Aleksandar Vučić: Zaštitećemo siromašne i srednju klasu i obračunat se sa kriminalcima

Povezani članci

• Silajdžićeva 100 posto Sirija
• Trojanski konj
• Marko Vešović: Nogo u hemijski čistom stanju
• CRNOGORSKI ANARHISTI, predbožićni pamflet
• Enigma o 15%
• Tomislav Jakić: A ON ĆE ŽIVJETI I DALJE

U intervjuu za srbijanski  tjednik “Nedeljnik”, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić govorio je o brojnim izazovima i otporima promenama sa kojima se aktuelne vlasti suočavaju, o paketu antikriznih mera, svojim političkim protivnicima i saradnicima, popularnosti i odgovornosti, viziji moderne Srbije…

O PAKETU EKONOMSKIH MERA: Mere Vlade Srbije za reformu privrede su mere za spas naše ekonomije. I spas Srbije. Ekonomska situacija je vrlo teška i to ne treba kriti. Mi smo decenijama trošili ono što nismo zaradili, i to sad sve dolazi na naplatu. Kad vam zemlja za četiri godine poveća zaduženost sa 30 na 60 odsto BDP, kad istovremeno svake godine imate povećanje fiskalnog deficita, pad industrijske proizvodnje, onda rezultat mora da bude takav da jedino možete da preduzimate bolne i teške rezove.

Nije lako kad bilo kome oduzmete deo primanja, a on misli da je zaslužio i više od toga jer se teško živi. Ali, to mora da se desi. Nema tu više nikakve filozofije. Penzioneri će naravno ostati netaknuti, kao i ljudi koji primaju manje od 60.000 dinara. To je jednostavno strukturno dobra mera koju podržava MMF jer ne dira u ono što je najzdravije. Mi ne diramo privatni sektor koji je najzdraviji deo društva. Ovde se oduzima ono što je bio nedozvoljeni deo potrošnje. Direktor koji ima 200.000 dinara platu, imaće sada zaradu od 167.000. On s tom sumom može da živi kao sa 200.000 dinara, a znate li kolika je to ušteda za budžet?

KO ĆE PODNETI NAJVEĆI TERET ŠTEDNJE: Ovde se ne gađa srednja klasa. Ko ima platu 70.000 dinara, za njega su to minimalna izdvajanja. Ne možete da kažete da je srednja klasa onaj ko ima platu veću od 120.000 dinara. To je udar na njih. Srednja klasa su privatnici koji vuku zemlju napred.

Vreme je za bolne rezove: Aleksandar Vučić, zagovornik mera štednje
Photo: Filip Krainčanić/Tanjug

Najveći deo prosvete nam prima platu do 60.000, i to se na njih uopšte ne odnosi. Ovom merom je obuhvaćeno 179.843 ljudi, ali od toga najveći broj, oko 130.000, ima platu do 80.000 dinara, što znači da je to minimalno: na zaradu od 70.000, to je 2.000 dinara, od 80.000 je 4.000 dinara, od 90.000 je 6.000, i na platu od 100.000, to je 8.000 dinara. To se jednostavno neće osetiti. Ova mera najviše pogađa političare, ljude postavljene na različite visoke funkcije, direktore javnih preduzeća, pomoćnike ministara, zaposlene u RRA… A ja ne mislim da su oni srednja klasa. Ali, naravno, da budem otvoreniji i da kažem nešto što političari ne bi rekli – nemamo izbora. Zahtev MMF je bio da idemo na zarade od 40.000 i tako bi upravo udarili na srednju klasu. Ovo je nešto što smo morali da uradimo. I kraj. Imate litar vode – pa ne može od njega da se napije 50 ljudi. A deset ljudi ipak može nešto da popije od tog litra i utoli donekle žeđ. U javnom sektoru to može da prođe, jer je bolje da ti ljudi ne dobijaju otkaze nego da nastave da rade. Očekujem da će u sklopu te reforme razumeti da moraju da pokažu veći trud i angažman. Razmišljam o sastanku sa svim zaposlenima u javnoj upravi, da svima stavimo do znanja kako mora da se radi u javnoj administraciji.

