Basara: Put u srpski pakao popločan je Ćosićevim samosvesnim i nasrtljivim diletantizmom

Povezani članci

• Nermin Čengić: Čemu ste novom danas djecu naučili?
• Kilava država na žetone i žetončiće
• Bilježnica Robija K.: Sedam travarica
• Mesić: “Fašizam jest poražen godine 1945., ali nije i uništen”
• General Jovan Divjak na liniji odbrane čovječnosti
• Naši kurvini sinovi

Većina nas, cenjeni publikume, dobro zna da je put u srpski pakao popločan Ćosićevim samosvesnim i nasrtljivim diletantizmom, a kako ćemo videti, u taj se put ulaže mnogo više nego u – kako ono beše – Koridor 10.

Kao čovek posebnog kova, starosti naših opričnika, Dačić, na vreme je ukačio da put na vrhove vlasti vodi Ćosićevom stazom, pa su se pre par dana dva nacionalna kapaciteta susrela da u „srdačnom i prijateljskom razgovoru“, je li, pretresu najvažnija nacionalna pitanja. Bilo je tu, saznajemo iz šturih saopštenja, priče o Kosovu, opstanku srpskog naroda i, uopšte, pale su misli velikih ljudi, što je pouzdan znak da ćemo uskoro najebati.

Ljudi moji, kad god vidite Ćosića na nekom kanabetu, u društvu nekog preambicioznog tipa, znajte da je nesreća pred vratima. Nema to veze sa njegovim političkim, poetičkim i filozofskim (ontološko biće) palamuđenjima. Ćosić pogubno deluje samom svojom pojavom, kao takav. Tvrd vam stojim: da nije tog čoveka, odavno bi mi bili članica EU. Koštunica tu ništa ne bi mogao da zabrlja. On je sitna riba, pljuckavica.

Ni drugi takozvani kandidati nisu bez konja za trku. Uzmimo Vučića. Čovek je nekako isposlovao da obezbedi podršku gradonačelnika Njujorka. April je za narodnjake izgleda mesec pucanja u sopstvenu nogu. Prošle godine, recimo, Nikolić se potrudio da se gandijevskim metodima izbori za sasvim negandijevske ciljeve, a postigao je samo to da zaustavi munjeviti rast sopstvenog rejtinga. Ne znam čemu se sad Vučić nada? Zna li on da njegov elektorat, dobrim delom i njegovom zaslugom, očima ne može da vidi ni Njujork ni Ameriku. To je u neku ruku isto kao kada bi Đilas (Dragan, ne Milovan) zatražio podršku gradonačelnika Pjongjanga. Što bi ovaj, kada bi to donosilo glasove, i učinio, ali to je već druga priča. Zajednička svim kandidatima.

Svi bi, ukratko, učinili sve da ostanu na vlasti ili da je se domognu. Tu, jednostavno, nikakvih principa nema. Ja vas ipak neću nagovarati da posegnete za belim listićima. Ako je već famozni republički nivo bespovratno ogrezao u bezobrazluk, lopovluk i pokvarenjaštvo, ipak se štošta može napraviti „na lokalu“. Tu glasate za ljude koji poznajete i koji nemaju pretorijansku gardu, viđate ih na ulici, pa im tu možete svašta i reći ako počnu da brljaju. A možete ih na sledećim izborima i ne izabrati. Okanite se velikih priča. Mala vajda veseli čoveka.

Danas