ENG
Hrane, hrane, gospodaru!
Autor/ica 👤Ibrahim Prohić
Povezani članci
Foto: longreads.tni
Strah nije motiv koji preporučuje pedagogija, ali vidiš da može biti efikasan stimulans. To je tzv. negativna motivacija (da se izbjegne nepovoljan scenarij). Strah (od gladi) je probudio zaboravljenog ratara u našem čovjeku. Biće žuljeva, ali biće nešto i u tanjiru. Valja ovu godinu predeverati ko ostane živ. Iskonska potreba za preživljavanjem je autentična potreba. Trodecenijska indoktrinacija da su simbolička i identitetska (etnička, vjerska…) pitanja najvažnija, pa makar morali i travu jesti pala je na ispitu ovog proljeća. Identitet je identitet, ali bez čorbe ništa…
Priča mi jučer komšija Nikola. Pčelar iz mog ranijeg priloga. Kad sam u Čapljini to mi je jedini komšija, ostalo su susjedi. Popričamo predveče preko plota socijalne distance. Tiho da niko ne čuje, posebno oni iz kriznog štaba. Kupio, kaže, vreću zemlje da pospe po vrtu da obogati tlo. Zemlja uvozna iz Njemačke!? Čekaj, nije to tema. Pogriješio sam. Ima važnijih pitanja.
Slušam ovih dana informaciju da BiH uvozi oko 92% svojih potreba za hranom. Dakle, proizvede se SAMO 8%. To se podudara sa neformalnim spoznajama da BiH s proljeća za jedanaest dana pojede jagnjad koja su pasla bosansku, hercegovačku, hercegbosansku travu…
Ostalo se uvozi. Novi Zeland, Australija…A, jedemo janjetinu s ražnja cijele godine s uvjerenjem da jedemo domaće. Haj prođi od Sarajeva prema Mostaru a da ne svratiš kod Gojka ili Maksumića. Slično je i s vodom, sokovima, pivom…
Dobro jedemo, volimo i popiti. Malo proizvodimo, puno uvozimo. Ne valja. Nisu to povoljni ekonomski parametri. Trebalo bi da nas zabrinjava. Rastu stomaci, ali raste i vanjski dug. Dokad!? Kad će balon puknuti i ko će to platiti, tj. ko će trpjeti posljedice? E, to je već Tema.
Konstantno zatezanje konopca među vodećim političarima u BiH popusti samo kad se radi o novom kreditu. Pomozi Bakire, dogorilo, daj da ono potpišemo. Hoću moj Milorade, valjaš i ti meni. A, Dragan ? Ne brini za njega, znaš njega. Znam, imaš pravo. Kooperativan je legitimni.
Onda dođe ova Corona i neke navike se mijenjaju. Ako ne kod političara onda baren kod plebsa. Priča mi neki dan isti onaj Nikola s početka priče. Nikad u Nerezima, kaže, nije bilo kupaca k’o ove godine. Ne možeš na red doći. (Radi se o velikom rasadniku kilometar od centra Čapljine). Ko god ima okućnicu ili livadu koju je bio zaboravio sad obrađuje. Sadi, sije, okopava, zalijeva…Vidio sam danas ženu u prigradskom naselju kako od brda otkida zemlju, pravi kamenu podzidu, motika u rukama, nešto sadi…Koliko toliko…lijeha luka!? Neće te prehraniti, ali će bar za tren ublažiti strah od gladi.
Strah nije motiv koji preporučuje pedagogija, ali vidiš da može biti efikasan stimulans. To je tzv. negativna motivacija (da se izbjegne nepovoljan scenarij). Strah (od gladi) je probudio zaboravljenog ratara u našem čovjeku. Biće žuljeva, ali biće nešto i u tanjuru. Valja ovu godinu predeverati ko ostane živ. Iskonska potreba za preživljavanjem je autentična potreba. Trodecenijska indoktrinacija da su simbolička i identitetska (etnička, vjerska…) pitanja najvažnija, pa makar morali i travu jesti pala je na ispitu ovog proljeća. Identitet je identitet, ali bez čorbe ništa… Strah je i ontogenetski i filogenetski primarna emocija. Strah je u konkretnoj situaciji u BiH proizveo promjene u glavama (i ponašanju) ljudi koje sva pamet nauke nije bila sposobna polučiti. Koliko će to trajati sasvim je drugo pitanje.
Priča tu ne završava. Zapravo trebalo bi tek tu početi. Gdje je u ovoj priči glavni igrač?
Njeno visočanstvo Država. Abeceda savremene ekonomije, poljoprivrede posebno, je da ove temeljne oblasti društvenog života ne mogu biti efikasne bez državne strategije i finansijske pomoći države, odnosno subvencija. Poznato je kako se to radi u Francuskoj, Španiji…
E, toga u BiH nema. Ni strategije ni subvencija. Ima prazne priče i obećanja koja ne mijenjaju realitet. (Poljoprivrednicima, kažu, nisu isplaćeni ni oni mizerni poticaji za prošlu godinu!?) Pogotovo nema sistemskog pristupa koji bi na duži rok promijenio stanje u društvu, u konačnici poboljšao standard građana.
Da sam dobar u računu sad bih vam govorio o tome šta se može kupiti za godišnja primanja jednog parlamentarca. Samo za ona zvanična. Nov traktor ili možda i dva s priključcima? Koliko cisterni dizel goriva, koliko rasplodnih bikova… I najsiromašnije zemlje imaju ogromna finansijska sredstva. Problem je raspodjele novca i kontrole prirodnih resursa. A to je bit politike, a ne simbolička pitanja kojima politike truju građane. Je l’ de!?
Da se kratko vratimo onoj Nikolinoj vreći zemlje s početka priče. Sad vidim da se ipak uklapa u temu. Nije to obična zemlja, pametujem ja komšiji. To je humus. Njemačka industrija…Tu me prekida…Eno brda i polja treseta koliko oči ne mogu pregledati na prostoru između Livna i Grahova ili Kupresa, nisam upamtio. Svejedno. Komšija je pčelar, tamo vozi košnice na ispašu, zna te terene. Znaju to i oni koji su u mandatu ili bi trebalo da znaju izvan svake razumne sumnje. Ali njih nije briga ni za treset ni za poticaje ni za poljoprivredu ni za građane. Nastaviće(mo) uvoziti zemlju iz Njemačke, janjce iz Australije, vodu iz… pivo i vino iz…Valja ispuniti onih 92%, pa i prebaciti ako naredna godina bude nerodna.
Na kraju još nešto izvan teme. Tužilaštvo (kantona Sarajevo) je formiralo krivični predmet vezano za uvoz respiratora i testova za virus vrijednog desetak miliona KM za potrebe vlade F BiH. Izgleda nije poštovana propisana procedura o javnim nabavkama. Ni tu nije kraj javašluku i lopovluku. Uvoznik je neko poljoprivredno gazdinstvo kojem je osnovna djelatnost poljoprivreda!? Neka Malina ili nešto tako, iz Srebrenice. Maline i medicinska oprema!?
A ja vam pričam kako se vlast ne brine za poljoprivredu. Zaboravite što ste pročitali.
Autor/ica 👤Ibrahim Prohić
