su predvodili sitni  pijačni trgovci, uglavnom žene, pa je Seku Ture bio prinuđen da dekret povuče, ali je i dalje ostao omražen vladar. Posle njegove smrti, nove gvinejske vlasti koje nisu galjile nimalo poštovanje prema pokojniku,  proglasile su dan ženskog ustanka 27. avgust za nacionamni praznik Gvineje.

 Dan Ane Džarvis

Dan majke – druga nedelja u maju –  jedan  je od najmasovnijih, a uz to i komercijalno  najuspešnijih ženskih praznika  na svetu. Istina, u početku nije išlo sve tako dobro. Sa inicijativom da se izabere jedan dan u godini koj bi bio posvećen ženama, prva je u javnosti istupila  poznata američka feminiistkinja Džulija Vord  još 1872., ali je tada niko nije podržao. Zato  je drugi pokušaj, koji je 1907. g. inicirala Ana Džarvis  ovenčan veličanstvenim uspehom. Ona je formirala opštenacinalni  pokret za ustanovljavanje Dana majke. To je bila energična  žena i   organizcija na čijem je čelu bila, rasprostirala se skoro u svim saveznim državama  Amerike. Godne 1914. predsednik SAD Vidro Vilson zvanično je progalsio   drugu nedelju maja za Dan majke. Ironija sudbine je da je poslednje dane života Ana Džarvis posvetila borbi protiv Dana majke koji je sama utemeljila. Praznik se brzo komercijalizovao i naočigled svojih osnivča pretvoprio se u „dan trgovine”. Ana Džavers je konačno izgubila bitku. Sada najmnje dvadeset zemalja u svetu proslavljaju Dan majke na američki način. U samim SAD, svedoče eksperti, Dan majke umnogome prevaziazi bilo koji praznik u godini  po broju rezervisanih stolova u restoranima, pošto je taj dan kao svoj praznik prihvatila i Nacionalna  asocijacija  hotelijera  SAD. Prema podacima jedne od vodećih komapnija za istraživanje tržišta i biznis informacija, IBISWorld, i pored  ekonomske krize, ove godine se planira da se samo za cveće i poklone  ženama utroši 4 milijarde dolara.

Dan prorokove kćeri, šahove majke i kraljeve kćeri

U Iraku i Iranu Dan majke obeležava se istovremeno-dvadeseti dan meseca džumada, rođenja Fatime,  kćeri proroka  Muhameda. Istina, u Iraku se praznik naziva Dan žena, a u Iranu Dan majke. To je relativno nov praznik koji su u Iranu počeli da obeležavaju tek nakon pobede Islamske revolucije, a do tada je zvanični praznik Dana majke, 25. Azara, u čast rođenadana majke poslednjeg šaha Mohameda Reze Pahlavija. Posle islamske revolucije, kad su  i šah i njegova cela porodica bili proterani iz zelje, za Dan majke je uzet drugi datum. U Iraku se Dan žena obeležava od 2003. g.

Uopšte, obeležavanje dana žena na rođenadan najvažnije žene u državi je široko rasprostarnjena tradicija. Na Tajlandu, na primer, dan majke se proslavlja 12. avgusta, na rođendan kraljice Sikirit. U  Japanu  je  za Dan žena  car Hirohito proglasio   6. mart, rođenadn  svoje supruge, carice Nagako, majke sadašnjeg imperatora Akihita. U Turkmneiji je sovjetski međunardni dan žena sa 8. bio pomeren na 20. mart kad se oficileno proslavljao praznik proleća, iako je svima bilo poznato da se tog dana rodila Kurbansultan – edže, majka Turkmenbaša.

Dan slobode i kongresa

U Tunisu dan žena se obeležava 13. avgusta na dan kad je 1956. g. tadašnji formalni vladar zemlj kralj Mohamed VIII potpisao Kodeks stausa   ličnosti koji je sadržao seriju zakona  o  izjednačavanju žena u pravima sa muškarcima. Kodeks koji je stupio na snagu u januru 1957. g. je zabranjivao  mnogoženstvo, ustanovio  građansku proceduru razvoda braka,  dopuštao stupanje u brak samo uz sagalsnost oba partnera. Na taj način žene su prvi put u ovoj mediteranskoj  afričkoj zemlji  stekle  ista ptrava koja uživaju žene u Evropi i Americi.

U Indoneziji je  praznik Dan majke povezan sa održavanjem prvog u državi opštenacionalnog kongresa žena. To je bilo 22. decembra 1928. g. a ideja da se taj događaj obeležava kao praznik potekla je od delegata  Trećeg kongresa žena Indomnezije održanog 1938. g.  To nije moglo biti ostvareno za vreme holandske kolonijalne vladavine u ovoj ostrvskoj zemlji. Tek je 1959. g. ukazom predsednika  Sukarna 22. decembar  je progalašen za dan žena.