Basara: Biznismeni, ti saputnici revolucije, polako odlaze u ropotarnicu istorije
Povezani članci
Na pogrešan trag me je navelo biznismenovo prezime, u dlaku isto kao i naziv čuvene modne kuće Beko. Beko, mlađarijo, to vam je bio ex-Yu Armani. Na šta je to ličilo, mislim – u smislu estetike i kvaliteta? Pojma nemam. Ne mogu da se setim iako je i moja malenkost bila Bekova mušterija. Zaborav je izbrisao sve. Svejedno sad. Ličilo na šta ličilo, izbora mnogo nije bilo. Ako ti se ne bi dopao Beko, mogao si da okušaš sreću u konkurentskom Varteksu, koji je, da kažemo, bio ex-Yu Versaće. Kao što iz priloženog vidite, moja zabluda je imala izvesnog uporišta u stvarnosti. Čovek ti se, recimo, predstavi kao Milan Varteks. Kako da ne pomisliš da se bavi konfekcijom?
Posle one potere za audijima sa “rotacijama”, malo sam se umorio od istraživačkog novinarstva, pa se nisam baš najbolje obavestio zašto je ravi-Dačić izgovorio onako teške reči. Nije bilo ni potrebe! Šta god da je rekao – tačno je. A tvrd vam stojim da nije rekao ni desetinu. Sve ima svoje granice, pa i borba protiv korupcije. Onda sam u jednom trenutku zapao u paranoična razmišljanja. Tajming mi je, da prostite, bio sumnjiv. Nemoguće je, pomislio sam, da je Underlord tek prekjuče saznao šta Beko sanja i šta mu se događa. Mora biti, takođe sam pomislio, da je Dačić sve to odavno znao, ali da nije imao srca (čitaj – političke volje) da strašnu istinu prevali preko usta. Čto slučilsja? V čjom bylo djelo? Pačemu trevoga? Eto, tako sam obuzet paranojom razmišljao na ruskom, jeziku kao stvorenom za razmišljanje o levičarima i ljudima posebnog kova.