LPS: VIŠE OD SUĐENJA

Povezani članci

• Riba u vodi sistema
• Munir Podumljak: Karamarka treba uhititi-VIDEO
• Biskup u dilemi: Je li hrvatska vlada nacistička ili komunistička?
• Veličković:Oko škole pa na mala vrata
• Klasni sukob – beskrajna igra
• Religije su instrument, a ne uzrok ratova

Suđenje Miškoviću i sinu spada u događaje visokog rizika. I u ravni je sa ulaskom u EU i pitanjem Kosova. Možda je važnije od svega do sada u skorijoj istoriji Srbije.

Ovo nije suđenje jednoj osobi. On je samo simbol zla. Ima njih mnogo i moraju doći svi na red. Ako tako ne bude neće biti ni nas.

Da li će pravda koja je izgubila svaki smisao u ovoj zemlji baš zbog takvih kao što je Mišković, uspeti da čvrsto zategne povez preko očiju koji joj je odavno spao gledajući u vagu i mereći na tasovima evre, dolare i napredovanje u službi?

Od suđenja i odluke koja bude doneta zavisi dalja unutrašnja stabilnost Srbije i povratak njenog ugleda u svetu.

Ovo suđenje otvara vrata sledećim sudskim procesima protiv mnoštva onih kriminalaca koji su protivzakonito, nečasno i nemoralno krali „svoj“ narod. Za mnogo toga što danas nije dobro u Srbiji zaslužni su upravo kriminalci i lopovi koji čekaju da se i njima sudi. Zdravstvo, obrazovanje, kultura, ekonomija, privreda … sve su to samo urušeni delovi čitavog stanja u zemlji, umnogome zahvaljujući i njima.

Da li se za novac u ovoj zemlji može kupiti sve, pa i pravda?

Psiholozi kažu da je „neuračunljivi egomanijak“. Mi mislimo da je Mišković itekako uračunljiv egomanijak i čvrsto verujemo da se neće izvući na „ludilo“, jer ovaj narod je mnogo luđi od njega, između ostalog baš zbog takvih kao što je on.

Ovo je velika uvreda za advokate iz Srbije, dovođenjem stranih.

Da li je moguće da je Zdenko Tomanović – koji je branio Slobodana Miloševića, Milutina Mrkonjića, Ivicu Dačića, Tomislav Nikolića, Dragana Džajića, a poverenje su mu poklonili Miroslav Mišković, Bogoljub Karić i režiser Emir Kusturica, a zastupao je poznate novinare i medijske kuće, svetske kompanije poput „Mercedesa“ i „Bjuika“, i branilac je Darka Šarića i Sretena Jocića – Joce Amsterdama – da li je moguće da jedan ovakav pravni kapacitet bude skrajnut dolaskom stranih advokata? Možda mu nedostaje specijalno odelo i perika na glavi Ijana Forestera zastupnika Miškovićeve kompanije s Kipra „Hemslejd“, karakterističnom za anglosaksonsko pravo.

Da li je Tomanović uopšte advokat, ili samo službeno lice sa odgovarajućim činom u režimu Slobodana Miloševića, i ostacima tog režima?

Tu je kostim, tu je perika, tu je Mišković kao glavni glumac, tu su i gledaoci koji će ko zna kako reagovati kada zavesa padne.

Može li Mišković dovesti i strane sudije koje ćemu suditi i presuditi?

Zašto osoba koja ne razume optužbu i negira je, plaća milione evra za odbranu. Od čega i od koga se brani nevin čovek?

Zašto ga se danas odriču saradnici i saučesnici: Danko Đunić, Toplica Spasojević, Miša Beko…?

Da li će se pojačati grejanje i doneti čaša vode, kao što je tražio i dobio Mišković i stotinama hiljadama širom Srbije koji nemaju hleba da jedu, žive po udžericama, lože vatru na patosu od zemlje, kao ljudi u nekim davnim vremenima.

Koliko bi dečjih života bilo spaseno da je novac koji ide stranim advokatima dat za njihovo lečenje.

Ali je sve navedeno već odavno manje važno.

Na velikom, možda presudnom ispitu je vladavina prava, koja je temelj države.

Na tom ispitu pravda je već srušena, kad su ostaci režima Slobodana Miloševića abolirali Vojislava Koštunicu i njegove saradnike, i saradnike Vojne bezbednosti i Jovice Stanišića, sve zajedno sumnjive da su učestvovali u likvidaciji premijera Đinđića.

Kod nas je temelj odavno urušen, ali se, i kod nas, verujemo, sve da popraviti.

Liberalni pokret Srbije