Marširala, marširala Vučićeva garda

Povezani članci

• Zašto se ukidaju političke emisije?
• Klauški poručuje premijeru: Milanoviću zabrani domaće fašiste
• Šušnica: Momentalno uhapsiti i procesuirati Dodika
• Dejan Ilić: Dve nacije – jedna država
• U jedinstvu je saga
• Bajtal: Kao pijani gosti u kafanama Dodik, Čović i Nikolić razbijaju ovu zemlju

Piše: Slobodan Dukić

Srbija neće dozvoliti nikome da je gazi! Osim Vučiću. Aleksandar Srpski se ne odvaja od megafona. Šumadijskim brdima odzvanja eho njegovog glasa da neće dozvoliti Englezima da rezolucijom o Srebrenici ponižavaju Srbe. A tamo daleko, iza tih brda preko Dunava, u Panonskom moru beznađa  marširaju i gaze Vučićevi pretorijanci.

    Opasno je danas u srpskoj prestonici leći na trotoar ispred skupštine i tako se solidarisati sa srebreničkim žrtvama. Opasno je reći, da bio je genocid. Nacifašisti će vas okupati pljuvačkom ljute mržnje. Kakve trice i kučine? Jebali vas međunarodni sudovi. Pravda je na strani nebeskog naroda, keze zube čuvari nacionalnog ponosa. Nema genocida u Srebrenici, ali ima genocida nad demokratijom. Pripadnici telesne garde srpskog premijera uzjahali su, ovih dana, besne limene konje i iz Beograda dojahali u Kovin. Držali pod opsadom danima ovaj grad. Da ne dozvole da padne vlast Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu. Građani su ih prepoznali čim su izašli iz džipova BG registracija. Tamna stakla. Izleću  kao crni leptiri. Obučeni u naci stilu. Golemi. Tetovirani. Tiranosaurusi  sa mišica se plaze. Bljuju vatru.

     Nezvani gosti opet su bili u tužnoj banatskoj varošici. Baš kao i u vreme lokalnih izbora. Kad su pod okriljem noći, predstavljajući se kao policajci, legitimisali i lemali mladež političkih protivnika “naoružanu” plakatima i kofama sa lepkom. Sad su na meti bili odbornici. Glasači protiv  naprednjačke predsednice opštine. Protestovali su zbog odluke da  uzme penzionerku za savetnicu. I da je nagradi sa hiljadu evra apanaže.  Vučićevi momci, kako im tepaju, tepali su odbornike na radnim mestima. Trpali ih u džipove. I odvozili ih u opštinsko zdanje.  Tamo su ih primoravali da povuku potpise sa zahteva za smenu predsednice opštine. Sve je bilo kao u filmovima o mafijašima. Grad je bio pod opsadom kidnapera u džipovima.

     Svašta  se tih dana dešavalo, reći će Toma Spasić, odbornik. Dodaje da je i sam bio na meti. One  koje nisu mogli da pohvataju na radnim mestima, žestoki momci čekali su na legalu. Na kućnom pragu. Na šolji. Za vreme velike i male nužde. Zato su žrtve bežale od kuća. Sa porodicom komunicirale preko šifrovanih poruka. A onda su vođe prevrata rešile da ih đuture sklone iz grada. Na dan glasanja policija je izašla na ulice. Obezbedjivala je centar grada. Na traženje predsednika skupštine opštine. Da neki od buntovnih odbornika ne dobije džak na glavu ili laso oko vrata. Dešavalo se to tog pijačnog dana, u varošici rekorderu: za dve godine promenjeno je četiri opštinska glavara. Od toga predsedničku fotelju umazale su tri naprednjačke guzice.

     Ispred kabineta predsednika, socijaliste, postarija odbornica čeka na prijem. Da dođe na red. Ispred nje ređaju se partijski drugovi. Da ugrabe neki dinar ili klasu.Dotična došla da se žali kako joj za vratom stoji persona za pritisak. Poznata iz vremena Miloševića. Kao pripadnik trećeg ešalona Državne bezbednosti iz voznog parka policije birao je auto kojim će da se provoza. Sad ova prljava doušnička krpa u ime SNS tera odbornicu da se posere. Pa da poliže. A ovde je to zakon. U lokalnom parlamentu čuče u većini štetočine nastale iz jednog brloga. Naprednjačkog. Po sistemu daj-dam, u stanju su da prodaju i rođenu materu da bi užicali kakvu sinekuru. Iza njih u redu čekaju kakvu koskicu odbornici iz drugih stranaka. Da prodaju dušu đavolu.

     Vučić orbi et urbi poručuje kako je Srbija organizovana i uređena demokratska država. Sem u Kovinu. Banatskoj vukojebini gde njegovi pretorijanci rasteruju odbornike u buljuke. Provincija je puna prljavog rublja. Za to vreme Beograd ručno pere Dodikov prljav veš. Proradila je i moskovska mašina za pranje u Ujedinjenim nacijama. Gleda se da se programator u Savetu bezbednosti naštimuje da u Srebrenici nije bilo genocida. Jeste bio strašan pokolj, ali ko će se susretati u snu sa tim kostima. A te kosti smejaše se, bog da prosti, reče pesnik.