ŠTEDNJOM ILI POTROŠNJOM DO IZLASKA IZ KRIZE: Te teorije stalno slušam. To je bila Miškovićeva teza, koja možda nije sasvim tačna – da ne treba da se štedi, nego narodu treba podeliti kredite da troši što više, jer će to povećati domaću tražnju, podići domaću privredu, obavezati ljude da kupuju domaće proizvode… To ne zvuči nelogično, međutim, nije sasvim realno. Mi moramo i na troškovnoj i na prihodnoj strani budžeta da pravimo nove stvari.

Na troškovnoj, jedna od ključnih mera jeste smanjenje subvencija pre svega za naša preduzeća u restrukturiranju, za neka javna preduzeća. Za Železnicu smo izdvajali između 150 i 200 miliona evra. Srbijagas nam je rak-rana. Bukvalno. Postoje čak neke jezive stvari koje ne smem da vam kažem javno. Ne zato što se plašim Bajatovića, Srbijagasa ili bilo koga u ovoj zemlji, već zato što je to loše za zemlju da kažem. Imamo bezbroj problema sa subvencijama, javnim preduzećima, njihovim nesolidnim poslovanjem. Oni su u prethodnom periodu dobijali naloge – idi kupi Agroživ, idi kupi Srpsku fabriku stakla. Kakve veze ima Srbijagas s tim biznisom!? Ali, valjda su tako radili da bi prikazali lažnu sliku. Bolje je bolestan biznis ugasiti i napraviti zdrav nego sve vreme one firme koje su u stanju da im je potrebna eutanazija, održavati u životu i uništavati mnogo veći organizam. To je jedan od ključnih problema. Nemam iluzije da je lako graditi populističku priču protiv mera Vlade Srbije. Kod nas ne postoji logika zdravog biznisa, kod nas ne postoji priča o profitabilnom biznisu, kod nas ljudi ne razumeju da smo završili sa socijalizmom i socijalističkim samoupravljanjem, nego da živimo u kapitalizmu i da moramo da se ponašamo tako što ćemo da trošimo koliko imamo.

OTPORI PROMENAMA: Nisam siguran da će to biti ostvareno zbog nedovoljne snage i velike neverice Srba u bilo kakve promene, u bilo kakvu želju da se neke mere izguraju, da se negde nešto napravi. Jer, pre nego što je bilo ko čuo kakve ćemo mere da donesemo, novine i televizije su bile pune kritika. Najsmešnije mi je bilo prošle nedelje kad B92 pravi anketu jeste li protiv mera vlade. I naravno, svi su protiv mera, a niko nema pojma koje su to mere i protiv čega su. Ne mogu da verujem, da sam to video na Hepi televiziji, pa da kažem “u redu”, ali to sam gledao na B92. To govori o našem negativističkom pristupu, cinizmu, sarkazmu, o tome da budete protiv svega. Uvek.

UPOZORENJA MMF-a: Razgovarao sam s ljudima iz MMF dva sata. Užasno težak razgovor. Nekako su oni teški, taman koliko i ja. Tu se niti ko osmehne, niti ima tu nečeg ljubaznog među nama. Najhladnija moguća pristojnost s najjezivijim uslovima i zahtevima s obe strane. Ali, ljudi iz MMF su u pravu. Oni navode da ćemo, ako se ovako nastavi, za godinu dana ovde imati Argentinu. A šta to znači? To znači da ne bismo imali više novac za vojsku i policiju, haos na ulicama, da ne bismo imali za lekove u državnim i privatnim apotekama. Imali bismo bukvalno upadanje po svim prodavnicama. Čak su postojale ideje da se ide na laki bankrot, ali smo odustali od toga, rešili smo da oporavimo Srbiju. Ove naše mere su mere za spas ekonomije, mere za spas Srbije, iako znam da će one spasti opoziciju, a nas sasvim sigurno uništavati. Zato što je mnogo važnije šta će se dogoditi u zemlji, nego šta će se dogoditi s političkim strankama na vlasti.

