ENG
NI DANA BEZ ŽENA
Autor/ica 👤tačno.net
Povezani članci
Pre nešto više od 100 godina na inicijativu Klare Cetkin Socijalistička Internacionala je ustanovila Međunarodni dan žena. To međutim niti je prvi, ni jedini u svom rodu „ženski praznik“. Mnoge zemlje u svetu našle su povod da obeleže paznik žena i nekog drugog dana u godini.
Piše: Branko Rakočević
DAN KLARE CETKIN
Međunarodni dan žena koji je Klara Cetkin osmislila 1910. g. u početku su obeležavali na različite načine. Još 28. aprila 1909., godinu dana pre zvaničnog proglašenja 8. marta za ženski praznik, američke socijalsitikinje su proslavile svoj dan. Posle toga su ga obeležavale ili krajem marta, ili početkom aprila. Tek nakon što su socijalističke pristalice organizovale u Evropi velike antiratne demonstracije na dan 8.marta 1913. g. progresivne ženske organizcije su počele da prolslavljaju 8. mart kao Međunarodni dan žena.
U Sovjetskoj Rusiji 8. mart crveno slovo u kalendaru
Posle Velike Oktobarske revolucije 1917.g. Sovjetska Rusija je bila prva država u svetu u kojoj je 8. mart postao crveno slovo u kalendaru. Istina, radni dan sa punim rdnim vremenom, a neradni dan je postao tek 1965. g. Priznavanje osmog marta za međunarodni praznik žena decenijama je bio jedan od simbola lojalnosti ove ili one države prema Sovjetskom Savezu, ili kao minimum, nelojalnosti prema SAD i zemljama Zapada. Tako se Dan žena počeo proslavljati u zemljama „narodne demokratije” i u nerazvijenim zemljama „koje su izabrale socijalsitički put”- od Alžira do Zimbabvea.
Nije mali broj država koje proslavu Osmog marta vezuju sa SSSR-om i komunistričkim pokretom, pa stoga ga ne svrstavaju u zvaične praznike, nego pronalaze druge datume i povode.
Dan Žozine Mašel i herojine La-Koronile u Mozambiku
U Mozambiku dan žena se proslavlja 7. marta u znak obeležavanja dana smrti Žozine Mašel-nacionalne heroine zemlje i prve žene prvog mozambičkog predsednika Samora Mašela. To se desilo 1971. g. Razne progresivne organizacije žena uveliko na internetu šire verziju kako je Žozina Mašel poginula u neravnopravnom boju sa portugalksim kolonizatorima. Ustavri, supruga lidera ustaničkog pokteta FRELIMO je umrla od raka u jednoj bolnici u Daresalamu, tadašnjoj prestonici Tanzanije u kojoj se nalazio glavni štab mozabičkih ustanika.
Deveti avgust – dan žena u Južnoafričkoj Republici
U znak sećanja na 9. avgust 1956. g. kad je nekoliko hiljada crnoputih žena organizovalo protestni marš protiv režima u Pretoriji, koje su vlasti na surov način razbile, ovaj dan se od 1994. g. proslavlja kao dan žena u ovoj afričkog zemlji.
U Boliviji: 27. maj „Dan majki“
U Boliviji praznik žena ima tipično američki naziv „Dan majki”. Međtim, on se ne proslavlja u drugoj nedelji maja kao u SAD i u još nekoliko desetina zemalja sveta, od Australije i Austrije do Singapura i Turske, nego uvek 27. maja, na dan kad se odigrala čuvena bitka sa španskim zavojevačima kod La-Koronile u kojoj su učestvovale i bolivijske žene. Godine 1927. taj dan je proglašen za državni praznik ove latinoameričke zemlje.
Gvineja praznuje 27. avgust kao Dan žena
U Gvineji se 27. avgust dan „ženskog ustanka” slavi kao dan žena. Sve dok 1984. g. nije umro predsednik države Ahmed Seku Ture, niko nije smeo ni pomisliti da se slavi ustanak koji je on sam isprovocirao svojim dektretom o ukidanju slobodne trgovine na pijacama. U velikim gadovima izbile su pobune koje su predvodili sitni pijačni trgovci, uglavnom žene, pa je Seku Ture bio prinuđen da dekret povuče, ali je i dalje ostao omražen vladar. Posle njegove smrti, nove gvinejske vlasti koje nisu galjile nimalo poštovanje prema pokojniku, proglasile su dan ženskog ustanka 27. avgust za nacionamni praznik Gvineje.
