Hoće li se pomiriti Čedo i Boris?
Povezani članci
Demokratska stranak i Liberalno demokratska stranka će posle predstojećih izbora veoma lako zaboraviti i izgladiti odnose koji se sada čine veoma uzdrmani, ukoliko lideru DS Borisu Tadiću, za formiranje vladajuće koalicije bude potrebna stranka Čedomira Jovanovića, slažu se politički analitičari Jovan Komšić i Zoran Stojlljković ,
Nervoza u redovima najužeg vrha DS koji je se međusobno kritikuje oko toga ko je odgovoran za propalu evropsku politiku, kao da je dala zamajac funkcionerima LDP da sada, između ostalog, optužuju demokrate da “preko svog čoveka u Kuriru”, državni vrh namerava da preuzme deo vlasništva u nekoliko dnevnih listova.
Kritike opozicije na račun pozicije nisu ništa neobično, a nedavno su „ratovali“ i članovi vladajuće koalicije SPO i SPS, pa se nakon raspisivanja izbora i tokom kampanje može očekivati da će „rat“ postati sveopšti. Jovan Komšić, sociolog i politički analitičar, za Danas kaže da iskustva pokazuju da su češće koalicije među strankama koje nisu programski bliske, što je izvestan paradoks piše Danas
– U Srbiji programska i vrednosna komponenta i nije toliko bitna. Ne zato što ne držimo do vrednosti, već i zbog toga što medijska i kulturološka scena nije toliko snažna da tera političare da se drže svoje reči. S tog stanovišta, neće demokratama i LDP biti problem da sutra nađu najmanji zajednički sadržalac, navodi Komšić. On misli da do izbora ove dve stranke ne mogu da sruše sve mostove za zajedničku koaliciju.
– Ukoliko to bude uslov za stvaranje vladajuće koalicije i ako demokratama bude nedostajao samo LDP, oni će naći zajedničko vezivno tkivo, na primer, zbog svetlije budućnosti Srbije u Evropi. Tu će se veoma lako ispeglati međusobne razlike i sukobi. Treba samo da vode računa da zadrže kulturu u polemici, jer je poznato da čak i personalni faktor može biti značajan – smatra Komšić. On navodi da su uvek žešći sukobi onih partija koje su programski bliske. S tim se slaže i Zoran Stojiljković, profesor FPN.
– Često su najkritičniji i najkonfliktniji odnosi, mada to na prvi pogled nije logično, onih koji su politički susedi, jer se bore za isto biračko telo. Stranke nemaju problem s onim ljudima koji nikada neće glasati za njih, već obrnuto. U tom smislu se one pozicioniraju u stilu reklame „Nije svejedno“, jer nije svejedno kome će birač dati glas. To jeste pokazivanje ko je dosledniji reformista, ko više doprinosi modernizacijskim procesima i ko više radi na mapi puta ka EU. Naravno, tu se mnogi međusobni problemi otvore, ali se mogućnost i kontekst za postizbornu koaliciju nikada ne zatvori, kaže Stojiljković.
On zaključuje da partije kalkulišu tako da imaju kritički stav prema nekoj drugoj stranci, recimo LDP sada prema DS, ali uz napomenu da je ta stranka koju kritikuju još najmanje problematična politička grupacija u odnosu na ostale koje su od nje udaljenije. Jelena Trivan, potpredsednica DS juče nije odgovorila na pitanje Danasa da li je LDP poželjni postizborni koalicioni partner i od čega to zavisi, dok nam je u LDP rečeno da je saradnja LDP s DS moguća samo na platformi Preokreta.