IZVINITE NA SITUACIJI

Povezani članci

• Trošenje prosvjeda
• Graničnoj policiji Bosne i Hercegovine uručena značajna donacija
• IGK: “Smatramo da je ova konačna presuda važan korak ka istini o agresiji na Republiku Bosnu i Hercegovini”
• Oštre reakcije na Kučanovu izjavu o podjeli BiH
• Basara: Stara nova vlada
• Primjeri odupiranja ludilu kroz istoriju

Izvinjenje mora da podrazumeva i prihvatanje odgovornosti i iskreno žaljenje zbog učinjenog zlodela. Ukoliko nije prihvaćeno sa druge strane, ono nema baš nikakvog smisla. Što se mene tiče, idite bestraga.

Kada je reč o partiji čiji sam predsednik, smatram da treba da sagledamo sve ono što je bilo pre 2000. i izvučemo pouke kako se to više nikad ne bi ponovilo. U tom smislu mogli bismo da se izvinimo građanima zbog problema koji su nastajali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili. (Ivica Dačić¹ u intervjuu Press-u)

Taman sam se naoštrila da se izvinim Ivici Dačiću i njegovoj mami, preko Maribora, dakako, zbog svega što mislim o gornjem bezobrazluku kada me je preduhitrio www.njuz.net²:

,,GRAĐANI SE IZVINILI DAČIĆU ZA PROTESTE DEVEDESETIH

BEOGRAD, 4. januar 2012, (Njuz) – Svi građani Srbije koji su devedesetih godina prošlog veka učestvovali na demonstracijama protiv tadašnjeg režima, razmišljaju da bi mogli da se kolektivno izvine potpredsedniku Vlade i predsedniku SPS-a Ivici Dačiću.

Više od tri miliona građana ozbiljno razmatra da izda zajedničko saopštenje u kojem se iskreno izvinjavaju za sve grehe koje su tada činili režimu, uključujući uzvikivanje uvredljivih parola, pravljenje buke duvanjem u pištaljke i udaranjem u šerpe, kao i blokadu saobraćaja.

– Mnogo zla smo naneli režimu tih nesrećnih devedesetih, računajući i 5. oktobar koji do danas nije doneo nikakve promene. Problemi su danas gotovo isti, ako ne i veći, ali mi smo svesni svojih grešaka – kažu građani Srbije.

Ivan Marović, jedan od vođa organizacije Otpor koja je bila predvodnica studentskih protesta pred rušenje Miloševićevog režima, takođe razmatra izvinjenje za sve što je njegova organizacija činila.

– Možda smo malkice preterali tada. Blokiranje saobraćaja i duvanje u pištaljke svakako je otežavalo život većini građana. U tom smislu se izvinjavamo zbog problema koji su nastajali u to vreme, zbog kojih smo možda delom bili krivi mi, delom opšta situacija u kojoj smo se tada nalazili – kaže za Njuz Marović.

Povodom kolektivnog izvinjenja oglasio se i Ivica Dačić, koji je rekao da će prihvatiti izvinjenje, ali samo ukoliko mu se građani izvine i za zavitlavanje zbog njegove tadašnje frizure.”

Čemu se nema šta ni dodati ni oduzeti, prosto potpisujem, pa onda hajde da se uz pomoć boga Google-a bar malo zabavimo istorijom javnog izvinjavanja: Najstarije javno izvinjenje zabeleženo je pre gotovo hiljadu godina – rimski imperator Henri IV izvinio se 1077. godine papi Gregoru VII zbog sukoba između države i crkve. Papa je izvinjenje prihvatio nakon što je nesrećni imperator pokajnički prestajao tri dana bosonog na snegu. Šta je bio Henrijev zločin danas se ne zna, ali je kazna bila surova, poznato je da se najgore nazebe od nogu. Na izvinjenje su najduže čekali Irci. Njima se, naime, danski ministar kulture Brian Mikkelsen tek 2007. godine izvinio za krš i lom koji su Vikinzi pravili po ostrvu pre više od hiljadu dvesta godina. Galileo Galilej čekao je znatno kraće, tek nekih trista pedeset godina, i to na toplom. Toliko je bilo potrebno Svetoj Stolici da se pomiri sa heliocentrizmom. Papa Jovan Pavle II ne samo da se Galileju izvinio 1992, već ga je u znak pokajanja oslobodio i kućnog pritvora na koji ga je 1642. osudila Inkvizicija. Papa Jovan Pavle II će ostati zapamćen i kao pojedinac koji se najviše izvinjavao, bar dvadeset puta, uglavnom pred kraj prethodnog milenijuma, za sve i svašta, od trgovine robljem u Africi, preko seksualnog zlostavljanja koje su vršili katolički sveštenici, pa do zločina u Konstantinopolju 1204. godine. Eh, da, i ženama se izvinio za nešto…

