Latinka Perović: Istorijsko propadanje srpskog naroda

Povezani članci

• SAD pred izborima: Vraća li se svijet u tridesete?
• Latinka Perović: Velikosrpska ideologija je rutinska tendencija Srbije, ali neće imati šansu za novu avanturu
• Prekretnica
• MISTERIJ NESTANKA ŠEMIĆA ĐULSE
• To je tvoja zemlja
• KAKO FORMIRATI VLAST: Patriotski nacionalizam zajednice demokratske akcije

Ona ističe da je nacija sve starija, da ima mnogo nepismenih, a da mladi obrazovani ljudi u zemlji koja nema razvoja ne vide perspektivu i ne žele da ostanu u zemlji.

“Srbiju su u poslednjih 25 godina karakterisali sukob sa vremenom i gubljenje sposobnosti za komunikaciju sa drugima. Narod nije večna kategorija”, rekla je ona u emisiji “Hoću da znam” na B92.

Latinka Perović ističe da nije jedina koja govori o istorijskom propadanju srpskog naroda i da su o tome govorili mnogi ljudi, kako iz nauke, tako iz politike.

“Lično nisam mislila na biološko propadanje, već na istorijsko, mada je to veoma povezano. Srbija prema poslednjem popisu ima oko 7.100.000 stanovnika, od toga je skoro šest miliona etnički srpsko stanovništvo. Naravno da šest miliona ljudi ne može da nestane preko noći, ali struktura tih šest miliona ukazuje i na istorijsko i na biološko propadanje”, kaže Latinka Perović.

O propadanju razmišlja svaki politički zreo narod, smatra ona i dodaje da je istorija “puna groblja propalih naroda”.

“Dva razloga vode ka tome – nerazumevanje vremena, o čijoj kobnosti su govorili Milan Piroćanac i u novijoj istoriji Zoran Đinđić, kao i gubljenje sposobnosti za komunikaciju sa drugima, sa svetom. Naučnik Dragoslav Srejović je za to govorio da je prvi znak propadanja”, kaže Latinka Perović.

Osim sukoba sa sadašnjošću, Srbiju kroz istoriju prate karakteristike kao što su siromaštvo, visoka nepismenost, nestabilnost u građenju kriterijuma i ekonomskih i političkih i socijalnih, raspad društva, ali i život u laži.

“Osim toga u poslednje dve decenije se stalno govori o suočavanju sa prošlošću. Mi kao narod prvo treba da se suočimo sa našom savremenošću i tek onda da se okrenemo i vratimo na prošlost i konačno se zapitamo zašto smo tu gde jesmo”, smatra Latinka Perović.

B92