Bitka za Podgoricu

Povezani članci

• Pismo iz Podgorice: “Ljudi, je li to moguće, ludnica šta je ovo?”
• DVIJE TAKTIKE LJEVICE: Ujedinjenje ili moralna pobjeda
• ČETVRTI KONKURS CRNE OVCE ZA KRATKU PRIČU
• Oliver Frljić: Podržavam glumce Narodnog pozorišta u Mostaru
• Koncert podrške ratnim zločincima na Veležovom stadionu je početak HDZ-ovog rušenja BIH
• Odlikovanja za ‘sapiranje’ odgovornosti u Hrvatskoj, Srbiji i BiH

Piše: Savić Jovanović

Prepucavanje evropskih političara uoči lokalnih izbora u Crnoj Gori

Malo ko bi zaključio, ko prati medije u Crnoj Gori, da će se 25. maja održati izbori za 12 lokalnih parlamenata u ovoj državi, iako je u punom jeku predizborna kampanja. Prije bi se zaključilo da će se toga dana održati izbori za evropski parlament, ili neku visoku političku funkciju u briselskoj administraciji. Jer, u toj halabuci glavni akteri su visoki politički činovnici i zvaničnici iz Moskve, Brisela i drugih političkih centara Evrope, dok su nosioci izbornih lista, kandidati za odbornike i predsjednike opština, kao i drugi akteri domaće političke scene, u drugom planu.

Povod toj opštoj frtutmi i gunguli jeste podrška Podgorice uvođenju sankcija Evropske unije Rusiji, kao i brz ulazak Crne Gore u NATO, bar se u to ovdje nadaju, što se Moskvi nikako ne sviđa. Zbog toga predstavnici Moskve, zajedno sa crnogorskom opozicijom, oštro kritikuju režim, dok na drugoj strani zapadne diplomate hvale Podgoricu da je postupila jedino ispravno. Sve te izjave se smještaju pred predstojeće podgoričke izbore, koji, po mnogima, mogu biti sudbonosni za Crnu Goru i njenu bezbjednost i stabilnost.

Počelo je prije nekoliko dana kada je Mitja Drobnič, šef Delegacije EU u Podgorici dosta nespretno i, kako bi mi Crnogorci rekli, trapoglavo, izjavio da ,,Crna Gora nije bila u obavezi i nije morala da podrži sankcije koje je EU uvela Rusiji zbog krize u Ukrajini”. Takvu izjavu je jedva dočekala opozicija koja je, kroz usta lidera Demokratskog fronta Miodraga Lekića, zatražila ostavku premijera Mila Đukanovića i ministra vanjskih poslova i evropskih integracija Igora Lukšića, jer su ,,obmanjivali javnost tvrdnjama da zbog EU moraju uvesti sankcije Rusiji”. Na ovakvu izjavu Drobniča, reagovao je i crnogorski premijer, tvrdnjom da ovo nije njegova ,,prva politička izjava kojom je uzeo učešće u  predizbornoj kampanji u Crnoj Gori”. Predhodila joj je ona da je ,,problem Crne Gore što se u njoj vlast dugo nije mijenjala”, što je, kaže Đukanović, ,,politički nonses”. Valjda problem nije, u tome da li je neko dugo na vlasti, nego da li je ta vlast izabrana na demokratski način”.

Prošlo je samo dva dana, a Drobnič, kada je, valjda, iz Brisela dobio po prstima, daje drugu izjavu, kojom negira onu prvu: ,,Crna Gora se posljednjih godina u skladila sa svim odlukama EU, uključujući i one koje se odnose na Ukrajinu i Brisel pozdravlja posvećenost Vlade u tom pogledu”. Da je Brisel zadovoljan odlukom Podgorice, potvrdili su šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak i ambasador Italije u Crnoj Gori Vićenco del Monako. Lajčak je, naime, konstatovao da je odluka Crne Gore da se pridruži poziciji EU, kad je u pitanju kriza u Ukrajini, ,,bila visoko odgovorna, a tako je doživljena u Briselu. Moram da kažem da EU to visoko cijeni”, rekao je slovački diplomata, dok je italijanski ambasador ocijenio da je takva odluka Crne Gore bila teška, ali je ona ,,u skladu sa aspiracijama države prema članstvu u EU”. Čak su u Briselu ,,veoma zadovoljni da je Podgorica u potpunosti uskladila svoju odluku sa pozicijom EU”, istakao je Del Monako.