Kao nacija najviše vole da se izvinjavaju Japanci. Svako deseto izvinjenje na svetskoj političkoj sceni dolazi iz Japana i sva se odnose na Drugi svetski rat. Osim jednog, upućenog sopstvenim leproznim građanima koje su držali u izolaciji još decenijama nakon što je bolest postala izlečiva. Ni američki političari ne škrtare u izvinjavanju, ali to najčešće rade za lokalnu publiku. Ukoliko se ikoga, čak i u konzervativnoj Americi, više tiče ko je prevario ženu pa se zbog toga pred kamerama izvinjava biračima, za koga felacio jeste ili nije seks i koliko košta kurva na Petoj aveniji. Britanci, mora se priznati, u ovakvom vidu izvinjavanja imaju više stila, posebno ako su kraljevskog porekla. Tako se princ Čarls, tokom ceremonije venčanja sa drugom suprugom, Kamilom, javno izvinio i njoj, i kanterberijskom nadbiskupu, i svim svatovima – njih oko osamsto komada – zbog toga što je nekoć varao svoju prvu ženu, princezu Dijanu. Sa aktuelnom nevestom, naravno. Rusi se ne izvinjavaju bez ozbiljnih ljudskih žrtava: Jeljcin 1992. za rušenje korejskog aviona devet godina ranije, 269 poginulih, a zatim 1993. za internaciju 600.000 japanskih zarobljenika u Sibiru posle Drugog svetskog rata. Putin 2000. za pogibiju 118 mornara u podmornici Kursk i 2002. za tragediju talaca koje su u pozorištu držali čečenski teroristi. Taoce je mahom pomorio gas koji su ubacili Putinovi specijalci a ne teroristi, što ovom izvinjenju daje poseban značaj. Milioni žrtava sovjetskog režima u znak izvinjenja dobili su – spomenik u St. Petersburgu. Možda će nekome delovati cinično, ali spomenik se sastoji od dve sfinge. Nemci se izvinjavaju retko ali efektno. U okviru Versajskog mira priznali su da su započeli Prvi svetski rat i složili da plate ratne štete šte mi baš ne deluje naročito od srca. Zato je klečanje Vilija Branta 1970. pred spomenikom žrtvama nacizma u Varšavi ostalo upamćeno kao redak svetao primer iskrenog pokajanja.

Ne izvinjavaju se samo političari već i robne marke. Tako se osamdesetih najpoznatiji američki lek protiv glavobolje tylenol izvinio potrošačima jer je u jednom broju pilula pronađen cijanid i obećao strogu kontrolu ubuduće. Brend je sačuvan i dan danas, šta je bilo sa bolnim glavama ne znamo. Iz Amerike stiže i primer samoorganizovanja građana u izvinjavanju. Naime, u vreme dolaska Džordža Buša Mlađeg na vlast grupa građana podigla je sajt www.sorryeverybody.com, koji je i danas u funkciji, i preko koga je svako mogao da se izvini svakome – zbog izbora Buša za predsednika. Na prostorima bivše Jugoslavije prvi je povukao nogu u izvinjavanju Milo Đukanović, 2000. godine, za granatiranje Dubrovnika, što velikoslavnom humskom knezu Miroslavu pre osam vekova na pamet padalo nije. Doduše, katapulti su bili nešto bezopasniji od današnjih raketnih bacača. Od onda se svi balkanski lideri unakrst izvinjavaju u stilu onog veselnika sa početka teksta – “možda smo delimično i krivi, ali situacija …” A ja bih, izvinite, samo da primetim: Izvinjenje mora da podrazumeva i prihvatanje odgovornosti i iskreno žaljenje zbog učinjenog zlodela. Ukoliko nije prihvaćeno sa druge strane, ono nema baš nikakvog smisla. Što se mene tiče, idite bestraga.

Ivica Dačić (1966), u Miloševićevom režimu prvi predsednik mladih socijalista 1990. godine i portparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine. Danas predsednik Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik, ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik Vlade Srbije. Sutra…  

1. Ivica Dačić (1966), u Miloševićevom režimu prvi predsednik mladih socijalista 1990. godine i portparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine. Danas predsednik Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik, ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik Vlade Srbije. Sutra…

2. Njuz ili Njuz.net je srpski satirični veb sajt koji na svojim stranicama objavljuje lažne vesti, pod sloganom “Vesti u ogledalu”.Od nastanka sajta, više puta se dogodilo da pojedine medijske kuće s njega prenesu izmišljene vesti kao istinite.

Maribor 2012 – zivljenjenadotik