Basara piše Tadiću: Zaustavi, čoveče, ovu histeriju, Dačić je mnogo opasniji nego Nikolaidis

Povezani članci

• JEDNA REČENICA (koja može promijeniti SAD i svijet)
• Šta se može, šefe, kad hrast nije balvan
• Islamska Država Hrvatska
• BIO JEDNOM JEDAN MOST
• Što je antifašizam danas?
• Kolateralna šteta

Zameri se, tako, neki seljak zbog nečega nekom žandaru – tako su ih onda zvali – potegne veselnik na pijacu da proda vunu i da kupi so i gas, kad ne lezi vraže – naleti na inkriminisanog žandara, nedremanog čuvara kralja i poretka. „Kome ti kralja, majku ti gedžovansku“, prodere se žandar koliko ga grlo nosi, iako gedžovan ni reč nije rekao. „Jeste li čuli, ljudi, braćo, Srbi, psuje kralja.“ Domeće žandar. A braća Srbi, kud će, šta će, unisono zagraje „čuli smo“. I ode gedžovan na višemesečnu robiju.

Naravno, s vremenom smo napredovali, pa tako u današnjoj Srbiji, pod tvojim mudrim rukovodstvom, tradiciju žandarmerijskih nameštaljki više ne obdržavaju redovi, kaplari i narednici, nego žandarmerijski popečitelji lično. Siguran sam da zbog državnih briga i obaveza nisi u toku, pa ću te brifovati v čjom djela. Elem, jedan crnogorski pisac napisao tekst u kome kaže da bi bilo jako dobro da se onomad u Banjaluci i pripucalo na „najvažnije srpske glave“ (Lazanski) od kojih je tvoja nesumnjivo najvažnija. Ne odobravam takve umetničke slobode, pa stoga nisam ni potpisao test podrške Nikolaidisu. Ali upravnik Narodne biblioteke, Sreten Ugričić, jeste. Pretpostavljam po inerciji. Retko se kada, naime, dogodi da u bezbrojnim sukobima pisci-država naša država bude u pravu. Što je, takođe, porazna činjenica. Ali da se mi za sada okanemo toga.

I šta? Džems „Dačić“ Din, popečitelj unutrašnjih dela, odmah je osetio da se na aferi može politički ućariti, hitno stao u tvoju i narodnu odbranu i zatražio da se Ugričić razreši dužnosti, da se uzapti (jer tako rade Ameri), okuje i sprovede u zatvor.

Lepo sam ti ja u jednom davnom SMS-u govorio da se ne ortačiš sa komunjarama. To su, dragi Borise, ljudi posebnog kova, ne možemo se mi smrtnici – čak ni ti, najmanje smrtan od svih nas – nositi sa njima. Klasno svesni, kakvim ih je Bog sazdao, uvek nekako ugrabe priliku, uvek se dočekaju na noge i prosto obožavaju preke sudove. Može biti da sam ja paranoik, ali sve nešto podozrevam da je za tebe, iako zajedno igrate basket, mnogo opasniji Dačić nego Nikolaidis. Ugričić, međutim, uopšte nije opasan. Naprotiv! Vrhunski je pisac i kulturni radnik. Zaustavi, čoveče, ovu histeriju i ne daj da se maroderi iživljavaju. Popij već jednom taj vitamin C.

Danas