KOSOVARIMA 905 DANA POJELI SKAKAVCI

Povezani članci

• VESNA RAJNOVIĆ: ZORANE MILANOVIĆU, PRESUDE SE IZVRŠAVAJU, A NE KOMENTIRAJU
• Goran Sarić: Zapad protiv Putina: pucaj, pa reci “Stoj!”
• TRIJUMF
• Emir Suljagić: Ako ne budemo držali sudbinu u svojim rukama ponoviće nam se Ratko Mladić
• Kako se osvajalo hrvatsko tržište: Italija i Austrija “širile” se uz asistenciju Ljubljanske banke
• Mali Tuđman

Televizija Klan Kosva 16. februara je emitovala reportažu o 905 dana kako kosovske vlasti tapkaju na mestu i najzad, tresla se gora rodio se miš. Ono što se trebalo i moralo usvojiti u 2015. godini, ovih dana oberučke prihvataju kosovske vlasti, a da nesreća bude veća, još se hvale da su postigli veliki uspeh.

Istorija nesporazuma počinje 15. avgusta 2015. kada su ministri spoljnih poslova, Kosova i Crne Gore potpisali ugovor o demakarcionoj liniji. Zparavo, koreni neprijateljstva između pozicije i opozicije počinju neposredno po objavljivanju rezultata generalnih izbora održanih u junu 2014.

I na ovim izborima kao i ranije nekoliko puta uzastopce, PDK  (DPK) Demokratska partija Kosova izašla je ali nije osvojila dovoljno poslaničkih mesta da samostalno izabere vladu. Opozicione partije DSK, VV, AAK i Nisma, svečano su se obavezale da PDK pošalju u opoziciju te zaključe ugovor o posleizbornoj koaliciji. Da ne gubi vreme, opozicija zakazuje prvu sednicu Nove Kosovske Skupštine, izabiru Isu Mustafu predsednika DSK za Predsednika Skupštine i počinju konsultacije o sastavljanju vlade. Kao jedini i mogući kandidat imenuje se Ramush Haradinaj, predsednik AAK, partije koja je od 120 poslanika koliko broji skupština, tada imala svega njih devet.

Ali ne lezi vraže, PDK osporava izbor Isa Mustafe, jer po ustavu Kosova, funkcija predsednika skupštine pripada političkoj partiji koja je dobila najviše poslaničkih mesta na izborima. Ustavni sud poništava tu odluku, uz obrazloženje da, posleizborne koalicije nemaju nikakav značaj, važe samo koalicije koje su zaključene pre nego što se izbori održe.

Odluka Ustavnog suda mora da se poštuje, jer akt najviše državne instance, mada po mišljenju mnogih i mišljenje autora ovih redova, smatra ovo obrazloženje diskutabilno te da nema čvrstih oslonaca u Ustavu. Polazeći od prakse mnogih država sveta, poglavar države (bilo da je monarh ili predsednik), poverava mandat za sastav vlade partiji koja je izašla sa najvećim brojem mandata. Ako mandatar ne uspeva da sakupi dovoljan broj mandata, vraća mandat, te poglavar poverava dugoj partiji i tako redom. Ne vidim razlog zašto posleizborna koalicija u ovom slučaju nije valjana?

Prošla su više od tri meseca od izbora a Kosovo je još uvek bez vlade. Posle velikog pritiska iz međunarodne zajednice, Isa Mustafa, predsednik DSK “izdaje“ dojučerašnje kompanjone te zaključuje koaliciju sa DPK. Od toga momenta neprijateljstva između političkih protivnika na Kosovu se ne stišavaju. “Prevareni drugari“ Ise Mustafe na raznorazne načine, pa i upotrebom sile i suzavca u skupštini, sprečavaju da se stavi na glasanje demakarcioni sporazum. Jednostavno, tražili su da se vlada sruši, da se osvete Isi Mustafi za “izdaju“ i održavanje novih izbora.

Najgromoglasniji je bio Ramush Haradinaj, koji je govorio da dok kuca njegovo srce, demarkacioni sporazum sa Crnom Gorom se neće ratifikovati. Govorio je kako Kosovo gubi 8200 hektara zemljišta u korist Crne Gore te organizirao mnogobrojne demonstracije širom Kosova. Haradinaj je odlazio na teren, razgovarao se meštanima, te sa predstavnicima VV – Samoopredeljenje otišao na teren gdje su istakli albansku nacionalnu zastavu duboko na teritoriji Crne Gore, kao simbol, gde treba da bude demarkaciona linija. Na kraju DPK se priključuje opziciji i ruši sopstvenu vladu. Sada se zaključuje predizborna kolacija između DPK AAK i Nisme, tako da predsednik AAK, Raush Haradinaj bude premijer.

Ponovo pat pozicija,  Kosovo ostaje bez vlade više od  četiri meseca. “Prevara“ ponovno postaje odlučjući faktor u kosovskoj političkoj sceni. Sada Begjet Pacoli, “izdaje“ svoje koalicione partnere, okreće ćurak, priključuje se koalciji DPK, AAK i Nisma-i, ostavlja na cedilu predizbornu koaliciju DSK, AKR i Alternativu, pa sa tri svoja poslanika omogućuje da se prikupi brojka od 61 poslanika i sastavlja se vlada. Mnogi su prognozirali najviše 100 dana kada će vlada pasti, ali to se još nije dogodilo.

Ovih dana, Ramush Haradinaj je “zaboravio“ svoja obećanja, da se ne ratifikuje sporazum sa Crnom Gorom. Svim silama gura istu verziju sporazuma od 15. avgusta 2015., tako da tačno posle isteka 905 dana, pred poslanicima Skupštine Kosova taj sporazum će biti stavljen na glasanje. Kakvo političko raspoloženje ovih dana vlada na Kosovu? 17. februara se napunilo 10 godina od proglašenja nezavisnosti i neće se dogoditi nikakvo čudo da sporazum bude odbijen. U nedelju, 18. februara istovremeno će se održati svečana sednica povodom desetogodišnjeg jubileja i ratifikovanje demarkacionog sporazuma u isto vreme. Ko može da kvari svečane trenutke, pa da glasa protiv? To znači 905 dana je otišlo u nepovrat bez ikakvog efekta, kako je Borislav Pekić rekao: “Godine koje su pojeli skakavci. “