Brisel, izgleda, jeste zadovoljan sa spoljno-političkim potezima zvanične Podgorice, ali Moskva nije, već je ljuta i nervozna. Potvrđuje to i ruski ambasador u Podgorici Andrej Nesterenko koji je 9. maja, na Dan pobjede nad fašizmom, iz Herceg Novog poručio ,,da iz razgovora sa građanima znam da ne odobravaju poteze svoje vlade. Mislim da građani ne misle onako kako se vlada odredila prema Rusiji i o tome koji su to ciljevi koji žele sankcijama da postignu”. Istog dana, ali iz Podgorice stiže izjava njemačkog ambasadora u Crnoj Gori Piusa Fišera. ,,Naravno da EU i njene članice očekuju od Crne Gore da uskladi svoju spoljnu  politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbjedonosnom politikom EU”. To znači da Crna Gora, takođe, usvaja restrikcije i sankcije protiv onih koji su odgovorni za krizu koja se dešava na Krimu i Ukrajini”, precizirao je njemački ambasador i, ujedno, pokušao pred novinarima da opravda ,,svojeglavi izlet” kolege Drobniča, konstatacijom da su ga pojedini mediji i opozicija pogrešno razumjeli.

U ovaj koloplet izjava ,,umiješala” se i crnogorskaVlada, u čije ime je Vladimir Radulović, državni sekretar za politička pitanja u MVP-a, saopštio da Crna Gora ima obavezu pridruživanja stavovima i odlukama EU, ,,posebno u onim slučajevima, a takva je ukrajinska kriza, kada unutar 28-ice postoji konzenzus”. Ovakva obaveza, napominje Radulović, ,,proističe i iz Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU”.

Da ima Rusa koji ne misle kao zvanična Moskva, potvrdio je profesor Moskovskog univerziteta i član ekspertskog savjeta za spoljnu politiku Dume, dr Sergej Grizunov. On je u intervjuu podgoričkoj Pobjedi rekao da su insinuacije da je Kremlj ljut na premijera Đukanovića ,,glupost” i da je ,,Đukanović vrlo cijenjen u svim ruskim institucijama kao vrlo sposoban i vrlo pošten političar”. Iz brzopoteznog reagovanja ruskog ambasadora Nesterenka na ovakve stavove profesora Grizunova, saznajemo da Kremlj ne gaji neku preveliku ljubav prema Đukanoviću. Ambasador u pismu Pobjedi konstatuje da nijedne riječi u intervjuu nije bilo o ,,spoljno-političkoj aspiraciji koju čvrsto brani crnogorska vlada ulaskom u NATO organizaciju s kojom imamo dosta neriješenih pitanja kao i o pridruživanju svoje zemlje paketima sankcija koje je nedavno uvela EU”.

Ruski ambasador ponovo konstatuje da gotovo ,,u svim razgovorima sa Crnogorcima, koje mi i dalje smatramo istorijski prijateljskim narodom, čujem samo njihove riječi otrgnuća i razočaranja u odnosu na takvu odluku o sankcijama. Prema tome, nikakvo uznošenje i lijepe riječi neće moći da to kompezuju, zaključuje ambasador Nesterenko. Sve te razgovore sa Crnogorcima ambasador je, izgleda, vodio u opozicionom Herceg Novom gdje mu nije bilo teško da nađe istomišljenike.

Na kraju, sve ove izjave i prepucavanja, začinio je, a ko bi drugi do mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, Amfilohije Radovic, koji u svakoj čorbi bude mirođija, posebno ako se tu nešto ,,krčka” protiv države ili aktuelne vlasti. Uvođenjem sankcija Rusiji, zvaničnici Crne Gore, jasan je ovaj srpski pop, ,,poturaju ugarak u spaljivanje živih ljudi danas u Odesi”.

Šta se iz svega ovoga može zaključiti? Prvo, da su se neki evropski zvaničnici direktno uplekali u predizbornu kampanju u Crnoj Gori, posebno ruski ambasador u Podgorici. Drugo, više je nego jasno da je Moskva stala uz opoziciju i da je ljuta na vladinu politiku koju sprovodi Đukanović. Zvanični Kremlj sigurno neće slati svoje rakete na Crnu Goru, kao što je to onomad priprijetio poslanik Dume i politički cirkuzant Mihail Vladimirovič Dektjarev, ali da pokušava da oslabi Đukanovića na izborima u Podgorici, to je više nego očigledno. Jer, računica je jasna: uzme li opozicija vlast u Podgorici (za izbore u drugih 11 opština niko, bog zna, i ne haje) lakše bi se na nivou države pravila prekompozicija sadašnje političke scene, koju karakteriše kriza vladajuće većine. Sve to dobro zna zvanični Kremlj, pa otuda, ne krijući, već otvoreno, navija za opoziciju. Ne zbog toga što je posebno voli, već zbog svojih interesa, naravno.