Basara: Skeptik Toma

Povezani članci

• Assangeova važna uloga u priči o umirućoj slobodi medija
• Nermin Bise: Predrag Lucić je ustaša koliko je Srđan Aleksić četnik
• Gospođo Kitarović, ruke dalje od Bosne i Hercegovine
• Sveti Nikola – rasist?
• Za našeg Schindlera nema mjesta u udžbenicima povijesti
• Hava Muhić, majka najmlađe žrtve srebreničkog genocida: I u miru nas ubijaju

Toma Nikolić bi za svoje dobro pod hitno trebalo da se penzioniše. Nastavi li ovako u vrlo doglednoj budućnosti više ga niko neće uzimati ozbiljno, bez obzira što je sada fakultetski obrazovan čovek, takoreći master. V čjom sad djelo s Tomom?

Traži ponavljanje izbora i to zbog nezapamćene krađe nekih pola miliona glasova. S jedne strane, Tomina sumnja nije nužno paranoična, ovdašnji političari – bez obzira na rasnu, polnu, versku i nacionalnu pripadnost – tradicionalno su skloni izbornom lopovluku, lopovluku uopšte, a takođe je poznato i to da su srpsku mrtvaci najdisciplinovaniji glasači i da iz nekog razloga po pravilu glasaju za vladajuću stranku.

S druge strane, 500.000 glasova mi zvuče nekako preterano. Jeste da mrtvi ne prave pitanje, ama malo ih je mnogo. Osim toga, to što su mrtvi uopšte ih ne oslobađa obaveze da svoje listiće ubace u sanduk ili da to pravo i obavezu prenesu na nekog drugog. A to je ogroman posao. Jeste da je izvodiv, ali je nemoguće da ostane neprimećen. U tome su saglasni svi koji se razumeju u izborna priključenija.

Neverni Toma je, ističu analitički svati, kao i svi drugi učesnici izbora, imao uvid u takozvani birački spisak koji se, ruku na srce, i meni učinio sumnjiv. Ej, more, popis pokazao da nas ima približno 7.400.000, a na biračkom spisku se pojavilo 7.300.000 glasača. Imao je, dakle, Toma i prava i vremena da stavi primedbe na taj spisak. Ali, eto, on to nije učinio. Kao što se, recimo, nije pobunio u slučaju otvorenog, viševekovnog, ustavnog, referendumskog lopovluka. Naprotiv! Isticao se u saradnji sa ostalim raspisivačima referenduma.

Sad je, dakle, kasno i Tomi je najbolje da potraži utočište u izreci „ko gubi ima pravo da se ljuti“ ili da se ugleda na druge učesnike izbora. Evo, recimo, doktor Čitluk Sahibija namakao dvadeset jednog poslanika, trostruko manje od Tome, pa mi deluje poprilično zadovoljan. Zna li uopšte Toma šta razuman čovek može da učini sa dvadesetak poslanika. Sila je to božija. Konačno, nije samo on gubitnik. Evo, Đorđu Vukadinoviću, drugom na listi NOPO, izmače status poslanika, pa će se za prava Vlaha u skupštini boriti, pretpostavljam mnogo nekompetentnije, takozvani Tulimirović.

Da ne idem dalje, i ja sam u neku ruku gubitnik. Moja opcija, „Preokret“, ima jednog poslanika manje nego Sahibija. Pa šta! Sretnem preksinoć Čedu na nekom trandebalu, čovek u odličnom raspoloženju koje čak uspede da prenese i na mene, profesionalno melanholičnog i sklonog mračnim mislima. Na kraju krajeva, izbori će se ponoviti koliko sutra: 2016.

Danas