Julian Assange protiv medene klopke

Povezani članci

• Završeni protesti penzionera u Sarajevu, a pregovori u Vladi FBiH još traju
• Bilježnica Robija K.: Parada
• Gojko Berić: Molitva za ostavku
• Nenad Bunjac: DAYTON, RAT ILI PAKT?
• CCI: Nije realizovana ni polovina programima rada planiranih zakona, a nisu se desile ni očekivane smjene
• Viktor Ivančić u Mostaru: Demokratski je djelovati van sistema!

Photo: Leda and the Swan by artist Rubens

             Skandinavsko poluostrvo je prepuno tih tihih, izgubljenih gradova. 

Uskoro će stići odluka Britanskog suda u vezi sa deportacijom Julian Assang-a, i vrlo lako moguće da će i u Geteburg-u, grad u kome ja živim, napokon da se pojavi i neko vredan pomena.  Julian Asange koji kao i većina ljudi vredni pomena,  neće stići dobrovoljno u ovaj izgubljeni grad na Skandinavskom poluostrvu, ali bi zato on mogao postati prva slavna ličnost, koja je tu deportovana. To je nešto potpuno novo, ali čak ni to nije ništa naspram toga kakva će to novost biti za Švedski pravosudni sistem. Za sve vas koji i dalje ne znate za šta je Julian Assange optužen, postoji i razlog za vaše ne znanja jer nakon 2 godine suđenja po Engleskim sudovima, bezbrojnim člancima napisanim po gotovo svim svetskim medijima, milionima koje su potrošene na tužilastvo, pa milioni koji su potrošeni na odbranu, nakon sveg toga,  Švedska i dalje nije podigla optužnicu i Julian Assange zvanično još nije optužen. Još čekamo da se Švedski pravosudni sistem dogovori oko toga, ali ni to nije tako jednostavno jer državno pravosuđe u Stokholmu je u rekordnom roku od 48 sati odbilo da ima bilo šta sa tim slučajem, ali vrlo brzo se pojavi novi kandidat, i slučaj se premestio u izgubljeni grad Geteburg, koji je na krilima pravde pokazao svoju veličinu, i jos veću brzinu, i u roku od 36 sati ne samo da je odlučio da prihvati slučaj, nego je i ubedio lokalne pravosudne organe da izdaju i zahtev za zvaničnu poternicu Interpola. I tu ova priča dobija neverovatan zaokret. Ni na krilima pravde Geteborg nije uspeo da ”podigne optužnicu”, ali izgubljeni grad se dosetio nove reči kojom se može opravdati ovakav neuobičajen zahtev:  Julian Assange je…. osumnjičen.

Za šta je osumnjičen  Julian Assange?  Dok se izgubljeni grad ne uspe dogovoriti, ni to za sad nije jasno. Naravno, po medijima se koriste reči tipa „ seksulano zlostavljane i neprimereno ponašanje“, ali očigledno je da su to reči za medije, a za sad, jedina  zvanična verzija je: „ Osumnjičen za dobrovoljni seksualni čin, sa dve različite žene, koji je postao ne-dobrovoljan u nekom momentu prilikom čina“…. Ne, nije šala, to je  zvanična rečenica i to je razlog zašto je jedan čovek na Interpol-ovoj poterenici u 27 zemalja EU.  “Nezavisni švedski mediji” se trude da to predstave kao ozbiljnu optužnicu… Uvek se spominju reči poput „seksualnog zlostavljanja“, uz  moguće dugo-godišnje  zatvorske kazne. Ali ako ni optužnica nije podignuta, pa pod kojim kriterijum se piše kazna?

  Tužilaštvo ima problem koji čak ni nezavisni mediji ne mogu dovoljno iskriviti – ono nema reč „prisilan“, a kakvo je to zlostavljanje ako je dobrovoljno? Obe ”žrtve” su to i javno potvrdile: seks je bio dobrovoljan! U nedostostaku boljeg argumenta za ovakvo „ sumnjičenje“ tužilaštvo se moralo zadovoljiti i sa „ne dobrovoljan“. Da, Julian Assange je prvi čovek, ovog i onog sveta, koji je osumnjičen sa dobrovoljni sex bez kondoma,  a koji je, opet,  u nekom momentu  postao ne dobrovoljan. Apsurd gubi na smislu kada se suoči sa Julian Assang-om.

Pošto ne postoji optužnica – ne moze se  doći do bilo kog zvaničnog papira – ni jedne Švedske novine nisu uspele dobiti ništa, ali ako ne mogu Švedske, mogu Britanske… List Guardian je uspeo da nekako ubedi lokalnu pravosudnu službu da im dozvoli da objave za šta je „ osumnjičen“ Julian Assange, i ako to po zakonu ovi ne bi smeju da daju  jer ni sam Julian Assange nije dobio taj dokument, tako da Guardian to nije objavio nego su iznosili komentare na ono što su pročitali. I  u tom moru užasnih rečenica i iskrivljenih istina, daje se na znanje da  je žrtva  „A“ imala dobrovoljni sex sa Julian Assang-om, koji je nedelju dana proveo u njenom stanu, ali ona se probudila jedne noći, i primetila da Assange ima sex sa njom, dok ona spava, u stvari nije primetila, nego pomislila, i naravno, on nije stavio kondom. Na to, kako ona kaže, a Guardian prenosi, su se oboje posle smejali, i pravili viceve u vezi sa tim, i ona je pokušala da uzme kondom, ali nju je Assange stisnuo i ona nije mogla da ih dohvati.    Žrtva A je posle tog „stiskavca“ dozvolila da Julian Assange provede jos 4 dana u njenom stanu i sve vreme su izlazili, smejali se i šalili, odlazili u bioskop. Ona nikom nije ni spomenula da je „sexualno zlostvaljanja“, a na kraju mu je i kupila kartu  za Stokholm, poljubila ga u obraz, poželela sretan put, uz želju da će se uskoro videti. Ali oni se više nikad nisu videli… Sve je palo u vodu kada je „ žrtva A“ saznala da je Julian Assange tamo sa drugom ženom.                                                                                   

