Ideja slobode: Izbori na kojima se ne bira

Povezani članci

• U KUMROVCU REDOVNO, TITO IH JE OPET ZAJEBAO!
• UZMITE BRONHI LAKŠE SE DIŠE
• Notarski silogizmi
• Tko je Dario Kordić? Mučenik? Miljenik? Važan faktor hrvatstva? A kome to?
• Kantonalni sud u Mostaru poništio vodnu saglasnost za mHE na Bunskim kanalima
• Državni sekretar Miguel Berger na razgovorima u Sarajevu

 
U politici su strasti iskre sudara emocija, interesa, ideja i poriva. Civilizovane zajednice razvijaju sisteme zvaničnih i nezvaničnih pravila koja politiku prilagođavaju opštem javnom interesu. Taj interes definišu politički lideri, državne i društvene institucije, mediji. Narušavanje pravila podrazumeva narušavanje ljudske jednakosti, i uspostavlja monopolizaciju pojedinačnih i skupnih interesa. Takva politička neravnoteža podstiče pojavu onih zahteva koji osporavaju načelo prava i jednakosti, kako bi se istakle privilegije neke etničke, verske ili društvene grupacije.

Opšte izbore koji se u Srbiji održavaju 6. maja kršenje izbornih pravila i Ustava učinilo je neregularnim. Upravo je vladajuća Demokratska stranka, zahvaljujući bojkotu izbora 1997, kad je procenila da su uslovi neregularni, nedemokratski, izbila na čelo opozicije koja je uspela da sruši Miloševića 2000. Tada se ispostavilo i to, da je nedemokratičnost poretka dubinska i okorela, i zato je tokom 2001. etabliran naredni, rezervni ešalon zločinačkog režima, uključujući današnji crnogorski SNS, tada eksponent srbijanske vojne bezbednosti, sa ulogom opstrukcije demokratskih i proevropskih promena u ondašnjem saveznom parlamentu.

Ako se uopšte osećaju strasti i emocije u aktuelnom izbornom procesu, u pitanju su strasti i emocije jednoga otuđenog i odljuđenog, korumpiranog i lažljivog interesnog, para-društvenog nanosa. Sve ove ljude izbacili su u prvi plan ciklusi dubokih poremećaja u zločinačkoj epohi devedesetih, i u toku razbojničke tranzicije nakon 2001. I zato se izgubila svaka važna razlika između vlasti i opozicije. Republička izborna komisija prekršila je ustav prihvativši predsedničku kandidaturu Borisa Tadića, bez obzira na jasnu odredbu koja dopušta da niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike. Dalje, saopštila je da pravo glasa ima 7.026.579 građana, i da će biti štampano 7.061.712 listića. Na popisu stanovništva 1-15. oktobra 2011. ukupno je popisano 7.565.761, a utvrđen ukupan broj stanovnika 7.120.666. Nejasno je koliko Srbija ima stanovnika, koliko je njeno biračko telo, i koliko je tu „mrtvih duša” – iz oportunizma i straha u Srbiji inače gotovo svi izlaze na izbore, a apstinencja je marginalna. I dalje je nezgodno pitanje, koje su granice Srbije? Ako je istina da „Kosovo je Srbija”, zašto kosovski Albanci nisu uključeni u birački spisak i lišeni su izbornog prava?

Nakon 2003, kad su pripadnici policije i Zemunskog klana ubili premijera Đinđića, pošto su se o tome dogovorili s bliskim saradnicima dr Vojislava Koštunice – koji je jedan od aktera izbornog procesa i najvažnija ličnost u realizaciji novog ustava koji su Tadić i RIK prekršili -, uspostavljena je, do danas neprekinuta, interesna sprega između vrhova bezbednosnih službi, tajkuna, političara, državnih institucija, medija, i medijski aktivnih intelektualaca („analitičari” i „javne ličnosti” koje upravo daju „podršku” pojedinim liderima i partijama). Srpsko društvo, ekonomija i institucije su plen interesa čija se realizacija može pratiti u istorijskom kontinuitetu. Izvori moći, vlasti, uticaja i popularnosti utemeljeni su i u ruševinama Vukovara ili Sarajeva, i u ideji genocida u Srebrenici. I neka su vrsta demonskog oreola beskrajnih kolona izbeglih krajinskih Srba, potom i kosovskih Albanaca

Svega dva dana do nastupanja predizborne šutnje, javnost je prepuštena nagađanjima o trenutnom rejtingu političkih stranaka i pojedinačnih kandidata. Državna i nevladina posmatračka i regulatorna tela uzdržanija su nego tokom prethodnih izbora. Misije EU, Saveta Evrope i OEBS-a ne oglašavaju se povodom svakodnevnih i očiglednih kršenja procedura i demokratskih normi na koje se Srbija obavezala dokumentima koje je zaključila sa istim institucijama. Elektronski i štampani mediji, koji inače veličaju ratne zločince i njihov opšti uradak, vode povremene kampanje protiv Crne Gore, Bosne i Hrvatske, i u ratu su s Kosovom i celim albanskim narodom. RTS, Pink, Prva, B92, Politika, Novosti, Blic… promovišu politički debilitet i primitivizam. Čitav taj sistem danas se upregao u službi izborne mašinerije Demokratske stranke.

„Izborna kampanja u Srbiji protiče u takmičarskoj ali mirnoj atmosferi, a kontrola izbornog procesa značajno je poboljšana u odnosu na prethodne izbore”, navodi se u preliminarnom izveštaju Kancelarije OEBS-a za ljudska prava. Upravo tako, sa idejom kako da pridobije i deo biračkog tela lišenog elementarnih ljudskih osobina, Tadić je, na jednom od poprišta genocida, izjavio prikom posete gradilištu Andrićgrad u Višegradu, s Dodikom i Kusturicom, da mu je čast da je deo „projekta” koji „povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost i uvažava sve kulture koje su na ovom prostoru postojale, a Andrićevo delo ih objedinjuje”. Tačno je, da su do nedavno još neki ljudi na tom „prostoru” „postojali”, ali Tadić nije pomenuo da su u senci njihovog nestanka svi koji su tamo ostali, ili se doselili, i da je na nama kolektivno prokletstvo nepristajanja da prihvatimo sve istine i sve posledice zla koje nas i dalje neumitno davi.

I zato je danas najmanje važno ko će pobediti a ko će izgubiti na predstojećim izborima. Poremećene su same vrednosti uspeha i neuspeha, slave i sramote. Utoliko ima i prostora izvesnom optimizmu: ako „pobede” ovi isti, mogli su doći samo od njih gori. Ako se vlast promeni, svaka promena je dobrodošla. Možda neki novi radikalni nacional-klero-boljševizam neće opstati pod pritiskom unutrašnje i spoljne realnosti. Gotovo da je svejedno, da li će se na izbore uopšte izlaziti, i da li će na listićima biti neko zaokružen, svi precrtani, ili će se ostavljati siluete Snupija ili „one stvari”. Izvesno je i da su životi nerođenih zato ovde unapred potrošeni. Možda smo i nadomak uspehu u ostvarenju težnji većine da se dodatno urede institucije, obezbedi vladavina prava, da se napadnu korupcija i izvori siromaštva. .. Ali u ovom trenutku, bilo koja vlada, koja bude skrpljena, biće i posledica nesposobnosti da jasno i uspešno, bez tutorstva i pritiska sa strane, definišemo i realizujemo opšti javni interes koji će načelima slobode, prava i jednakosti biti vezan i za našu prošlost, i za našu budućnost.

 
Pobjeda,