Čojstvo i junaštvo

Povezani članci

• Kineski premijer Li u Beogradu: Čeka nas plodonosno proleće
• ZAMISLITE NAŠE ŽIVOTE BEZ KARADŽIĆA I INIH
• Stjepan Mesić: Ne dajmo da nam otmu mir!
• Džaba ste krečili
• Predrag Matvejević: Kozmopolit o jeziku
• Spomenička pornografija

Bio je vešt govornik kako u Parlamentu tako i van njega, na fakultetu, gradskim pijacama i ulicama. Snagu skupštinskim nastupima, onu vizuelnu, davala je ispružena desna ruka, podignut „poslovnik“ i par „debelih“ knjiga pokraj skupštinskog mikrofona. Zajedljiv izraz lica, stisnuta ramena i simpatičan glas činili su njegove nastupe interesantnim jednom delu javnosti. Onom drugom delu bio je predmet ismevanja. Kao broj dva u stranci bio je 35. u redu boraca „Za pravednu Srbiju“. Usledio je najpre izborni fijasko, a onda i „okretanje leđa“ stranci koja je od njega napravila političara. On je srbijanski političar i politikolog, docent jednog od fakulteta beogradskog Univerziteta, bivši zamenik predsednika Živkovića i član Nove stranke, pokazao nam je da se jako malo razlikuje od onih protiv kojih se bori. On je Vladimir Pavićević.

„Ako imaš rezultate nastavi, ako nemaš, pomeri se“, reče „on“. Kako nije ostvario nijedan postavljeni cilj, broj 35 je, početkom maja izborne 2016. godine, poštujući principe odgovornosti uz prethodnu evaluaciju rezultata podneo ostavku na sve funkcije u stranci. Punih usta čestitosti objavio je i to kako ostaje član stranke, jer „veruje u sistem ideja, vrednosti i mišljenja na kojima se temelji politika Nove stranke, kao i u hrabrost, posvećenost i čestitost svih ljudi u Novoj stranci“. Kako nije ušao u Parlament, lišen odgovornosti i obaveza koje nameće članstvo u jednoj od opozicionih političkih organizacija, odlučio je da se vrati svom prošlom životu, svom profesorskom poslu na Fakultetu političkih nauka.

 Interesantan je put od izazova do poraza, a još zanimljiviji od poraza do nove šanse. Čini se da jedan od najpopularnijih poslanika u prethodnom sazivu parlamenta, Pavićević ima jedinstvenu priliku da ponovo „zablista“ i postane deo, ovog puta nekog drugog tima. Šutanovac je Pavićeviću, članu Nove stranke, izložio svoju viziju razvoja DS i jasnu politiku koju treba da zastupa, a od njega, simbolično u Nišu, rodnom gradu predsednika Nove stranke, dobio otvorenu podršku u trci za predsednika Demokratske stranke. „Uvaženom kolegi“ Pavićeviću se vratilo tante za kukuriku. Pišući za neke domaće medije uz povremeno ćaskanje po političkim budoarima, „on“ je smogao snage da, po starom dobrom receptu, konačno napusti Novu stranku. Baš kao što je to pre njega uradila bivša gradska odbornica Nove stranke, Aleksandra Hristić, Vladimir Pavićević je iz „ličnih razloga“ napustio Novu stranku. Stiče se utisak da se u politici Srbije mnogo toga radi iz „ličnih razloga“. Do napuštanja „lađe“ dolazi nakon što se u etru našla vest da ga Šutanovac vidi kao genseka nekadašnjeg stožera demokratske opozicije. Naravno, sve pod uslovom da u septembru pobedi u unutarstranačkoj trci za predsednika „demokrata“. Čojstvo i junaštvo.

Tako je, izgleda, nekadašnji narodni poslanik, zamenik predsednika Živkovića, šef izbornog štaba Nove, šef za vanredne situacije Nove, kadrovik Nove i „onaj koji se mešao u sve i svašta“ odlučio da iz „ličnih razloga“ proba nešto novo. Nešto isto, a opet drugačije. Nije tajna da je Pavićevićeva popularnost bila velika, te da su neki želeli da ga  vide u Levici Srbije i Dosta je bilo. No, posle Čedomira Jovanovića i Zorana Živkovića na red je, reklo bi se, došao „čovek koji je odlučan da vodi bitku za budućnost Srbije kao savremene i uređene demokratske države“, Dragan Šutanovac. Dok trka za predsednika DS uveliko traje, Pavićevićeva trka za „mesto“ nikada nije prestajala. Zamislite politikologa bez „politike“. Dani pred nama će pokazati u koji „sistem ideja, vrednosti i mišljenja“ veruje istaknuti liberal i „uvaženi kolega“ Dragana Šutanovca, profesor Pavićević.