ENG
Čedomir Petrović: Drveni generali
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
Izdvajamo
- Napisao je veliki Bulgakov “Maestro i Margarita” u kome Ješua Ha Nozri (Isus), obraćajući se Pontiju Pilatu, izgovara reči - Svaka vlast je nasilje nad ljudima. Doćiće doba kada neće biti ni vlasti, ni careva. Vlast je nepotrebna u carstvu istine i pravednosti.
Povezani članci
Što se pre raziđete i odete kućama, možda će i bruka biti manja?
Dolaze izbori u Srbiji, kao što kiše dolaze, kao laste, kao što se budi proleće.
Sasvim je prirodna želja Aleksandra Vučića da ih raspiše, da pobedi sa što većom razlikom i da uđe u završni i najteži deo otvaranja poglavlja i pregovora sa Prištinom, sa većinom u Parlamentu koja bi mu omogućila da u što skorije vreme, bez zlonamerne opstrukcije opozicije i gubljenja neopisivo dragocenog vremena na nebulozne amandmane, privede kraju ulazak Srbije u Evropsku Uniju i NATO.
U Nušićevim rukopisima, posle smrti, pronađena je i nedovršena komedija Vlast. Poslednje ispisane reči su – Ja sam na visini … zavesa.
Nije uspeo da dovrši Vlast, jer ona nema kraja. Ona je beskonačna i postojaće do god je sveta i veka. Zavesa će se dizati i spuštati a vlast će marširati scenom samo sa drugačijim kostimima i šminkom.
Ovi što sebe nazivaju opozicijom, postaju loše lutkarsko pozorište. Više se i ne trude da se ne vide strune kojima im ovi gore, iznad njih, pomeraju noge, ruke, glave. Prepoznajemo u polumraku diplomate pojedinih ambasada i nekoliko domaćih lopurda. I glasovi im nisu više isti. Postaju piskavi.
Napisao je veliki Bulgakov “Maestro i Margarita” u kome Ješua Ha Nozri (Isus), obraćajući se Pontiju Pilatu, izgovara reči – Svaka vlast je nasilje nad ljudima. Doćiće doba kada neće biti ni vlasti, ni careva. Vlast je nepotrebna u carstvu istine i pravednosti.
Živi smo svedoci monstruoznog poigravanja nekih likova iz skorije prošlosti Srbije da se sa odvratnošću i gađenjem ponovo približe jedni drugima radi povratka na vlast. Dozvoljavaju sebi da se toliko ponize, da izgube i ono malo dostojanstva ako su ga uopšte ikada imali. Ponosniji su oni koji se saginju nad kontejnere i vade poslednje ostatke njihove vladavine.
Kažu – Njihova pobeda ima za cilj, modernizaciju Srbije?!
Kažu – Uskoro će predstaviti, ozbiljan politički program?!
Za stolom sede rasuti kao da se boje da se ne zaraze jedni od drugih. Od gube, valjda?
Gledam ih. Znam ih a opet ne verujem da je to istina. Svakog trenutka očekujem da neko ustane i kaže – Dosta je bilo zajebavanja. Idemo kući.
Šta ćete reći deci, suprugama, ponekim plaćenim prijateljima? Gde si bio tata? Sa kim si sedeo i razgovarao? Sa onima koji su te pljuvali i ti njih?
Što se pre raziđete i odete kućama, možda će i bruka biti manja?
Osobe ste u godinama. Izgubili ste obraz, identitet, padate sve niže i niže u vašoj niskosti. Zaimali ste se, na narodnoj grbači. Imate mnogo a još bi. Gramzivost je strašna bolest. Nikad dosta.
To što pljujete po sebi, to je vaš problem, ali tako pljujete i po narodu koji vam je pre mnogo godina dao svoje poverenje. Izneverili ste ga i ponizili i to vam nikada nećemo zaboraviti. Igrali ste se godinama sa svojom zemljom i svojim narodom. Pljačkali je besomučno dok je narod sve više siromašio.
Oni sa imalo savesti, ne bi se više nikada pojavili iz svojih jazbina. Sunce ih ne bi videlo. Vi, bezočni, bez trunke ljudskosti i morala, tražite nanovo, prvo funkcije. Od vas nekoliko svi bi da prvo podele funkcije, da budu generali. Samo što više nema vojske. Nema naroda. Neće vas više niko slušati. Naređujte sami sebi i izvršavajte naređenja. Tako se igraju odrasli u nekim čudnim ustanovama, ofarbanim u belo i sa drvenim puškama i kapama napravljenim od novinskog papira.
Na levo krug i vratite se odakle ste došli. I ćutite dugo … dugo.
Ostavite ovog čoveka da dovrši ono što je započeo a od čega ste bežali kao đavo od krsta. Ne otežavajte ni njemu ni narodu godine dobrog života koje smo toliko dugo čekali.
Autor/ica 👤Čedomir Petrović
