Dosta
Povezani članci
- Noam Chomsky: “Iskustva samoupravnog socijalizma, kakav je nekada postojao u Jugoslaviji, sada su putokaz radnicima u SAD-u, Španjolskoj, Argentini i drugdje”
- Roko Markovina: “Tri posjete egzotici Istoka”- ili Muhamed Mujić – intelektualac u kopačkama
- POZDRAV ZASTAVI
- Samoproglašenim zaštitnicima i braniocima svih povratnika i žrtava…kap je prelila čašu
- Dolazi li Trg žrtava Katoličke Crkve?
- Božica Jelušić: AKO JE DOISTA ISTINA
Malom izlaznošću u drugom krugu predsedničkih izbora, ali i ubacivanjem većeg broja nevažećih listića birači u Srbiji su pre svega želeli da kazne Borisa Tadića i Demokratsku stranku. Istovremeno su, kako ocenjuju pojedini analitičari, prihvatili i činjenicu da će im narednih pet godina predsednik biti Tomislav Nikolić.
– Moglo bi da se kaže da su na neki način oni time kaznili i sebe jer će živeti sa činjenicom da im je Tomislav Nikolić predsednik, ali oni su svesno išli na to – ocenjuje za “Blic” analitičar Dejan Vuk Stanković.
Njegova procena je, naime, da je većina belih listića došla od ljudi evroreformskog uverenja koji su ipak nezadovoljni socijalnoekonomskim stanjem u zemlji.
(Blic, 23.05.2012. – O predsedniku odlučili razočarani)
Zašto su građanke/građani odlučili da kazne Borisa Tadića i ne glasaju za njega? Odgovor na ovo pitanje je kompleksan i zahteva analizu koja bi morala da obuhvati mnoštvo segmenata, a ja ću ukazati na samo neke od njih: razočarani građani, beli listići, oholost ex predsednika i njegove stranke, želja za bilo kakvom promenom…
Razočarani građani ili nisu izašli na glasanje ili su pak namerno uništili glasački listić tako da su, u stvari, ovakvim ponašanjem iskazali svoj protest jer više ne žele da glasaju za manje zlo. Građani kao da su prepoznali gde se pravo zlo u stvari nalazi i odlučili su ili da ne učestvuju u tome ili da namerno opstruiraju mogućnost da zlo bude ponovo izabrano. Ovo zlo pak ima svoje uzroke i genealogiju koju, ako je usmerimo samo na poslednje četiri godine, razočarani građani posle svega ne mogu da oproste bivšem predsedniku. Pre svega, gospodine EX, vi ste i pre četiri godine pričali istu priču i isticali da je važno da ne pobede oni (tada radikali) koji će stati na put evropskim integracijama i unazaditi Srbiju; ovu ste priču malo prekrojili i usmerili je na Tomislava Nikolića i njegov SNS. Suviše tanko, dragi naš EX, jer politika manjeg zla kod nas više ne pije vode. No, to nije svakako jedini razlog… Setite se obećanja o novim radnim mestima, boljem standardu i sl; u međuvremenu otpušteno je 200 000 radnika, a o boljem standardu i da ne pričamo. Sticanje kandidature za ulazak u EU nam se posle svega i ne čini nekim uspehom jer smo morali svašta da podnesemo, i od vaše EX-visosti kao i od raznih EU birokrata. Mnogo je razloga što građani nisu glasali ili su pak uništavali svoje listiće, mogao bih do sutra da nabrajam pa da opet ne kažem sve, ali sumiraću sve te probleme u jedan centralni – vi gospodine EX! Vaš nezaježljiv apetit za vlašću i kontrolom nas je dovela do tačke pucanja; umislili ste sebi da je Srbija DS pa da možete da vedrite i oblačite kako vam volja, a građani će da vam oduševljeno aplaudiraju i odobravaju svaki potez, ma koliko on glup bio. E pa ne ide to tako, naprosto nama je dosta i vas i vaše DS-ovske agencije! Za ove četiri poslednje godine uspeli ste da obesmislite sve u šta smo verovali i nadali se kao mogućnosti za normalan život. Potrudili ste se da nas potpuno sludite, osiromašite, dovedete do ruba egzistencije, a onda da glasamo za vas…. Žao mi je, ali to više naprosto nije bilo podnošljivo i zato ste tako ”surovo” kažnjeni. Vaša oholost, umišljenost, narcisoidnost, kao i nedostatak osećaja za realnost su doveli do toga da ste danas EX i to ste u potpunosti zaslužili.
Beli listići, kao i poruke i crteži na njima, govore o tome kako se razočarani građani osećaju i koliko je besa u njima zato što ste sve obesmisli i doveli do apsurda. Ovo da mi je neko pričao pre deset godina ja bih mu rekao da je lud i da je to nemoguće. Vi i vaša stranka ste od ove zemlje napravili potpunu ludnicu u kojoj se ja više ne moga da snađem i što više se trudim da razumem uviđam koliko je to sve blesavo i besmisleno. Devedesetih godina prošlog veka smo se borili protiv haosa i beznađa diktatora Slobodana Miloševića i tada smo znali protiv čega smo, ali danas ja ne znam više ni sa kim ni protiv koga se borim, naprosto ne znam di teram – što bi rekli Banaćani-Lale. Ja sada idem iz ovih stopa da se bacim ravno u Begej, Sava mi je malo daleko…
Opet, razmišljam, jebo te pa Toma Koma-Grobar nam predsednik! Pa ljudi moji da li je to moguće? Posle svega, posle ovih ludih izbora, neobične čestitke novom predsedniku nekoliko sati pre kraja glasanja od strane zvaničnika EU što se ispostavilo kao greška u „tajmingu“, mislim da smo otišli u lepu materinu. Nema nama spasa sa ovim strukturama koje vladaju u Srbiji i zato nam je jedini spas da ih pošaljemo sve do đavola i okrenemo se sami sebi, neka oni vladaju kako hoće i sa kim hoće, ali mi ovde u Vojvodini moramo konačno okrenuti list i preseći jednom za uvek. Dosta je bilo i previše jer vlast u Beogradu nas sistematski uništava i sluđuje godinama i nemaju nameru da popuste i prestanu sa svojom destruktivnom politikom. Nećemo više da ginemo zbog vaših ratova; nećemo da živimo u bedi zbog vaših sankcija; nećemo da se borimo pritv vetrenjača nego za sebe i za našu Vojvodinu. Ja ne vidim drugi izlaz jer čekam već više od dvadeset godina da se nešto promeni, a ništa se ne menja nego samo jedno ludilo zamenjuje drugo, čast izuzecima kakav je bio Zoran Đinđić koji se jedini borio da nas spase od ludaka, ali na kraju su ga proglasili izdajnikom i ubili kao psa. Današnji, novoizabrani predsednik Srbije je najavio Đinđićevu smrt kao i ondašnji Tomin šef Vojislav Šešelj. I sada će taj isti Toma da mi bude predsednik, e pa neće moći.
Došlo je vreme da se rešimo tereta beogradskih tirana i okrenemo se svojoj budućnosti. Neka njihovi problemi i apetiti budu samo njihovi, mi u tome više ne želimo da učestvujemo. Vojvodina Vojvođanima!
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u
pesku
ako nije tako odsecite mi ruke i pretvorite me
u kamen
(Branko Miljković, Uzalud je budim)
Moja
Ravnica
Uspravna
Slobodu
Sanja