Bilježnica Robija K.: Likovni odgoj

Autor/ica 20.1.2015. u 11:47

Povezani članci

Učiteljica Smilja je stojala isprid ploče i tumačila je gradivo. Ja sam sa kemijskom učiteljicu Smilju crtao na klupi. Moj drug Dino je u klupi do mene ćiribimbijo šta ja radim. On je pitao: „A zašto joj je tako veliki nos?“ Ja sam šutijo i crtao sam. Dino je pitao: „A zašto su joj tako velike uši?“ Ja sam šutijo i crtao sam. Dino je pitao: „A zašto joj je tako velika brada?“ Ja sam šutijo i crtao sam. Dino je pitao: „A zašto ima tako veliku kapu na glavi?“ Onda je ona Nela Svinjogojstvo šta sidi isprid nas okrenila se da vidi šta mi radimo. Onda je ona skriknila: „Učiteljice! Robi crta Muhameda na klupi!“

Uča Smilja je tuta forca raskobečila oči. Onda je ona u roku munja itnila se na pod ispod svoje klupe. Drugi rulja u razredu su isto odma se itnili po podu. Plus su pokrivali glavuše sa pernicama i sa čitankama. Meni i mom drugu Dinu je uletijo nekužitis totalikus. Učiteljica Smilja je sa poda ispod klupe zadrečala: „Odma da si to izbrisa, majmune! Isti sekund! Samo mi još fali da uleti ekipa sa kalašnjikovima i pobije po razreda!“ Dinu je uletilo čudilo: „Kojih po razreda, jebate?“ Uča je dreknila: „Svakako krivu polovicu!“

Onda je ona tuljanica Niveska šta sidi u klupi do Nele Svinjogojstvo malo se podigla sa poda i provirila je na našu klupu. Njoj je najprvo uletila lakša zbunjoza. Onda je ona ustala na noge i viknila je: „A stvarno si teška glupsonica, Nela! Zašto bi Muhamed ima šubaru sa kokardom?“ Onda je učiteljica Smilja izvirila sa frizurom iznad svoje klupe. Plus su joj bili upitnici u očima. Drugi rulja su isto sklonili pernice i čitanke i digli su glavuše. Niveska je rekla: „I zašto bi iznad pisalo SMILJA?“

Onda je uča Smilja skočila se na noge. Ona je zakreštala: „Molim?!“ Tuljanica Niveska je zaledila se kraj svoje klupe. Ja i moj drug Dino smo žmirkali prema plafonjerama i žvakali smo usne. Onda je učiteljica zalaufala se priko cilog razreda do mene i Dina. Onda je ona piljila u klupu sa zinutim ustima. Uča Smilja je meni prosikćala: „O muku ti irudovu! Jel ti to sa ovon škrabotinom oš reć da san ja četnik?!“ Ja sam gledao u plafonjeru i šutijo sam. Učiteljica Smilja je stavila ruke na kukove i rekla je: „Pa ko si ti, škovaco jedna mala, da mene crtaš ka četnika?!“ Dino je dignijo bradu i rekao je: „Je suis Charlie!“

Poslje smo ja i Dino sidili u kamcelariji od one direktorice. Dića je lupkala sa penkalom po stolu i dizala je livu ombrvu. Ja i Dino smo spustili glave i gledali smo u parketić. Dića je rekla: „Znači, ti šaraš pizdarije po klupi, a ti si Šarli?“ Mi smo gledali u parketić i šutili smo. Direktorica je nanišanila sa penkalom u mene i pitala je: „Dobro, kakve ti to brokve imaš u glavi kad svoju učiteljicu crtaš ka četnika, a?“ Ja sam samo brojao crte na parketu i držao sam začepljenu labrnju. Dića je rekla: „Mislin, je da je glasala za Josipovića, al opet nemoš reć da je baš četnik… Više je to neki polučetnik… Ono, neka guba jugoslavenska, ne znan uopće kako bi se to moglo nacrtat…“ Ja sam rekao: „Teško!“

Dića je rekla: „Opa, znači nismo skroz mutavi? Imatel još šta dodat u svoju obranu?“ Onda je moj drug Dino uletijo: „Učiteljica Smilja je nama zavidala jedinice iz svih predmeta!“ Dića je pitala: „Pa zašto bi zbog toga bila četnik?“ Ja sam rekao: „Tako su i četnici sa svojim jedinicama napadali Hrvacku!“ Direktorica se nakeserila: „A znaš šta, miki, to ti je malo nategnuta teorija! Moraćeš smislit nešto bolje!“ Onda je Dino opet uletijo: „Šta se sad zbog nje diže tolika frka? A kad je Robi nacrta vas, niko se nije bunija!“

