Građani imaju moć

Povezani članci

• PLEJADA SUMNJIVIH LIKOVA (uključujući i moj)
• Živela smrt!
• Dohakali ‘kulturi’ nekažnjavanja? Knjiga ‘U ime države’ autora novinara Mateja Šurca i Blaža Zgage
• Čirgić: Negiranje crnogorskoga jezika osuđeno na propast
• Tomislav Jakić: Atena je opet postala Atena
• SLUČAJ HASANBEGOVIĆ: ŠTA JE NAMA ANTIFAŠIZAM?

‘Građani imaju moć’, koji su organizovali skup ‘Zaustavimo GMO u Srbiji’ su govorili o DunavSoja inicijativi: ‘EU godišnje uveze 35 miliona tona soje iz Južne i Severne Amerike. Soja, zbog svoje visokoproteinske vrednosti, je bitan proizvod za države EU.

Istovremeno raste otpor potrošača prema genetski modifikovanoj soji i potražnja za konvencionalnom ili organskom sojom postaje sve veća. To omogućava proizvođačima sigurno tržište. Profiti od organske ili tradicionalne soje su mnogo veći od GM soje pa ovakvi tržišni uslovi mogu biti velika šansa za evropske podunavske proizvođače. Inicijativa ‘DunavSoja’ je nepolitička, nestranačka inicijativa. Srbija pod sojom ima 165.000 hektara i godišnje proizvede oko 416 000 tona (2012.) ili 2,5 tone po hektaru. Pilot projekti DunavSoje bi obuhvatili uzgoj na površinama od 200 do 1000 hektara, a sadnju bi pored domaćih pratili i agronomi iz inostranstva, tj. iz zemalja potpisnica inicijative, kako bi bili sigurni da to nije GM soja. Cilj DunavSoja inicijative je da se sve države kroz koje protiče reka Dunav fokusiraju na tradicionalnu ili organsku soju za potrebe evropskog tržišta i istovremeno istisne GM soja iz Evrope.’ Saopšteni su i dalji ciljevi grupe i to: a) laboratorijska ispitivanja proizvoda za koje se sumnja da su poreklom od GMO i ispitivanja useva za koje se sumnja da su GMO b) organski obrok u obdaništima. To je program koji za sada sprovodi nekoliko udruženja koja se bave organskom proizvodnjom i primenjeno je već u nekoliko obdaništa. Udruženje za organsku proizvodnju ‘Terras’ iz Subotice započelo je projekat prekogranične saradnje ‘Organica.net’ koji podrazumeva uvođenje organskog obroka za ishranu dece u obdaništima. Nakon seminara organizovanih za kuvare, vaspitače, roditelje i predstavnike pretškolske ustanove ‘Naša radost’ ušlo se u proces javne nabavke hrane i deo sredstava izdvojen je za nabavku organskih proizvoda.

Organski obrok je u periodu od 2012-2013. uveden u 41 objekat ‘Naše Radosti’ u Subotici. Ovaj obrok podrazumeva da povrće i žitarice budu pretežno ili 100% organskog porekla, kao i deserti. Trenutno, ovaj program nije moguće u potpunosti primeniti na voće, ali jedan deo voćnih obroka dece je takođe organski. Pored toga što se deci daje najkvalitetnija hrana, ovaj program je dobar i za poljoprivrednike jer poljoprivrednici tako vrše direktan plasman svojih proizvoda, obzirom da ne postoje posrednici koji bi se ugradili u cene. Tako deca dobijaju organsku hranu po vrlo povoljnim cenama. Zbog dobrih iskustava u Subotici, ista inicijative pokrenuta je u objektima ‘Naše Radosti’ u Smederevu, a pregovori su otpočeli i sa Kanjižom. Ovaj program se pročuo i u inostranstvu, pa iz udruženja ‘Terras’ dobijaju pozive za seminare iz Mađarske i Makedonije, a u Hrvatskoj oni već drže radionice o ovoj temi.

U zemljama EU organski obrok u javnim ustanovama je u velikom zamahu.

U Danskoj na primer postoji nacionalna politika uvođenja organskog obroka u javne ustanove, a između 50-60% vrtića u Danskoj je već u ovom programu. Grupa ‘Građani imaju moć’ podržava akciju uvođenja organskog obroka u vrtićima, jer deca zaslužuju najbolju moguću hranu! c) pomoć gladnima u Srbiji. Srbija, kao poljoprivredna zemlja sa velikim obradivim površinama, nikada nije imala problema u prehrani svog stanovništva. A u 21. veku ima 100.000 gladne dece i više stotina hiljada odraslih. [image: Inline image 1] Prof. dr. Miodrag Dimitrijević, sa katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je podržao ovaj skup kaže: [image: Inline image 5] ‘Genetički modifikovani organizmi su još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Onaj ko puni tanjir, taj obično i diktira političke uslove. A onaj ko je prehrambeno nezavistan, taj je i politički nezavistan. Lično mislim da u ovom trenutku nama GMO nije potreban, da imamo klasičnu proizvodnju koja je vrlo poznata svetski i veoma uspešna, da imamo druge brige – da zaštitimo i patentiramo naše resurse, da podignemo našu poljoprivredu; male serije, kvalitetnih, ekskluzivnih proizvoda: to je ono što možemo da uradimo. Pri čemu, treba da poznajemo transgenu tehnologiju, treba da znamo kako se to radi, treba naučno to da ispitujemo i da budemo u korak sa tim. Nama ne nude tehnologiju, nego samo proizvod tehnologije, a nama to ne bi ekonomski činilo ništa dobro. Nije dokazano van opravdane sumnje, kako to kažu u američkim filmovima, da je to sasvim bezbedno po zdravlje. To bi čak i pravno trebalo da bude dovoljno da budemo oprezni.’ [image: Inline image 3] Dragan Nedeljković, potpredsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, govorio je na skupu o položaju malih poljoprivrednika u Srbiji kao i o velikom problemu nepostojanja Zakona o zadrugarstvu dugi niz godina.

Asocijacija poljoprivrednika Srbije, grupa ‘Građani imaju moć’ kao i još neka udruženja se zalažu za to da se napravi predlog nacrta Zakona o zadrugarstvu, javno razmotri i konačno donese. Gospodin Nedeljković je takođe govorio o potrebi obrazovanja poljoprivrednika po pitanju GM hrane, jer su nedovoljno obavešteni o mogućim posledicama gajenja takve hrane. Prof. dr. Miodrag Dimitrijević dodaje: ‘Nama je potreban kvalitetan Zakon o zadrugarstvu. Mi smo trenutno na ko zna kojoj verziji Zakona o zadrugarstvu, a Zakon nikako da uđe u skupštinsku proceduru. Taj Zakon treba da bude u skladu sa uputstvima i tendencijama i zadružnom politikom UN i da bude u skladu sa principima zadrugarstva International Cooperative Alliance (ICA) odnosno Međunarodnog zadružnog saveza, čiji smo mi sa još 12 zemalja bili suosnivači početkom 20. veka. Tu ima 10 principa koji definišu načine udruživanja. Uz Zakon o zadrugama potrebno je posebno da se obrati pažnja na obnavljanje i zakonsko omogućavanje finansijskog zadrugarstva, odnosno obnavljanje štedno-kreditnog zadrugarstva kroz štedno kreditne unije. Bez omogućavanja finansijskog zadrugarstva svako drugo udruživanje je besmisleno.’ Grupa ‘Građani imaju moć’ se pridružuje stavu prof.dr. Dimitrijevića da je finansijsko zadrugarstvo neophodno za uspešno organizovanje poljoprivrednika i napredak poljoprivrede u Srbiji.