Lucić: Ima neka tajna obveza

Povezani članci

• Potemkinovo šoping-selo u Mostaru
• Genocid, zločini protiv čovječnosti i ratni zločini nikad ne zastarijevaju!
• Goran Sarić: Alhemija Bosne i Ćosićeve “čitanke”
• I Milanović odustaje od ratifikacije sporazuma Izetbegović -Tuđman?
• Korupcija u poticajima za poljoprivredu FBiH: Milioni za nepostojeći biznis
• Milan Colić: Dejtonski ne-rat

Daj, molim te, nemoj danas turpijat o antifašizmu!

– Ma kakav antifašizam, kome je još do toga… Vidiš da ga više ne štuju ni novine, da najnormalnije izlaze na današnji dan. 

    – Imaš nešto protiv toga? 

    – Ne, ni slučajno, Brože sačuvaj… Antifašistički stav se najdosljednije pokazuje zalaganjem na radnom mjestu. 

    – Čija je to misao: Kardeljeva? 

    – Nemam pojma. Mogla bi bit i Karamarkova. Ali rekli smo da nećemo o tome… Možemo, štajaznam, o nekom prazniku do kojega je ljudima stalo. 

    – O Danu državnosti? 

    – Pa nije da ljudima nije stalo do njega, ali nikako da skontaju kojeg datuma pada… Zato svi znaju kad je Dan pobjede i domovinske zahvalnosti ili, narodski kazano, Dan Oluje, pa ćemo o njemu. 

    – Sto-posto ima novih inicijativa da se taj dan više ne slavi? 

    – Ima inicijativa da ga svaki Hrvat mora obavezno slaviti. Evo, kaže Željko Bebek: »Slaviti Dan Oluje nije nam samo pravo, nego i obveza svakog Hrvata koji voli svoju domovinu«. 

    – Gdje to kaže? U pjesmi »Ima neka tajna obveza«? 

    – U novinama u kojima najavljuje da će ove godine na taj dan i on pjevat u Čavoglavama. 

    – Da neće s »Bijelim dugmetom«? 

    – Jesi lud!? Pa Bebek kaže da je i ono zadnje okupljanje »Dugmeta«, znaš ono prije nekoliko godina, smišljeno negdje vani, kako bi se »na prostoru centara Zagreb-Sarajevo-Beograd ponovno pokušala promovirati nostalgija za bivšim vremenima«. 

    – Da, da, da… Garant je to smišljeno na sastanku Bilderberga i Underberga. Carl Bildt i Kissinger se zapili pjevajući »Tako ti je, mala moja, kad ljubi Bosanac«… 

    – Mene samo čudi zašto je Bebek pristao da bude promotor te diktirane nostalgije. 

    – Možda se ufurao u lik iz pjesme »Pristao sam, biću sve što hoće«. 

    – Nije on konformist. On je iz »Dugmeta« otišao samo zato što mu je bio pun kufer Bregovićeva jugoslavenstva i konformizma. 

    – Otkud ti ta priča? 

    – Od Bebeka. Iz novina. Čovjek otvoreno govori kako je još 1983. »shvatio da ne treba podržavati preživljenu ideju, ideju Jugoslavije«. 

    – Rano se sjetio. Šteta što nam to nije objasnio još onda u »Džuboksu«. 

    – Kaže da mu je izgledalo kao da je zabranjen. 

    – A tko ga je zabranio? Hamdija Pozderac? 

    – On misli da je iza svega stajao Bregović i njegov veliki strah da će se Bebekovim odlaskom raspasti bend. Ali budući da se to nije dogodilo šest-sedam godina, sve dok s raspadom Jugoslavije nije puklo i »Bijelo dugme«, Bregović je u tom periodu bahato uživao. A onda je, kaže Bebek, napokon i on propao, skupa sa svojom politikom »Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo«. 

    – Pa naravno da je Bregović propao. Eno se zlopati tezgareći po cijelom svijetu samo zato što ne može napunit gumno u Čavoglavama. 

    – Nije isključeno da ga jednoga dana napuni. 

    – Čime? Zamisli da usred Čavoglava zapjeva onu: »Jugoslavijo, na noge, pjevaj nek’ te čuju«… 

    – Pa šta bi falilo? U nastavku se ionako kaže: »… ko ne sluša pjesmu, slušat će oluju.

    – Šteta što tu pjesmu nije napisao Bebek. Pa da im proda priču da je u njoj nagovijestio Oluju s velikim O.

S dozvolom autora tekst prenosimo iz Novog lista