IZMEĐU EKONOMIJE I POPULARNOSTI: Znate li koliko sam dobio poruka od raznih PR stručnjaka, od ljudi koji mi stvarno ili tobož pomažu, koji su mi rekli: “Nemoj da se mešaš u ekonomiju, nemoj da preuzimaš odgovornost za to, pusti to ovome ili onome.” Odgovorio sam: “Tako ste mi rekli oko Kosova, tako ste mi rekli oko svake teme, ali sam uveren da bar dobar deo ljudi razume šta je neophodno uraditi.” Razumem da mnogi ne žele da gledaju u budućnost i prave planove za 2016, već samo šta će da urade za dva dana ili dva meseca.

Tako je bilo kad su prvi put bili potrošački krediti, odmah je 1,2 miliona ljudi uzelo te kredite od 5.000 evra i potrošili ih na letovanja i kupovinu veš-mašina. Niko to nije uložio u biznis, jer niko ne razmišlja o biznisu. Kod nas se čeka da ti država obezbedi posao. Pogledajte samo komentare političkih stranaka kako država nije obezbedila posao. Ali nije to posao države. Zadatak države je da ti obezbedi uslove da ti možeš da nađeš posao. Tu ima mnogo nekorektnog odnosa u politici, ali nešto sam naučio, i sam sam se nekad tako ponašao. Da ne budem licemer i da to ne kažem sebi. Ne mogu da kažem za period poslednjih četiri-pet godina, ali ranije svakako. Moraš da kažeš ljudima kakve stvari jesu i šta planiraš da uradiš, ma koliko to bilo teško i nekome se ne sviđalo. Moramo sebe da naučimo da radimo više, napornije. A ako ne budemo u stanju, nismo ni prva zemlja koja je propala, niti bilo šta drugo. To što će neko da ode s vlasti nije nikakav problem.

O ODGOVORNOSTI: Čuo sam bezbroj teorija. To sam čitao čak i u vašim novinama da kad Mišković izađe iz pritvora kao mehur od sapunice će se raspršiti moja popularnost. Za Miškovića ide suđenje, ali ljudi su razumeli nešto drugo. To je ono što novinari i deo javnosti koji su bliski bivšem režimu nisu shvatili. Ljudi žele odgovornost. Možda imam problem u načinu kako nastupam, ne umem da se nasmejem, ne umem čak ni da osmehnem. Nekad ljudi kažu da sam arogantan, trudim se da to ispravim kod sebe. Neki mi kažu neke druge stvari, trudim se sve to da ispravim, ali ne uspevam sasvim. Ali, ljudi su prepoznali odgovornost, ozbiljnost i posvećenost. Nemam problem da kažem da sam svako jutro prvi u vladi. I jutros sam došao prvi, Krkobabić je došao pet minuta posle mene, ostali dođu dva ili tri sata posle mene. A poslednji sam koji ide iz vlade. Sinoć sam napustio zgradu u 23.05. Kad ljudi prepoznaju tako nešto i uoče da ste spremni da preduzimate i ono što vam se ne sviđa, onda veruju da je to za zemlju dobro i da je konačno neko spreman da nešto ozbiljno uradi. Ali, znam da će tu biti mnogo problema jer vidim da ni ljudi iz moje stranke, ponekad i iz rukovodstva, mnoge od tih stvari ne razumeju.

