Jovana Nastasijević: Jebem vam rat!
Izdvajamo
- jer su mi prijatelji netragom nestajali iz života i ja iz njihovog, a nestajemo evo i dan-danas, svi zajedno na putu ka Nikuda. I oni tamo, i ja ovde, sa svojim smešno tužnim pokušajima da izgradim mostove od reči, baš naivno, dođavola, jer iako njih ne ruše ni bombe ni gromovi, ruši ih vaskolika zalupanost i glupost, koju ste vi ispovraćali i zato, na kraju SVE VAM RATOVE JEBEM
Povezani članci
jer su mi prijatelji netragom nestajali iz života i ja iz njihovog, a nestajemo evo i dan-danas, svi zajedno na putu ka Nikuda. I oni tamo, i ja ovde, sa svojim smešno tužnim pokušajima da izgradim mostove od reči, baš naivno, dođavola, jer iako njih ne ruše ni bombe ni gromovi, ruši ih vaskolika zalupanost i glupost, koju ste vi ispovraćali
…jer, budući lošim đacima, niste naučili da u njemu jedino zlo odnosi pobedu.
…jer ste i dalje dovoljno arogantni da mislite da ste bolji od drugih.
…jer ste proizveli ubedljivo najviše siromašnih, obespravljenih i obezvređenih duša u istoriji čovečanstva, a još se hvalite svojim uspehom.
…jer vas mladost i inteligencija napuštaju, a vi likujete, jer su vaša osnovna hrana glupost i zatucanost.
…jer sam i pored nekih ličnih uspeha, malih radosti i kao, okej života, i dalje pravo tužna, bar po čajnu žlicu svaki dan. A često i po cele dane. Jer sam daleko, jer su daleko, jer smo daleko. Jer se ne vidimo, jer se ne čujemo, jer nam trebaju pasoši da bi popili kafu kraj Jadrana ili Dunava.
JEBEM VAM RAT
…jer ga i dalje vodite. Jer ste prostačine i licemeri. Jer se toga ne stidite.
…jer me je i dalje sramota, umesto vas. A ne treba.
…jer živim na tuđem jeziku, koji je i moj, jer sam ga prigrlila i jer ga volim. Ali i dalje ostaje više tuđ, i svaki moj beg u njega ne udaljava me od mog izvornog bića; a opet, nemam nikakav osećaj u duši kad slušam onu pesmu što oni danas nazivaju mojom himnom.
…jer vi i dalje neometano obitavate u prokletom Never-Never-Landu, gde niste činili zla i gde je sve to bila neka usrana video igra.
…jer će Hrvatska i Bosna, i pored svega, za mene (kao-Srpkinju) uvek biti manje “inostranstvo” nego zemlja u kojoj živim (Nemačka). Čak i ako mi dete bude Nemac, i ako jednog dana i ja ponesem njen pasoš. Radi još jednog, naravno prividnog, olakšanja života.
JEBEM VAM RAT
…jer su mi prijatelji netragom nestajali iz života i ja iz njihovog, a nestajemo evo i dan-danas, svi zajedno na putu ka Nikuda. I oni tamo, i ja ovde, sa svojim smešno tužnim pokušajima da izgradim mostove od reči, baš naivno, dođavola, jer iako njih ne ruše ni bombe ni gromovi, ruši ih vaskolika zalupanost i glupost, koju ste vi ispovraćali i zato, na kraju
SVE VAM RATOVE JEBEM
…koje ste ikad vodili, jer ste se dobro zajebali: mene i meni slične niste naučili da mrzimo. Čak ni sada, kad svoje najbolje godine u bescenje dajemo lošijima od sebe, zato što ste nam vi ukinuli mogućnost da živimo čestito, da budemo normalni. I dalje smo sve to. I to ne iz inata, jer inat teraju samo glupaci kao vi. Takvi smo, jer smo rođeni i odgojeni da budemo Ljudi. A biti Čovek košta – samo vi tu cenu niti umete, niti možete platiti.