Dića je zaustavila penkalu u zraku i dignila je i desnu ombrvu. Onda je ona zinila: „Mene?! A di me to nacrta?“ Dino je počeškao se iza uva i rekao je: „Kraj ulaza u muški zahod!“ Dića je raširila oči for gas i rekla je: „Ona ženska sa velikin sisama?! To san znači ja?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i klimnijo sam glavom. Dića je sa obe ruke pokrila usta. Ona je gledala u mene i cijuknila je: „Asti miša? Nemoj reć da su mi stvarno tako… Biće to neki tvoj umjetnički doživljaj, a?“ Ja sam nagnijo se prema njoj i rekao sam: „Šta se mene tiče, to je ljuti realizam!“

Poslje su dića i učiteljica Smilja raspravljale se u kantunu od zbornice. Dića je uči rekla: „Žaj mi je, mila, al ne mogu ja sad toj dici dat ukor il ih izbacit iz škole! Rekli bi da in zakidamo slobodu govora!“ Uča se zaškarpunila: „Koju slobodu govora, za gospu blaženu?!“ Dića je rekla: „A jebiga bože, svi kažu da je sloboda govora glavna tekovina naše civilizacije!“ Uča Smilja je prosikćala: „Koja tekovina?! Jel to da nas vriđaju i štracave?!“ Dića je rekla: „A kako je tek meni? Mene su nacrtali sa ogromnim fenomenalnim sisama šta izgledaju genijalno! Pa šta sad ja tu mogu?“ Uča je podviknila: „Al nisu te nacrtali ka četnika, papanice!“ Dića je rekla: „Pa nisan ja glasala za Josipovića!“

Onda je učiteljica Smilja usrid zbornice viknila: „E znala san! Majkemi san znala da će ovako bit kad ona tvoja Kolinda i njeni ustaše dođu na vlast! Svi će van postat četnici! I dicu ste sa tim otrovali!“ Rulja u zbornici su okrećali se prema njima sa nekuženjem. Dića je uču ćopila za ruku i rekla je: „Aj, aj, nemoj sad dramit! Viš da mi uznemiravaš osoblje! Nego ajmo mi u razred pogledat ti crtež, pašmo onda odlučit!“ Uča je rekla: „Nema više crteža! Ofregala san ga isti sekund!“ Dića je zinila: „Nemoj me jebat da si ga izbrisala?“ Uča je rekla: „Naravski da jesan!“ Dića je fljasnila se sa rukom po čelu i rekla je: „Ajme majko! Tek sad će uletit problemi!“ Uča Smilja je pitala: „Koji problemi?“

Problemi su uletili kroz vrata od zbornice. Problema je bilo dvojica. Problemi su imali maske na facama i kalašnjikove u rukama. Ekipa u zbornici su udrili u ciku i skriku. Plus su neki itnili se na pod i pokrili su glavuše sa dnevnicima. Prvi problem je naperijo kalašnjikov drito u učiteljicu Smilju i arlauknijo je: „Jesil ti, gospođo, izbrisala oni crtež na Robijevoj klupi? Pivaj, tico!“ Uča Smilja je treskala sa bradom i zajeckala je: „J-j-j-j-jesan…“ Prvi problem je viknijo: „E ondaš, kravo, iz ovih stopa popit metak u ćelenku! Alah je velik!“ Drugi problem je viknijo: „Alah je velik!“

Učiteljica Smilja je skljokala se na kolina i rascmoljila se: „Ali k-k-k-kako? N-n-n-ništa ne raz-z-z-zumin…“ Prvi problem je dignijo kažimprst uzrak i rekao je: „U svetin knjigama lipo piše! Ko zabranjuje školarcima da slobodno crtaju nastavno osoblje, ode mu glava!“ Drugi problem je viknijo: „Alah je velik!“ Uča Smilja je cijuknila: „Ali zašto?“ Prvi problem je zarežao: „Zašto je Alah velik?“ Uča je zacvilila: „Ne, nego zašto mi ode glava?“ Prvi problem je rekao: „Zato, kravo, šta misliš da učiteljica može bit važnija od Muhameda!“

Robi K. (IIIa)

Peščanik.net