Basara: Otkad nema Jeremićevih lumperajki, Menhetn se pretvorio u najobičniju provinciju

Ako bi budući Teslin njujorški spomenik nekim čudom imao moć govora, ne sumnjam da bi rekao: zbog ovakvih sam pobegao u Ameriku.

Baš se ovih dana pitam gde li nam je dunjalukbaškan Jeremić? I zašto se ućutao? Ni na Tviteru se ne oglašava. Ili mi, možda, njegova oglašavanja promiču neopaženo. Upravljanje svetom, fakat, nije lak posao, oduzima to puno vremena, ali taj odgovorni posao ni ranije nije bio mačiji kašalj, a Vuko je ipak uspevao da namakne malo vremena i da nas podseti na dostignuća svoje nasrtljive ambicioznosti. Izgleda da ga je spor sa DS-om izgubljen na Ustavnom sudu poprilično deprimirao.

 Što se vrlo loše odrazilo po noćni život na Menhetnu, koji se bez Vukovih trijumfalnih tuluma i lumperajki pretvorio u pravu provinciju. Na šta će tek ličiti skorih dana, kada Jeremić pokupi prnje i kada se vrati u Srbiju, o tome ne smem ni da mislim.

Taman se bejah malo i zabrinuo, kad eto ti ga Vuk na vratima srpskih medija. Rešio, kaže, predsednik sveta da gradu Njujorku (i svetu) pokloni spomenik Nikoli Tesli. Sad će neki naivčina pomisliti da je Vuk odrešio kesu, najmio vajara, obezbedio lokaciju i neophodnu papirologiju, kako su to već u stara vremena činili zadužbinari, ali naivčine ko naivčine, ne znaju oni kako funkcioniše aktuelni predsednik sveta i budući “samostalni poslanik”. Ali zato ja znam. Rečeni gospodin je sledbenik vrlo efikasne ekonomske doktrine “ideje moje, benzin vaš”, čiji je izumitelj legendarni Ostap Ibrahimovič Bender. Jeremiću je, dakle, sinula ideja da se Tesli podigne spomenik, a benzin ćemo, dame i gospodo, platiti mi, ovdašnja sirotinja raja. U pitanju je “državni projekat”. Dobro, kad se to rasporedi po glavi stanovnika, neće to biti neki naročit trošak, a Tesla je ipak Tesla. Ali ja ipak moram da zakeram. Zar ne bi, da kažemo, bilo probitačnije podići Tesli spomenik u nekoj srpskoj varoši, takoreći na domaćem terenu, umesto u tuđini, u kojoj će usred obilja monumenata Teslin spomenik biti slabo zapažen?

Konačno, Tesla je i u našoj prestonici, Beogradu, poprilična retkost. Ja znam za dvojicu onog ispred Elektrotehničkog fakulteta i onog u krugu istoimenog aerodroma. Ali taj, strogo uzev, i nije Tesla. To je, cenjeni publikume, pre Frankenštajn, gnusna, limena nakaza, nakazna taman koliko i politika za čijeg je vakta aerodrom u Surčinu nazvan po Tesli samo zato da ne bi bio nazvan po Đinđiću. Bulevar đene, đene, može se i drugim pravcem, ali kako poletati u veliki svet iz zračne luke čije ime neugodno podbada rđavu savest. Možda je upravo rđava savest podstakla Jeremiju da se preko naše grbače oduži Tesli. Pre svega zato što je diplomirani fizičar, Jeremić, Tesli velikodušno pripisao izum naizmenične struje koju je izumio drugi naučnik, a potom zato što je svojevremeno Tesli skratio život za čitavih trideset godina. Pisao onomad čovek govor za stogodišnjicu Tesline smrti, koja pada 2043, pa se posle vrčio. Neko mu skrenuo pažnju, verovatno Vikipedija. Ako bi budući Teslin njujorški spomenik nekim čudom imao moć govora, ne sumnjam da bi rekao: zbog ovakvih sam pobegao u Ameriku.