Moja Srbija, moja maćeha

Izdvajamo

• Nema na nebu iznad Srbije nikakve američke paučine za trovanje naroda ali je zato mnoge vijuge u ćuskijama premrežila teorija zavere. Hm, hm e i taj Krstin, crni Hrvat među Srbima je sumnjivo lice. Baš u vreme kad Ivica Dačić, ministar spoljni poručuje Hrvatima volimo vas kao i one u Gvineji Bisao. Ova dva plemena su balkanska verzija Šiita i Sunita. Ni njihov zajednički bog ne može da ih zaustavi u omiljenoj im disciplini - širenju mržnje. Prosto, njihovi nacionalizmi se međusobno hrane.

Povezani članci

• Izložba „Mir sa ženskim licem“
• LINČ NAJAVLJEN U NOVINSKOM NASLOVU
• Mir i stabilnost
• Bugojno 25 godina nakon rata: Čitati Jaspersa na trgovima
• Žrtvovanje za mostarski sajam zbog „ljubavi“ prema domovini
• Emir Hajdarević: Negiranje i pokušaj prepuštanja zaboravu zločina Herceg Bosne neće proći

Foto: telegraf

Nema na nebu iznad Srbije nikakve američke paučine za trovanje naroda ali je zato mnoge vijuge u ćuskijama premrežila teorija zavere.

Građanin Stanko Krstin je lojalan domovini Srbiji. Reklo bi se i više od toga. Dok mnogi njegovu zemlju vide kao kantu za smeće ovaj građanin čuva njena zelena brda i cvetne doline. Zato je od organizacije Moja Srbija dobio godišnje priznanje. Avaj, dok se ispisivala plaketa gradjaninu Krstinu je zazvonio telefon. Na vezi je bila Moja Srbija. S one strane žice ledeni glas je govorio kako od priznanja nema ništa… Kako? Zašto? zavapio je Krstin, društveno odgovorni građanin Srbije. Onda je čuo da je jedan drugi građanin Novog Sada poslao papire da on krije mračne strane svoje ličnosti. Čekajte ljudi… uneo se u telefon zlosrećni Krstin. Onda se samo čulo tutu, tutu, tutu…

Zašto se naprečac Moja Srbija tako maćehinski ponela prema nesuđenom laueratu? Eeee… Zašto? Biće da joj je pisao Nikola Aleksić, čuvar srpskog neba i zemlje. Izdresiran da prepoznaje njene neprijatelje. Sa posebnim njuhom za zločeste Hrvate. Istoriji gluposti dva ratnička plemena, Srba i Hrvata, dao je nemerljiv doprinos. Otkrio je da je Stanko Krstin, Hrvat. Po zanimanju trovač dične Srbadije. Špijun. Radi po instrukcijama Hrvatske obaveštajne službe. Truje srpske žene, decu, pse i golubove po Novom Sadu. Kakav lik. Nikola Aleksić, samozvani srpski Baš Čelik, direktor Patriotskog bloka i tzv. Ekološkog pokreta. Joj! Ljudi u belom pomozite mu.

Krstinu, vlasniku privatne firme i predsedniku Unije poslodavaca Vojvodine samo je još falio ovakav manijakalni tip. Malo, malo pa sa fasade firme mora da prekreči slova veličine bandere Ustaše napolje, ustaše napolje… Stanko Krstin, Hrvat, rodjen u Odžacima kod Sombora, Republika Srbija. Revnosno plaća porez državi, ali se i ne odvaja od kofe sa krečom. Kad je lane u junu, Aleksić obnarodovao teralicu sa koje se cedila optužba da je hrvatski trovač i špijunčina, Krstin se požalio Poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Ona je našla kako je Aleksić diskriminator. Zato što je Krstina, pripadnika hrvatske nacionalne manjine optužio da je po zadatku došao u Srbiju da truje građane Novog Sada, pse lutalice, pse kućne ljubimce, ali i ptice. Državni tužilac se nije oglasio zbog očitog širenja etničke mržnje. Valjda misli da tu posla ima samo za medicinsku struku.

Dobro. Sa tim čovekom nisu čista posla. Znaju to i oni Rosandićevi konji vrani ispred nekadašnje jugoslovenske skupštine. Čim se pojavi Nikola Aleksić, izvodeći svoj “one man show”, konji pokriju oči kopitama. Najradije bi ove kamene kopije tih divnih i plemenitih životinja pobegle u skupštinsko zdanje. Ali tamo su zasele konjine od nekih poslanika. Jedu za bagatelu karađorđevu šniclu, popiju viski, najeftiniji u Beogradu a onda, da izvinete, seru po gradjanima. E ispred takvog posranog narodnog doma pojavi se Aleksić. Da Srbe upozori kako su Amerikanci preko HARP antena premrežili nebo iznad Srbije da truju narod. Ta mreža ostaviće 350 hiljada mladih srpskih parova bez potomstva. Radije će poginuti ispred Skupštine nego dozvoliti da mi truju potomstvo uzvikuje ovaj dijabolični srpski demijurg.

Zna se da po Srbiji hoda gomila imbecila. Ne treba svećom da ih tražite. Ali šta je sa glavonjama u Mojoj Srbiji, organizaciji, koja zajedno sa Privrednom komorom Beograda i uz pomoć Skupštine grada, svake godine dodeljuje priznanja kolektivima i pojedincima koji posluju na odgovoran način i brinu o svojim radnicima i životnoj sredini u lokalnoj zajednici. Kako to da su pratili cele prošle godine aktivnost Stanka Krstina i odlučili da mu dodele priznanje, a onda na osnovu prijave jednog građanina rekli puj pike ne važi. I tako po drugi put diskriminisali Stanka Krstina, Hrvata, lojalnog građanina Srbije i predsednika Unije poslodavaca Vojvodine. To je Krstin i dan-danas.

Nema na nebu iznad Srbije nikakve američke paučine za trovanje naroda ali je zato mnoge vijuge u ćuskijama premrežila teorija zavere. Hm, hm e i taj Krstin, crni Hrvat među Srbima je sumnjivo lice. Baš u vreme kad Ivica Dačić, ministar spoljni poručuje Hrvatima volimo vas kao i one u Gvineji Bisao. Ova dva plemena su balkanska verzija Šiita i Sunita. Ni njihov zajednički bog ne može da ih zaustavi u omiljenoj im disciplini – širenju mržnje. Prosto, njihovi nacionalizmi se međusobno hrane.