Basara: Sveti otac Francisko Tuđman
Povezani članci
Dokoni popovi su nekada krštavali jariće, sada krštavaju pape.
Auh, cenjeni publikume. Izgleda da me je pregazilo vreme. Ne idem više u korak sa događajima onako čilo kao nekada. Promiču mi važne stvari. Može biti da u tome udela ima i frenetična fokusiranost na kosovska priključenija.
Hiperaktivni duo, Overlod Vučić i underlord Dačić, donekle su bacili u zasenak jego visokoblagorodije, džumhurbaškana Nikolića i – uopšte – prezidencijalna sostojanija. Paranoičan, kakav sam, sklon sam da mislim da je to deo narodnjačke strategije. Samo ne mogu da ukačim gde je kvaka. Kako stvari stoje, ni stratezi to ne znaju. Nego da mi vidimo – gde sam to omanuo i šta mi je to promaklo?
Ovako je to bilo. Da ne bi Novog retrovizora Ljube Živkova (koji redovno čitam) nikada ne bih saznao (kud li sam bludio) da naš džumhurbaškan novog papu Franju (bez rednog broja) vodi i u javnosti pominje isključivo kao papu Franciska. A zašto? Da bih to saznao, odao sam se istraživačkom novinarstvu. Ukucao na Guglu „nikolić“ i „francisko“ i vrlo brzo dobio odgovor. Naš džumhurbaškan se opredelio za lacmansko ime Francisko zato što ga (polu)domaće Franja asocira na Tuđmana. Viđi vraga su sedam binjišah. Eto primera visoke patriotske svesti. Može biti da mu je to došapnuo neko iz Prezidencijalnog konaka (onaj Sir Oliver, na primer), a može biti da se i džumhurbaškan lično odlučio na vernost originalu. Ali – ljudi moji – kada bismo se kao pijani plota držali originalnosti, onda bi džumhurbaškan ostao bez veće polovine imena jer, da prostite, Tomislav je – smislenosti što se tiče – isto što i Lazaromir. Toma je hebrejsko ime i – kao takvo – ne trpi slovenski nastavak „slav“, kojim se i moja malenkost kiti. Ali, eto, ime ćuti i trpi. A trpimo, bogme, i mi.
Konačno, i Latini bi, stare varalice, mogli uzvratiti udarac, pa u cilju retalijacije jednog od ključnih teologa Katoličke crkve prozvati Tomislav Akvinski, pravdajući to činjenicom da ih Nikolićev nadimak „Toma“ podseća na jednog istaknutog šizmatika iz Beograda. Neće to na dobro izaći ako uzme maha. Šta ćemo, onda, sa Franciskom Kluzom? Kako da ubuduće oslovljavam mog druga i kolegu Franju – Franciska Petrinovića? Come stai, Fracisko? Mračne perspektive, dame i gospodo. Pre ili kasnije neki namćor bi se opsetio da je i onaj poslovično maloverni apostol bio džumhurbaškanov imenjak. Mislim na Nevernog Tomu, koji nije poverovao dok nije prstima opipao Hristove rane. Šta ćemo – na kraju – ako se ispostavi da je Tuđmanovo pravo ime zapravo bilo Francisko, a da su mu samo tepali Franjo? Da li bi u tom slučaju Thomas rezignirao. Čisto sumnjam? Vremena su se promenila. Dokoni popovi su nekada krštavali jariće, sada krštavaju pape.