Moguće tužbe i pred srpskim sudovima za Srebrenicu

Povezani članci

• Zvonimir Nikolić: Kako je gospodsko Sarajevo porazilo hercegbosanske tvornice laži
• BORIS PAVELIĆ: Udruženi nacionalni pothvat
• Selim Bešlagić: Rudnik ne hrani ni rudare, kako će hraniti državu?
• Glup i gluplji
• Milenko Blagojević: Nemušti govor šutnje
• Zoran Pusić: Pišanje u more je manje zagađenje od pisanja fašističkih tekstova

Udruženja žrtava genocida u Srebrenici razmatraju mogućnost podnošenja tužbe protiv države Srbije pred ovdašnjim sudovima, saznaje Danas.

Iste tužbe, prema izvoru Danasa, mogle bi da budu podnete i protiv Crne Gore, koja je u vreme masakra u Srebrenici bila u sastavu SR Jugoslavije.

– Planovi u vezi s pokretanjem postupaka za odgovornost Srbije za genocid u Srebrenici su u tajnosti. Ne mogu vam za sada ništa reći o tim planovima, čiju realizaciju očekujem u skorijoj budućnosti – najavljuje za Danas Hatidža Mehmedović, predsednica udruženja Srebreničke majke.

Ona ističe da je dobro poznato ko je sve odgovoran za srebrenički genocid i da to „znamo jako dobro i vi i mi“.

Presudu holandskog apelacionog suda da je država Holandija odgovorna za smrt trojice Bošnjaka, posle pada Srebrenice u julu 1995. godine, i naredbe holandskoj vladi da plati odštetu njihovim porodicama, Hatidža Mehmedović ocenjuje kao „ogromnu satisfakciju porodicama žrtava“.

– Nakon Srbije i Crne Gore, Holandija snosi ogromnu odgovornost za genocid u Srebrenici. Ne smemo da zaboravimo da su Srbija i Crna Gora za vreme genocida bile u čvrstom zagrljaju. Zajedno su te dve države išle u krvave pohode i počinile genocid nad srebreničkim muslimanima – naglašava naša sagovornica.

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, ocenjuje za Danas da je „presuda holandskog Apelacionog suda veoma zanimljiva s pravnog stanovišta“.

– Advokati koji su zastupali ljude u vezi sa holandskim bataljonom u Srebrenici, odnosno njihove saradnike i službenike, postupili su vrlo dobro zato što nisu išli na neki međunarodni sud, kakav je na primer Evropski sud za ljudska prava, jer bi tamo izgubili, kao što su neki oštećeni kosovski Albanci izgubili kada su pokušali da dobiju naknadu za ponašanje vojnih snaga nekih država u okviru KFOR. Međunarodni sudovi tada proglašavaju postupke jedinica u sastavu međunarodnih oružanih snaga za postupke međunarodnih organizacija, kakve su na primer UN, a zatim konstatuju da te organizacije imaju imunitet koji ih štiti od odgovornosti. Međutim, holandski sud je zaključio da ima nadležnost nad postupcima holandskih organa, odnosno holandske vojske, jer oni nemaju nikakav imunitet pred nacionalnim holandskim sudstvom – ističe Dimitrijević.

Naš sagovornik naglašava da se sada „svakako može očekivati da i druge žrtve iskoriste holandske sudove u sličnoj situaciji, ali se mora imati u vidu da je pred sudom svaki slučaj konkretan i da su ovde oštećeni bili povezani s holandskim bataljonom, koji je prema njima imao posebne obaveze koje možda nije imao prema svim oštećenim stanovnicima Srebrenice“. On ističe da će se postaviti i pitanje da li je jedna srazmerno mala vojna jedinica mogla da štiti hiljade ljudi.

– Ne vidim kako bi presuda jednog holandskog suda mogla da utiče na postupak protiv Srbije kao države. Državama sudi samo Međunarodni sud pravde, a on se već izjasnio o odgovarajućoj tužbi BiH i našao da prema postojećim dokazima tadašnja SR Jugoslavija nije kontrolisala srebreničku operaciju, iako je izdašno pomagala vojsku Republike Srpske. Presuda MSP može se revidirati ako se otkriju sasvim nove i ranije nepoznate činjenice, ali to ne ide lako, a odluka holandskog suda koja se tiče jednog konkretnog slučaja ne može da bude ta dramatično nova činjenica – zaključuje Vojin Dimitrijević.