O STARIM I NOVIM KADROVIMA: Ima mnogo novih ljudi. Navodim vam primer Lazara Krstića. Nije mala promena imati jednog Lazara u vladi, zato što je Lazar za mene izvanredan čovek, veoma posvećen i odgovoran, strahovito marljiv. Najmarljiviji od svih ministara koje sam video i upoznao. On jeste moj izbor, ali nije član moje stranke. Nisam neiskusan u politici, znam mnoge vlade i ministre, znam mnoge ljude. Imamo neke ministre, neću da vas lažem, koji rade od 9.30 do 11.30. I znaju da ja to znam. A Krstić radi od sedam ujutro do sedam uveče.

OTPORI PROMENAMA UNUTAR SNS: Ono što mi teško pada jeste što imam strah kako će naši ljudi da reaguju u Areni 21. oktobra kad slavimo pet godina SNS. Mene veći aplauz dočeka u bilo kom selu nego na bilo kom stranačkom organu.

Ključni test za odlučnost aktuelne vlasti: Miroslav Mišović, izdanak i kreator odlazećeg sistema
Photo: Stock

Postoji drugi problem, a evo biću sasvim otvoren iako znam da će me to koštati unutar stranke i ljudi bez sumnje. Pre godinu dana sam rekao da ne bih voleo da SNS postane biznis-stranka kao DS. Nedavno sam na proširenoj sednici Izvršnog odbora rekao da vidim da imamo ljude koji su počeli da osnivaju nove firme kojima se nikad do sada nisu bavili. To nije zabranjeno, to bi bilo lepo, čak odličan podsticaj za Srbiju, ali sam primetio da se oslanjaju na državne firme i javna preduzeća. Nema problema da se bavite biznisom, ali nemojte da imate unapred dogovorene poslove s javnim preduzećima. Kad sam o tome govorio bio je muk, bukvalno tišina, a onda sam rekao: “Čekajte, ljudi, pogledajte vozni park. Hoćete li da nam vozni park bude kao u vladi? Pogledajte koliko je vas promenilo automobile? Hajde da vidimo koliko vas ima rotacije, ali odmah da vas obavestim da ih uskoro više nećete imati.”

Stranačka aktivnost je gotovo zamrla. Razumem – svi smo zauzeti, radimo državne poslove, ali nismo svi toliko zauzeti. A onda su u slobodno vreme zauzeti ne podizanjem stranke, nego privatnim biznisom. Ali, ne privatnim biznisom u najboljem smislu te reči, već iskorišćavanjem činjenice da se nalaze na vlasti. Sad sam vam rekao ono što svi znaju da je istina, za sve političke stranke, ali što niko nikad nije želeo da kaže. A to je apsolutna istina. Sad tražim način da se protiv toga izborim, na to ukazujem, ali vidim da ne uspevam. Ali, nastaviću da se borim.

O UKIDANJU PRIVILEGIJA: Ukinuću nepotrebna službena putovanja. Prošli put smo na vladi imali predlog za 43 službena putovanja, a odobrili smo pet. Sad imam predlog koji ću da razmotrim s Lazarom da vidimo koliko imamo službenih vozila. Znate šta će se ispostaviti? Da u javnoj upravi imamo više od 60.000 vozila. Kupili smo 60.000 vozila, pa da su samo po 1.000 evra, nego je najmanje po 10.000 evra, to bi bilo šezdeset milona miliona. Računajte da održavanje tih vozila košta više nego samo vozilo. Ne samo da ćemo da smanjujemo broj tih vozila, nego razmišljam da ukinemo sve to sem za hitne potrebe. Imaš dobru platu, sedi u svoje vozilo i dođi na posao.