Dan Ane Džarvis
Dan majke – druga nedelja u maju – jedan je od najmasovnijih, a uz to i komercijalno najuspešnijih ženskih praznika na svetu. Istina, u početku nije išlo sve tako dobro. Sa inicijativom da se izabere jedan dan u godini koj bi bio posvećen ženama, prva je u javnosti istupila poznata američka feminiistkinja Džulija Vord još 1872., ali je tada niko nije podržao. Zato je drugi pokušaj, koji je 1907. g. inicirala Ana Džarvis ovenčan veličanstvenim uspehom. Ona je formirala opštenacinalni pokret za ustanovljavanje Dana majke. To je bila energična žena i organizcija na čijem je čelu bila, rasprostirala se skoro u svim saveznim državama Amerike. Godne 1914. predsednik SAD Vidro Vilson zvanično je progalsio drugu nedelju maja za Dan majke. Ironija sudbine je da je poslednje dane života Ana Džarvis posvetila borbi protiv Dana majke koji je sama utemeljila. Praznik se brzo komercijalizovao i naočigled svojih osnivča pretvoprio se u „dan trgovine”. Ana Džavers je konačno izgubila bitku. Sada najmnje dvadeset zemalja u svetu proslavljaju Dan majke na američki način. U samim SAD, svedoče eksperti, Dan majke umnogome prevaziazi bilo koji praznik u godini po broju rezervisanih stolova u restoranima, pošto je taj dan kao svoj praznik prihvatila i Nacionalna asocijacija hotelijera SAD. Prema podacima jedne od vodećih komapnija za istraživanje tržišta i biznis informacija, IBISWorld, i pored ekonomske krize, ove godine se planira da se samo za cveće i poklone ženama utroši 4 milijarde dolara.
Dan prorokove kćeri, šahove majke i kraljeve kćeri
U Iraku i Iranu Dan majke obeležava se istovremeno-dvadeseti dan meseca džumada, rođenja Fatime, kćeri proroka Muhameda. Istina, u Iraku se praznik naziva Dan žena, a u Iranu Dan majke. To je relativno nov praznik koji su u Iranu počeli da obeležavaju tek nakon pobede Islamske revolucije, a do tada je zvanični praznik Dana majke, 25. Azara, u čast rođenadana majke poslednjeg šaha Mohameda Reze Pahlavija. Posle islamske revolucije, kad su i šah i njegova cela porodica bili proterani iz zelje, za Dan majke je uzet drugi datum. U Iraku se Dan žena obeležava od 2003. g.
Uopšte, obeležavanje dana žena na rođenadan najvažnije žene u državi je široko rasprostarnjena tradicija. Na Tajlandu, na primer, dan majke se proslavlja 12. avgusta, na rođendan kraljice Sikirit. U Japanu je za Dan žena car Hirohito proglasio 6. mart, rođenadn svoje supruge, carice Nagako, majke sadašnjeg imperatora Akihita. U Turkmneiji je sovjetski međunardni dan žena sa 8. bio pomeren na 20. mart kad se oficileno proslavljao praznik proleća, iako je svima bilo poznato da se tog dana rodila Kurbansultan – edže, majka Turkmenbaša.
Dan slobode i kongresa
U Tunisu dan žena se obeležava 13. avgusta na dan kad je 1956. g. tadašnji formalni vladar zemlj kralj Mohamed VIII potpisao Kodeks stausa ličnosti koji je sadržao seriju zakona o izjednačavanju žena u pravima sa muškarcima. Kodeks koji je stupio na snagu u januru 1957. g. je zabranjivao mnogoženstvo, ustanovio građansku proceduru razvoda braka, dopuštao stupanje u brak samo uz sagalsnost oba partnera. Na taj način žene su prvi put u ovoj mediteranskoj afričkoj zemlji stekle ista ptrava koja uživaju žene u Evropi i Americi.
U Indoneziji je praznik Dan majke povezan sa održavanjem prvog u državi opštenacionalnog kongresa žena. To je bilo 22. decembra 1928. g. a ideja da se taj događaj obeležava kao praznik potekla je od delegata Trećeg kongresa žena Indomnezije održanog 1938. g. To nije moglo biti ostvareno za vreme holandske kolonijalne vladavine u ovoj ostrvskoj zemlji. Tek je 1959. g. ukazom predsednika Sukarna 22. decembar je progalašen za dan žena.
Autor/ica 👤tačno.net
