Bilježnica Robija K.: Komverzija na euro

Izdvajamo

• Ja sam piljio u dida i tiltavao sam sa očima. Dida je pitao: „Nemoj mi reć da ne znaš ko je Franjo Tuđman?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Neam blage!“ Dida je rekao: „Okej, to ti je veliki plus u mojin očima! Uglavnon, ti ti je Tuđman obožava Endehaziju i uveja je ustaške kune za službene šolde u Hrvackoj! Al mora mu se pošteno priznat da je žrtve ustaškog terora oduvik računa u eurima!“ Ja sam pitao: „A zašto?“ Dida je rekao: „Kako zašto? Zato da ih bude cirka sedan i po puta manje! Malopri san ti rastumačija kako stoji tečaj!“ Ja sam gledao u dida sa nekuženjem. Dida je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Ako bi naprimjer primjera ustaše pribekile stopedes Srba, Židova i ostalih, Tuđman bi izračuna da ih je zaginilo cirka dvajs komada! Jer pošto je čovik bija hrvatski istoričar! Bereš?“ Ja sam zavrtijo sa glavom i rekao sam: „Ne beren!“ Dida je rekao: „Kako ne bereš, jebemu sveca! Znači, ustaše su ubijali u kunama, da se izrazin malo metamorfozično, a hrvatski istoričari su brojali žrtve u eurima!

Povezani članci

• Promocija knjige fra Drage Bojića “Kraljevstvo Božje i nacionalizam” u Zagrebu
• Predrag Lucić: Jeremijom protiv Pape
• Intervju – Latinka Perović: Ostrašćenost je naša druga priroda
• Dabogda crko Rock&Roll
• Štefan File: Kosovo nije uslov, ali Srbija ne može sa problemom u EU
• Balenović: Srbija, El Dorado za hrvatske državne službenike!

Ja sam rekao: “Princip je teška lupeština, čoviče! Dobiću sedan i po puta manje lovuše nago šta je sad iman!” Dida je podviknijo: “Ama isto će ti vridit, papane, sad san ti objasnija! Ne znan jesil gluplji na mater ili na ćaću! A da ne pričan kakoš se konačno rišit ustaških šoldi!”