Tu na scenu stupa žrtva B, koja ima identičnu priču, pod identičnim uslovima – i ona je spavala kada je pomislila da Julian Assange ima sex sa njom, i to bez kondoma. Sex je naravno bio dobrovoljan, žrtva B to jasno tvrdi, ali nije sigurna da li je želela da ima sex bez kondoma, spavala je, tako da joj to nije jasno. Ali za razliku od žrtve A, žrtva B je rekla Julian Assanga-u da upotrebi kondom, i gle čuda, ovaj je to i učinio, ali je tvrdi žrtva B, nešto pritajeno učinio sa kondomom, i ovaj je pukao. Puče kondom kao grom.

I  10 dana posle, nakon deseto-dnevne rasprave, dve žrtve su napokon uspele konstatovati da su zlostovljane, i zajedno su  otišli do policije, a ovi, opet, nakon 10 dana su uspeli da pronađu taj „ sabotirani kondom“, i jedna cela grupa stručnjaka je, nakon 3 dana veštačenja, utvrdila jasno i bez ikakve sumnje da je kondom  sabotiran. Krunski dokaz za optužnicu koja ne postoji.                                                                

 Obe žrtve su ostavljale poruke na Twiteru kako će se „osvetiti“ za prevaru: „on mora da plati za ovo“ – napisala je jedna, pa vrlo brzo  izbrisala, ali neko vredan je to snimio i odštampao, čak i predao taj papir i policiji, ali to sad ne znači ništa, nakon krunskog dokaza sabotiranog kondoma.  Obe su pokušavale da prodaju priču tabloidima, ali ih je tužilaštvo iz Geteburg-a ipak odgovorilo od tog čina jer to „nije dobro za slučaj“. Izgleda da ih je tužilaštvo u Geteburg-u  uspelo odgovoriti, jer obe „ žrtve“tvrde da nisu ni želele nikakvo krivično gonjenje, nego su samo htele da Julian Assange odradi test za „spolne bolesti.“ Ali nisu ostale dugo da potvrde tu priču jer čim se saznalo za pretnje preko Twitter-a, kao i da su pokušale prodati priču tabloidima, obe su, vrlo brzo, napustile zemlju i za sad niko ne zna gde su.  O ”žrtvama” se ne zna ništa već dve godine. U ovom moru gluposti, očajnih pravnih izjava, nepostojeće optužnice, ostaje još jedino da se zaključi: nema kraja niti odgovora u ovoj glupoj pravnoj epizodi, nego samo pitanja. Da se Srpsko pravosuđe ovako ”poigra”, siguran sam da bi Pera Luković već objavio rat, i natereo Ivicu Dačica da lično popravi defektni kondom. Da se u  Hrvatskoj ovako nešto desili, siguran sam da bi čak i Ivo Sanader pored svih crnih fondova ipak nazvao ministra Miljenovića i na teret mu prebacio rečenicu:“pa ovo stvarno nije fer“. Ali u jednoj od najboljih demokratija sveta, i sa najvećom slobodom medija, Švedska se ni danas, ni na jednom „nezavisnom mediju.” ne pita: kako je ovo moguće? Ništa ne odjekuje tako glasno, kao tišina. Oh, postoje novinari koji raspravljaju o tome, ali nikad u novinama, nego na privatnim blogovima koje kad čitate imate osećaj da vas neko posmatra, i taj osećaj nije jedinstven, niti paranoičan, jer i u blogu, kao i na svakom komentaru kojeg ljudi tu ostavljaju, već posle prve rečenice je kristalno jasno: „pazi šta pišeš, i pripazi na ton“.                                                          

 Skandinavsko poluostrvo je prepuno tih tihih, izgubljenih gradova.

 Šta god bude u nastavku, J. Assange je već uveliko osuđen, za presudom ili bez, jer ko god da uspe od ovakve komedije napraviti suđenje, nema sumnje da će  poslati jasnu poruku šta čeka one koji se usude igrati novinarstva ”bez pravila”. Osumnjičen za dobrovoljno zlostavljanje, i bez optužnice on mora nositi elektronsku narukvicu i javljati se u policiju svaka 24 sata, dok agenti britanske službe MI-6 stoje 24 sata parkirani ispred kuće, kao što to oni inače rade sa svakim ko je osumnjičen  za seks bez kondoma. Wikileaks-u su svi bankovni računi blokirani, bez ikakvog objašnjenja ili zakonske procedure.  Presuda je već odavno stigla, sad još samo da i glumci odigraju svoje, pa da svi  nastavimo sa svojim životima, sa jasnim odgovorom za vrlo aktuelno pitanje: ”Imate li kondom”? Ispravan odgovor na to je:  “Ne, ali imam pravo na advokata.“