„Držanje u šaci“ ostaje na snazi

Povezani članci

• Boris Pavelić pita državni vrh: Šta je sa našom moralnom krivicom za zločine u Hercegovini
• Božica Jelušić: ŽICA I NEMOĆ
• Srbi ponovo protiv Srba
• Feljton Snežane Čongradin: Ko i zašto u Srbiji radi za Ruse?
• Pogled u prazno
• I to se dogodilo: Sda konačno odigrala veliki potez: Vitalnim interesom na Zakon o prebivalištu

Međusobna zaštita političkih funkcionera iz različitih partija predstavlja jedan poseban oblik političke korupcije koji će ostati i nakon eventualnog ukidanja imuniteta visoko pozicioniranih državnih službenika od krivičnog progona zbog koruptivnih dela.

S obzirom na to da je smena na vlasti mehanizam kojim se ograničava sklonost ka korupciji, u slučaju da nema pretnje da će doći do smene na vlasti, transparentnost ne znači mnogo, jer ne pomaže mnogo što svi koji učestvuju u korupciji znaju da to svi čine, jer su im interesi isti, ocena je Danasovih sagovornika na temu najavljenog ukidanja imuniteta članovima parlamenta, ministrima, sudijama i tužiocima, u kontekstu borbe protiv korupcije.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je da se u Vladi Srbije razmatra okvir imuniteta državnih funkcionera kako taj imunitet ne bi predstavljao zaštitu od krivičnog progona zbog koruptivnih dela. Kako je naglasio, skidanje imuniteta je preporuka eksperata Evropske unije sa poslednjeg sastanka predstavnika državnih organa i evropskih partnera.

– U načelu, smena na vlasti je mehanizam kojim se ograničava sklonost ka korupciji. Nova vlada ima interes da goni slučajeve korupcije prethodne vlade. Pa, kako se to očekuje, to smanjuje sklonost za korupciju. U tome, obično, imunitet nije prepreka, jer se on može ukinuti glasovima vladajuće većine. Transparentnost, dakle obaveza da se poveća obaveštenost svih kojima su informacije korisne, kao i javnosti, svakako pomaže, jer je tajnost i ekskluzivnost jedna karakteristika korupcije – ocenjuje za Danas Vladimir Gligorov, saradnik Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču.

Prema rečima Slobodana Homena, suština uvođenja ovih novih mera je u proaktivnim istragama gde se više neće čekati da se podnese krivična prijava, bilo MUP-u, bilo tužilaštvu, već će državni organi biti dužni da sami obaveštavaju o svim sumnjivim transakcijama.

Preporuke eksperata, kako ih je preneo državni sekretar, svode se na: proaktivan nastup tužilaštva i policije, preispitivanje zakonskog okvira za imunitet kod vršilaca javnih funkcija, ali i uvođenje softverskih rešenja koja bi pomogla u radu tužilaštvu i policiji. „Ona bi trebalo da omoguće da policija i tužilaštvo u svakom trenutku mogu da prate šta rade nadležni organi, odnosno u kojoj su fazi konkretni slučajevi. Time bi se sprečila situacija da pojedinci ne budu krivično gonjeni zato što uživaju podršku ili zaštitu političkih stranaka ili državnih organa“, kazao je Homen.

Međutim, Vladimir Gligorov naglašava da u slučaju da nema pretnje da će doći do smene na vlasti, transparentnost ne znači mnogo, jer ne pomaže mnogo što svi koji učestvuju u korupciji znaju da to svi čine jer su im interesi isti. Konačno, naglašava naš sagovornik, povećana angažovanost policije, tužilaštva i sudova podrazumeva da su oni samostalni i da nisu korumpirani. Isto vazi za administraciju u celini.

– Samostalnost nije dovoljna jer ako su administracija, sudstvo, tužilaštvo i policija korumpirani, ona može da bude sredstvo zaštite korumpiranih službenika. Gotovo nigde nije moguće da političari i preduzetnici učestvuju u koruptivnim poslovima ukoliko snage gonjenja i administracija nisu korumpirani. Tehnologija danas omogućava anonimnost i slepu primenu pravila u mnogim administrativnim i drugim poslovima, ali opet to ne mora da bude dovoljno ukoliko nema demokratske odgovornosti (smena na vlasti) i kontrole rada administracije i snaga gonjenja i sudske vlasti – zaključuje Gligorov.

Kako je istakao Slobodan Homen, ključno je ustanovljavanje mehanizma za obezbeđivanje jasne koordinacije među državnim organima koji se bave borbom protiv korupcije. On tvrdi da bi to trebalo da obezbedi konstantno praćenje problema korupcije kako bi svi nadležni organi bili obavešteni u startu o mogućnosti pojave korupcije.

– Međusobna zaštita političkih funkcionera iz različitih partija, ili bolje rečeno, uzajamno držanje pod ucenom, predstavlja jedan poseban oblik političke korupcije koji će ostati i nakon eventualnog ukidanja imuniteta visoko pozicioniranih državnih službenika od krivičnog progona zbog koruptivnih dela – ocenjuje za Danas advokat Slobodan Beljanski, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. On napominje da imunitet nikada nije bio trajna već privremena mera.

– Skidanje imuniteta svakako je mera koju bi trebalo preduzeti, ali ona nije ključna u obračunu s korupcijom. To znači samo da se više neće gubiti vreme, već će biti moguće da se pokrene postupak čim se ustanovi korupcija kod nekog visokog državnog zvaničnika – objašnjava naš sagovornik.

Upitan da li fenomen međusobnog „držanja u šaci“ obesmišljava već na početku najavljeno ukidanje imuniteta visokih državnih zvaničnika, bivših i aktuelnih, Slobodan Beljanski ukazuje na izvesnost postojanja veze između te dve stvari.

– Budući da je ovde reč o zahtevu EU, vladajuće stranke ne bi smele da dovedu sebe u okolnost odbijanja uvođenja mere o skidanju imuniteta – zaključuje naš sagovornik.