BESMRTNI LEDOLOMAC

Autor/ica 👤tačno.net 9.4.2016. u 11:02

Povezani članci

Još jedan nenadoknadivi gubitak. Još jedan najbolji među nama… Kažu da je juče umro Nebojša Popov. A sinoć je, pred odlazak u bolnicu, postavio svojim prijateljima poslednje pitanje: „Dakle, hoćemo li kod štampara ili kod lekara?“

Piše: Svetlana Broz

Želeo je da obnovi „Republiku“, časopis protiv stihije straha, mržnje i nasilja, glasilo građanskog samooslobađanja, kako ga je nazvao kada ga je osnivao u Beogradu usred ratova na Balkanu 1993. Do štamparije sinoć nije stigao. Njegovo osetljivo i nežno srce otkazalo je sinoć poslušnost njegovoj čelično disciplinovanoj duši, koja ga je svrstala u red na prste jedne ruke prebrojivih moralnih vertikala na jugoslovenskim prostorima. On je sinoć otplovio u neka nova mora i neke nove okeane da se odmori od svekolikog ljudskog zla i primitivizma koje je nepogrešivo detektovao, prepoznavao, opisivao i objašnjavao.

Kada sam 2012. snimala dokumentarni film o Nebojši, njegov školski drug, Zdravko Đukić, rekao je: „Ja njega sedamdeset godina studiram, on je mene verovatno istudirao, ja njega istudirao nisam. On ne može da se ispriča jednom pričom.“

Koliko god napišem o Nebojši Popovu, biće to samo deo priče o njemu, jer on ne može da se ispriča jednom pričom.

Nebojša Popov rođen je 1939. godine u Zrenjaninu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Praxisovac, UJDIjevac, jedan od najvećih boraca za ljudska prava i prava radnika, i jedan od najznačajnijih sociologa, osnivač je i dugogodišnji urednik lista Republika, „glasila građanskog samooslobađanja – protiv straha, mržnje i nasilja“. Za novinarski rad dobio više uglednih nagrada – „Dušan Bogavac“ za etičnost i hrabrost, Nagradu za novinarstvo međunarodne organizacije novinara SEEMO, proglašen je “vitezom poziva“, dobitnik je nagrade „Konstantin Obradović“ za unapređenje kulture ljudskih prava, koju dodjeljuje Beogradski centar za ljudska prava. Autor je više knjiga među kojima su i Contra fatum, Srpska strana rata, Iskušavanja slobode…

Nagrada Duško Kondor za građansku hrabrost dodjeljena je Nebojši Popovu 2013. zato što je, iako svjestan rizika kojima se izlaže, iskazivao građansku hrabrost, tako što je:

Kontinuirano radio na demokratizaciji društava unutar kojih se odvijao njegov život. Prvo jugoslovenskog – socijalističkog, a potom srbijanskog – nacionalističkog.
U vrijeme SFRJ sarađivao i radio kao sekretar redakcije časopisa Praxis. Biti praxisovac značilo je biti disident. Cilj je bio kritički raspravljati o jugoslovenskom socijalizmu zarad njegovog unapređenja.
Duži niz godina bio član Upravnog odbora Korčulanske ljetne škole. U SFRJ. Škola je bila utočište slobodne filozofske misli. Zabranjena je sredinom sedamdesetih.
Bio jedan od osnivača Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI), prve nezavisne političke asocijacije u tadašnjoj Jugoslaviji, čiji je cilj bio pronaći mirno rješenje jugoslovenske krize.
Uz velike lične žrtve i maltretiranja, u diktatorsko Miloševićevo vrijeme u Srbiji upirao prstom u nacionalistički program „velike Srbije“ kao najveću nesreću postjugoslovenskih društava.

Osnovao Centar za antiratnu akciju u Beogradu.
U vrijeme opsade Sarajeva bio osnivač grupe građana „Živeti u Sarajevu“, koja je organizovala proteste zbog razaranja Sarajeva i učestvovala u organizovanju raznih oblika pomoći Sarajlijama. Kroz djelovanje ove grupe organizovao i odveo prvu antiratnu grupu iz Beograda u posjetu opsjednutom Sarajevu.
Organizovao seriju akcija, rasprava i okruglih stolova za zaustavljanje rata.
U jeku ratova na Balkanu podržavao i uključivao se u ženske pokrete za samostalno organizovanje i rodnu ravnopravnost.
Istupao u odbranu prava na slobodu mišljenja i onih s kojima politički nije bio blizak.
Svojim djelovanjem obilježio skoro pola vijeka borbe za slobodu, demokratiju, ljudska prava i prava radnika.