O ĐINĐIĆU: Imao sam ogromne političke razlike u odnosu na gospodina Đinđića. Imam poštovanje i pijetet prema tom čoveku. Pokrenuo je mnoge važne teme u ovoj zemlji, ali mislim da smo svi različiti i da svako ima svoj pristup. Ono što mislim jeste da je Đinđić bio čovek nesumnjivo ogromne energije. Ono što sam kod njega poštovao jeste izvanredna racionalnost. Bio je izuzetan dijagnostičar, jasno je znao da vam kaže kako stvari stoje. Početkom februara 2003, mesec dana pred njegovo ubistvo, razgovarali smo Đinđić, Čedomir Jovanović i ja. Ne izmišljam, Čeda je tu da potvrdi. Bio je težak razgovor, naši sukobi su tada bili žestoki, ali Đinđić je na racionalan način govorio o pritiscima spolja, govorio o tome šta moramo s Kosovom da napravimo, jer nas ti spolja nikad neće ostaviti na miru dok to ne završimo, u suprotnom zemlja će nastaviti da se urušava. Ja sam tada dodatno prepoznao kod njega i tu osobinu da one stvari koje mu politički ne odgovaraju i ne idu u prilog, da ih apsolutno na racionalan način posmatra. To je bila Đinđićeva veličina koju možda nisam voleo u tom trenutku ili nisam priznavao, ali koja je bila nesporna. Umeo je da jasno postavi stvari u zemlji, ali da ih posmatra globalno i računa šta nam sve dolazi spolja. Zemljina kugla je veliko selo, a Đinđić je to mnogo bolje razumeo i od mene i svih ostalih koji nismo shvatali značaj međunarodne zajednice, što je bila naša užasna greška. I ja sam mislio da on to precenjuje, ali naprotiv, mislim da je Đinđić te 2003. postigao apsolutnu ravnotežu između onog u zemlji i napolju i kako međusobno utiču jedno na drugo. Vidim da je odlično razumeo sve događaje. Poštovao sam što je prezirao neradnike i političke manipulante.

O INTELEKTUALCIMA: Čitam i slušam sve ljude šta i kako govore. Slušam i Vesnu Pešić i Emira Kusturicu i Ognjena Pribićevića. Slušam i negativne komentare i pažljivo se trudim da nešto ispravim. Čitam i Jovu Bakića i vaše tekstove. Ne delim to na intelektualni krem i nešto niži intelektualni sloj, nego slušam i učim od ljudi i dobijam mnogo dobrih ideja. O ekonomiji razgovaram sa svima. U politici želim da čujem svačije mišljenje, ali mi se čini da imam dobar pregled igre i mogućnost sagledavanja činjenica.

O ZAPADU I RUSIJI: Moj posao je da zastupam interese Srbije. Pitajte me za koga sam navijao kad su u Lejk Plesidu u hokeju igrali SAD-Rusija. Da li sam navijao za prvu postavu: Tretjak, Kasatonov, Fetisov, Larionov, Makarov, Krutov ili za Amerikance? Jedva sam prespavao tu noć kad su Amerikanci pobedili 4:3. Ali, moj posao je da radim za Srbiju, a za Srbiju su najbolji mogući odnosi sa SAD strašno važni. Kao i najbolji odnosi s Rusijom. Ali, naš put je put u EU. Ja imam istu priču u Vašingtonu, Londonu, Moskvi, Pekingu. I oni svi znaju da ću isto reći na bilo kom delu planete. Mi imamo ključne političare u Srbiji koji u Vašingtonu kažu sve protiv Moskve, a u Moskvi sve protiv Vašingtona. A onda im se smeju i jedni i drugi, jer misle da SAD i Rusija ne komuniciraju između sebe. Ja to ne radim, već govorim ono što mislim. Srbija mora da bude deo EU, deo evropske porodice ne zato što za to imate bilo čiju političku podršku. Ali, zar mislite da Srbija bez američke pomoći i bez bolje saradnje sa SAD može da bude uspešna u svetu? Siguran sam da ne može. A to za koga ću da navijam kad neko igra hokej ili fudbal, moja je lična stvar, ali je moja odgovornost da razmišljam o zemlji, da ona ide napred. A odlično razumem ulogu SAD ili Rusije, i s jednima i s drugima imamo dobre odnose. Ići ću ponovo u Ameriku na radne i teške sastanke, srešću potpredsednika Bajdena i očekujem da dobijemo više podrške za ekonomske odnose. Bilateralni odnosi Srbije i SAD su iz meseca u mesec sve bolji i bolji.