Piše: Viktor Ivančić

Ja sam mog dida pitao: „I šta ću sad sa kasicon prasicon?“ Dida je meni rekao: „A nema ti druge nego je otključat, izvadit đenge i odnit ih u minjačnicu! Tu će ti prominit kune u eure, paš vratit lovušu nazad u kasicu prasicu! Samo šta će ti bit u eurima, a ne u kunama! Komverzija, miki!“ Ja sam uzdahnijo: „Joj, to mi je teška pilana…“ Dida je rekao: „E znan, unukiću, al nemaš izbora! Jer pošto od nove godine sve kune prilaze u eure! Koliko ti uopće imaš tih kuna u kasici?“ Ja sam značajski pogledao u dida i rekao sam: „Nije važno!“ Dida je rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Al ako ti posli nove godine u kasici ostanu kune, one će ti vridit kurac od ovce! Bereš? Ništa! Ka da si ih bacija!“ Ja sam pitao: „Znači, baš ih moran ić prominit?“ Dida je rekao: „Pod obavezno! Inače pušiš ušteđevinu!“ Ja sam pitao: „A koliko ću eura dobit za kune?“ Dida je rekao: „To ću ti za sekund izračunat čin mi rečeš koliko kuna imaš u kasici prasici!“ Ja sam podviknijo: „Šta te kuri bolac!?“ Dida je rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Onda lipo ponesi tu tajnu u minjačnicu i šta ti bog da…“ Ja sam složijo patničku facu i rascmoljijo sam se: „Ma diiidaaaaa… pliiiiiz…“ Dida je vrtijo sa glavom i rekao je: „Aj dobro, uputiću te u osnove, samo da te neki macimudan u minjačnici ne bi zajeba… Znači, prema današnjen kursu, ti bi za te kune triba dobit cirka sedan i po puta manje eura!“ Meni je uletijo ošamut: „Sedan i po puta manje?! Pa zašto bi ji onda minja?!“ Dida je rekao: „Al isto će ti vridit, tupsone! A moraš ih prominit! Znači, ako naprimjer primjera imaš stopedes kuna, zatoš u minjačnici dobit dvajs eura! Biće da ti u kasici imaš i više od stopedes kuna, a?“ Ja sam opet dreknijo: „Šta te kuri bolac!“ Dida je rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Al ubra si princip, jel tako?“ Ja sam rekao: „Princip je teška lupeština, čoviče! Dobiću sedan i po puta manje lovuše nago šta je sad iman!“ Dida je podviknijo: „Ama isto će ti vridit, papane, sad san ti objasnija! Ne znan jesil gluplji na mater ili na ćaću! A da ne pričan kakoš se konačno rišit ustaških šoldi!“ Ja sam pitao: „Kojih ustaških šoldi?“ Dida je rekao: „Kako kojih? Pa kuna, čoviče božji!“ Ja sam pitao: „Ali su kune ustaški šoldi?“ Dida je rekao: „Naravski da jesu! Zna se da je Franjo Tuđman, kad je posta presjednik Hrvacke, uveja valutu iz Endehazije! A saće mu ustašku kunu lipo itnit u škovace i zaminit je sa eurom! Kako i triba!“ Ja sam piljio u dida i tiltavao sam sa očima. Dida je pitao: „Nemoj mi reć da ne znaš ko je Franjo Tuđman?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Neam blage!“ Dida je rekao: „Okej, to ti je veliki plus u mojin očima! Uglavnon, ti ti je Tuđman obožava Endehaziju i uveja je ustaške kune za službene šolde u Hrvackoj! Al mora mu se pošteno priznat da je žrtve ustaškog terora oduvik računa u eurima!“ Ja sam pitao: „A zašto?“ Dida je rekao: „Kako zašto? Zato da ih bude cirka sedan i po puta manje! Malopri san ti rastumačija kako stoji tečaj!“ Ja sam gledao u dida sa nekuženjem. Dida je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Ako bi naprimjer primjera ustaše pribekile stopedes Srba, Židova i ostalih, Tuđman bi izračuna da ih je zaginilo cirka dvajs komada! Jer pošto je čovik bija hrvatski istoričar! Bereš?“ Ja sam zavrtijo sa glavom i rekao sam: „Ne beren!“ Dida je rekao: „Kako ne bereš, jebemu sveca! Znači, ustaše su ubijali u kunama, da se izrazin malo metamorfozično, a hrvatski istoričari su brojali žrtve u eurima! Jel sad kjaro?“ Ja sam namrštijo ombrve i rekao sam: „To mi je zapopizdit konplicirano, dida!“ Dida je rekao: „E znan! Ekonomija ti je zaguljena nauka! A sve se još više zakonpliciralo kad su uletili i srpski istoričari!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Dida je rekao: „Zato jer pošto su oni računali u dinarima! A dinara je otprilike petnajs puta više nego kuna! Po sadašnjen kursu za dvi kune dobiješ cirka tries dinara! Kužiš?“ Ja sam zavrtijo sa glavom i rekao sam: „Ne kužin!“ Dida je rekao: „Kako ne kužiš, jebaga jarac! Ako su naprimjer primjera ustaše u Jasenovcu pribekile sto iljada Srba, Židova i ostalih, onda je to u eurima cirka dvanajs-trinajs iljada, a u dinarima cirka miljon i po ljudi! Znači šta? Hrvacka i srpska povjest se razlikuju po tome jesu li žrtve vezane uz tečaj eura ili uz tečaj dinara!“ Ja sam zinijo sa ustima: „Čoviče…“ Dida je rekao: „Ali triba pošteno priznat da su i srpski istoričari, kad nije bila rič o žrtvama ustaškog terora, nego o žrtvama četničkog terora, oduvik računali u eurima! A ne u dinarima ka svojoj službenoj valuti!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Dida je rekao: „Kako zašto, jebaga led? Zato da ih ispadne iks puta manje nego šta ih je stvarno bilo! Ako su naprimjer primjera četnici u Srebrenici pribekili osan iljada Bošnjaka, onda to u eurima ispada par stotina ljudi! Ako i toliko!“ Ja sam zinijo sa ustima i rekao sam: „Čoviče…“ Dida je rekao: „Znači, šta smo naučili? Broj žrtava zavisi o tome po kojen se kursu računaju!“ Ja sam pitao: „A zašto se žrtve računaju po kurcu, dida?“ Dida je rekao: „Nisan reka po kurcu, nego po kursu! Nemoj sidit na ušima, unukiću!“ Ja sam zamavao sa rukama i podviknijo sam: „Ali to mi je zapopizdit konplicirano, dida! Zašto mi to pričaš?“ Dida je rekao: „Kako zašto, jebaga ćuk? Pa neću da te neki baliban u minjačnici zajebe kad ideš minjat kune u eure! Koliko ti tih kuna uopće imaš u kasici?“ Ja sam stisnijo oči i prosikćao sam: „Nije važno!“ Dida je rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Al nemoš ić nespreman u minjačnicu, za gospu blaženu! Ekonomija je ozbiljna nauka!“ Ja sam rekao: „Znan, dida, al tvoja spika je puna horora i stravičnosti! Kako mi to moš pričat?! Pa ja san još mali dječak!“ Dida je najprvo značajski se zapiljio u mene. Onda je on rekao: „A jebiga, unukiću, nemoš živit pod staklenin zvonon samo zato šta si mali! Ne mogu ja sad zato šta si ti mali pričat samo o cviću i proliću! Pa jel ti znaš da su i dicu tvojih godina znali ekspedirat u logore? A mnoge su bogami i pribekili!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Dida je rekao: „Zato jerbo nisu tili reć didi koliko đengi imaju u kasici prasici!“

Robi K. (IIIa)

Pescanik.net