Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije – dometi i ograničenja

“Bojim se da borba protiv korupcije u Srbiji kao i drugde na Balkanu poprima oblike neke vrste političkog reketa”, rekao je istraživački novinar iz Zagreba Domagoj Margetić u Beogradu na konferenciji za novinare održanoj na temu: „Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije – dometi i ograničenja“, prenosi Anadolu Agency.

Na konferenciji govorio je i Darko Trifunović, profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, koji je izjavio da su u Srbiji sve privatizacije sporne i da su pune anomalija. Kao neke od tih anomalija u privatizacijama koje su izvršene uopšte u celom regionu, Trifunović je naveo da su sve urađene preko offshore kompanija: “To znači da je neko hteo da prikrije ko su vlasnici tih kompanija”, rekao je Trifunović.

Profesor Trifunović je istakao da je drugi način “na koji su građani Srbije oštećeni to što pre postupka privatizacije nije načinjen postupak denacionalizacije. Došli smo u situaciju da država privatizuje već nečiju privatnu imovinu“, naglasio je Trifunović.

Petar Stanić iz pokreta 99% Srbije i Alijanse za odbranu zajedničkog dobra objasnio je da je njihov pokret neformalna građanska inicijativa koja se zalaže za ustavne promene: “Mi zahtevamo da se ustavom obezbedi direktno odlučivanje, nešto kao švajcarski model, da se svaka odluka političara odobri građanskim referendumom”, rekao je Stanić.

“U Vojvodini je prodato 515 hiljada hektara, a kupili su tetke i teče nekih političara, tajkuni u inostranstvu, zemlje u inostranstvu iako je to Ustavom zabranjeno. Poslednji slučaj toga je prodaja zemlje Al-Dahi, to nije međudržavni ugovor, već između države Srbije i firme Al-Daha iz UAE”, naglasio je Stanić.

Pokret 99% Srbije i Alijansa za odbranu zajedničkog dobra je pokrenula inicijativu za usvajanje deklaracije kojom je predviđeno da se član koji se odnosi na prodaju zemlje, u sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju promeni tako da se zabrani prodaja zemlje strancima: “To je bitno, jer nam preti ozbiljna opasnost da budemo nadničari na svojoj rođenoj zemlji”, istakao je Stanić.

Glavna tema ove konferencije bili su dokazi o vlasničkim pravima Republike Srbije nad deonicama Zagrebačke banke: “Sporno pitanje Zagrebačke banke, nije samo pitanje Zagrebačke banke, to je i pitanje kiparskog novca koji je završavao na stranim bankama koje je kontrolirala Zagrebačka banka i Republika Srbija”, rekao je istraživački novinar iz Zagreba Domagoj Margetić.

Margetić je naveo da je to i pitanje stare devizne štednje za koju će Hrvatska teretiti Srbiju, obzirom da se tvrdi da je ta štednja nestala početkom devedesetih godina. “Dokumenti koje posjedujem pokazuju da taj novac nije deponiran u Narodnoj banci Jugoslavije, nego kod mreže stranih banaka pod svojom kontrolom i srbijanskih predstavnika i da taj novac nije nestao, nego ga je Zagrebačka banka sve vreme koristila za neke investicije”, rekao je Margetić.

Prema rečima Margetića: “Nebulozno je da Hrvatska taj novac potražuje od Srbije”.

Međutim, kako smatra Margetić, dok se ne pokrene pitanje vlasništva nad Zagrebačkom bankom, ovo pitanje povratka stare devizne štednje biće aktuelno: “Hrvatska ga ima kao otvoreno pitanje u odnosima sa Srbijom”, naveo je Margetić.

Domagoj Margetić je pre predstavljanja dokaza novinarima rekao: “Bojim se da borba protiv korupcije u Srbiji kao i drugde na Balkanu poprima oblike neke vrste političkog reketa. Kada borbu protiv korupcije pretvorite u politički reket, isključivo sredstvo obračuna sa neistomišljenicima, tada to nije i ne može biti borba protiv korupcije. Borba mora obuhvatiti i one koji se nalaze u strukturama koje se navodno bore protiv korupcije”, zaključio je Margetić.

Anadolija