Basara: Batalite prohibicije, bolje obezbedite punu zaposlenost

Ko se ne boji Boga i neće da posti, neće se plašiti ni uredbe sarajevske gradske vlade.

Listam povremeno regionalnu internetsku štampu u vidim da se širom bivšeg SFRJota – izuzimajući Sloveniju, koja je uvek bila svet za sebe – muče slične, ako ne i iste muke. Evo, recimo, primer šeher Sarajeva. Tamo je u toku ramazanski post, pa je gradska vlada izdala befel da se od svitanja do sumraka alkohol ne sme točiti “u blizini verskih objekata”.

 Neki su komentatori spočitnuli gradskoj vladi da je BIH, bar načelno, sekularna država, a da u Sarajevu ima i takvih verskih objekata koji nemaju ništa protiv točenja brlje i pive. Osim toga, pitaju se komentatori, šta znači ono “u blizini”. Za nekoga je sto metara jako daleko, za drugog, opet, bezobrazno blizu. Da ne dužim – sekularizmu skloni komentatori drže da država treba da verskim zajednicama obezbedi punu slobodu delovanja, ali da ne treba da im podilazi baš u svemu.

Islamski post je, cenjeni publikume, fakat mnogo zaguljeniji od našeg, hrišćanskog tokom kojeg se, uz soma, smuđa i prebranac, mnogi naš isposnik i ugoji. Kod muslimana je drugačije. Od svanuća pa do zalaska sunca u usta se ništa ne sme staviti. Čak ni kap vode. Ni dim cigarete. Oduži se to, cenjeni publikume, kad ramazan padne u neki letnji mesec kada je obdanica podugačka, kao što je ovoga puta slučaj. Nije tada muslimanima prijatno posmatrati nemuslimane koji jedu, piju i puše, to je činjenica, ali je isto tako činjenica da je post i ustanovljen radi savladavanja iskušenja. Hoću da kažem – ko se ne boji Boga i neće da posti, neće se plašiti ni uredbe sarajevske gradske vlade. Otići će u neki lokal koji nije “u blizini verskog objekta”. I mirna Bosna.

Dobro, zapitaćete se, gde je tu sličnost ex-yu muka? Kako, bre, gde je? I naša je, beogradska gradska vlada (ponovo) zabranila točenje alkoholnih pića, samo – za razliku od Sarajeva – zabrana važi od smrknuća pa do svitanja. I ne odnosi se samo na “bliznu verskih objekata” nego na sva prodajna mesta. Zabrana nije religijski motivisana nego se pravda brigom za javni red i mir, omladinsko zdravlje i ostale trice i kučine. Složili smo se onomad – u vreme prethodne prohibicije – da zabrane – osim što izazivaju nepotrebnu nervozu – nemaju ama baš nikakvog efekta. Možda zabraniteljima donesu poneki politički poen. Inače – duplo golo. Ima tu još jedna stvar. Pored toga što je besmislena, zabrana je i selektivna. Ona se, dame i gospodo, uopšte ne odnosi na fensi kafančine u kojim se svakonoćno baškare naši visoko pozicionirani zabranitelju. A Overlord – za razliku od Jego ex Sijatelstva – svojim pulenima i ministrima nije zabranio odlaske u restorane. No, dobro. Neka ih! Ima se, može se. Ja se, načelno, slažem da alkoholizma treba smanjiti, ali mi se čini da bi puna zaposlenost imala mnogo bolji efekat. Jer, znate šta, kad čovek ceo dan radi, u jedanaest uveče mu nije do pića. A besposlen čovek je – znamo to iz veronauke – lak plen i za poroke neuporedivo gore od pića.