Basara: U zemlji meda, mleka i aflatoksina
Povezani članci
Koliko li sam samo puta ovde (nadam se argumentovano) optužio srpsku politiku da se bavi svim i svačim osim onim što bi trebalo da radi. I šta smo dočekali? Na šta je spala politika nebeskog naroda? Na aferu sa aflatoksinima u mleku (za koje opravdano sumnjam da su samo još jedan od takozvanih svinjskih gripova) koja je potpuno bacila u zasenak krucijalne pregovore Dačić-Tačić.
Piše: Svetislav Basara
Jedni tvrde da je mleko otrovno, drugi kažu da je ispravno, treći su uzdržani, gledaju, valjda, ko će pobediti pa da mu se pridruže. Jednom rečju, opšta furtutma. Zašto onda ja minimiziram kancerogene potencijale aflatoskina, sigurno će zagrajati komentatorluk, zašto se takoreći sprdam sa narodnim zdravljem? Sad ću da vi kažem. Polako.
Zato što je i moja malenkost u više navrata bila žrtva raznoraznih trovanja hranom i – hvala Bogu – nekako izvukla živu glavu. Kad bolje razmislim, ne poznajem gotovo nikoga ko se bar jednom nije otrovao srpskom salamom, srpskom paštetom, srpskom kobasicom i – da, da – mlekom. Da ne budem na kraj srca, takve stvari se događaju i u neuporedivo uređenijim društvima od našeg (setite se afere ludih krava), a uzrok svemu je kleta propadljivost svega na ovom svetu. Nije da propagiram kvarljivost, ali upozoravam da se mora uzeti u obzir tokom jednog tako rizičnog poduhvata kakav je ljudski život. Koji, ipak, ne mora da bude baš toliko rizičan. A za to se, dame i gospodo – brine služba poznata pod imenom Sanitarna inspekcija, manj ako u međuvremenu nije promenila ime.
Operativci te, nazovimo je, službe u uređenijim zemljama ne izbijaju iz proizvodnih pogona hrane i na licu mesta proveravaju da li je sve u redu. Sad, ako se nekom proizvođaču omakne da nešto zabrlja, njegovo mleko, pa taman da je majčino, uopšte ne stiže do prodavnica. I onda šta – nema otrovnog mleka i nema političkih afera. Ako se otrovno mleko ipak pojavi, onda to jeste politički problem, ali ne onakav kakvim ga predstavljaju naši mesijanski političari.