Krivo je more

Povezani članci

• Mediji u doba korone: Apokalipsa juče, danas, sutra
• Lijepa obećanja i ponovljene slutnje
• TRI KRATKE PRIČE O HRVATSKOJ
• PONIŽENA ‘STARA EVROPA’
• Viktor Ivančić: Čista zemlja
• Prekretnica

Ako postoji nešto oko čega će se složiti „naš narod“ to je slijedeće: za svo zlo što nas snađe zadnjih 20’ak godina, nismo krivi mi. Bosna, a s njome i Bosanci i Hercegovci su ti, da prostiš, častan, pošten, i neiskvaren narod što na pravdi Boga stajaše i onako iz vedra neba pogodi ga grom.

Da nama nisu „Amerika“ i „Svijet“ o glavi radili, mi bismo i danas živjeli u bratstvu i jedinstvu. Oni su nam uvezli taj nacionalizam sto je iz nas izvukao samo najgore, pa smo počeli da se mrzimo, da pljujemo jedni po drugima, rušimo komšijske kuće, palimo svetišta, ubijamo, silujemo, i tako dalje i tako gore.

Nakon što je balkansko divljaštvo prestalo da zabavlja zapadnjačku svitu i civilizaciju, skrojiše nam novu državu i novi ustav, te narediše da se mirimo i bratimimo.

Te, šta će jadan narod, opet pohitaj u suživot, čestitaj redovno Bajrame, Boziće, Uskrse i Vaskrse, raznorazne slave, petke i svece, sve nebili nekako bilo bolje.

No ne bi rek¨o da ima hajra i pomaka. Bijede sve više a kruh nas svagdašnji sve skuplji. Kud se god okreneš korpucija, „kol¨ko para tol¨ko muzike / lijekova / fotelja / ocjena u indexu“. Ali zaboga, pa nismo mi krivi za to!! Kriva je država. Krivi su „Amerikanci“ i „Svijet“ što su nam napravili ovakvu državu.

Ti isti „Amerikanci“ i „Svijet“ su nam, evo uvezli i ove vehabije, da se opet zavađamo, ograđujemo jedni od drugih, sakrivamo/pokrivamo, kamenujemo, strahujemo. Mi, koji smo uvijek bili tako tolerantni, iskreni i srčani.

Kako bi rekao naš omiljeni ex-Yu kanta-autor: Pa kud baš Nas da ovakvo nešto snađe? („ovo je priča i za suze i za smeh“)

Pitam se šta još treba da se desi, koliko još jada treba da nas ubije, pa da se narodu – Magarcu, voda nalije u uši?

Mi kao da još nismo shvatili da druga Tita nema i da nema nikog ko će donositi odluke za nas i ko će igrati ulogu dežurnog krivca iliti pozitivca, zavisno od prilika.

Nikako da se naviknemo na nova pravila igre. Eto sad imamo državu, imamo slobode, prostor za izražavanje i djelovanje, sve imamo sem želje da sami nesto učinimo i napokon prestanemo kriviti one Druge za naše pogreške, primitivizam, neljudskost i glupost.

Narode – Magarče, prestani da se samosažalijevaš i izigravaš žrtvu, trzni se iz učmalosti i preuzmi odgovornost za vlastiti život i sranje u kojem si zapeo.