O NEMAČKOJ: Nemačku veoma poštujem. Nemačka je zemlja na koju u mnogo čemu možemo da se ugledamo. Za Srbiju je od ključnog značaja na evropskom tlu saradnja s Nemačkom. Ako je to greh i ako sam nemački čovek zato što sam srećan jer će Boš 27. novembra da otvori fabriku u Srbiji, zbog toga što sam krv propljuvao dok nisam rešio sva pitanja da bi Boš došao, onda možda jesam nemački čovek. Ako je to zbog toga, onda me zovite kako hoćete. Ali, mislim da nisam, ja sam srpski čovek.

O ĐILASU: Nijednu lošu reč neću reći o Đilasu, osim što ne razumem zašto je toliko nervozan, kao i ljudi u njegovoj stranci. Mislim da time čine loše sebi i svojoj stranci. Ne zaboravite da Đilas ima izbore. Ima priliku da na izborima pokaže sve. Ima onu priliku koju on meni nije dao. To nije samo fer, nego više od toga. I tu priliku ima zato što sam unapred rekao da će u roku od šest meseci biti izbori u Beogradu, a ne zbog neke odluke DSS ili nekog drugog. To je u teškim političkim uslovima, u kojima imate žestoko političko trvenje, odraz odgovornosti, poštenja i poštovanja prema političkim protivnicima.

O ŠEŠELJU: Imam poštovanje prema njegovoj porodici. O optužnici Tribunala mislim isto što sam i mislio, ali o našim politikama mislim da su različite. Nemam ništa ružno što bih govorio o njemu. Moja politika vodi Srbiju u budućnost, a o tuđim politikama ne razmišljam. Ja sam pristojan, razuman čovek i mnogo vremena smo proveli zajedno, tako da od mene neće čuti bilo koju uvredljivu reč.

O ODNOSIMA SA NIKOLIĆEM: Mi smo u dobrim odnosima. Predsednik Srbije dobro radi svoj posao. On je tu na neki način da kontroliše vladu, tako da nemam problem s tim. Ja radim svoj posao na najbolji mogući način. Nikolića i poštujem i volim. Uradio je nekoliko veoma važnih stvari za Srbiju, a u tom intervjuu je rekao nešto na čemu sam mu zahvalan – da misli da sam ja bio jedini koji je mogao da vodi tu borbu protiv korupcije. Toma je pre neki dan, kad smo razgovarali o ekonomskim merama, a bilo je nas više, i kad su posle tri sata napustili sastanak, ostali smo sami nas dvojica i on mi je rekao: “Znaš li šta je problem ovde? Super je ovaj, super je onaj, ali jedini koji oseća šta narod u Srbiji može da proguta, šta može ili ne može da prođe si ti. Bolje da ti to sam onda radiš. Ovaj ne zna da ne može nikad da prođe porez na imovinu, kako da se uvede mera da seljaci po hektaru plaćaju 500 dinara, kad traže da im daš subvenciju. Ali, da bi to znao, ti moraš da razumeš mentalitet i prirodu Srba. Ja sam ušao u ekonomiju, učim, radim, ne postoji brojka ili stvar iz te oblasti koju ne znam.

O SUKOBIMA UNUTAR POLICIJE: Možda ste u pravu da sam pogrešio što se nisam umešao. Ali, šta god da sam uradio, neko bi rekao: “I u ovo se meša. A zašto ne ispita to?” Onda je najbolje bilo da kažem: “Nema problema, ispitaćemo to o čemu ste govorili i s tim izaći u javnost – da li je čovek čist ili nije.”

O SUDBINI ISTRAGE SPORNIH PRIVATIZACIJA: Nije ugrožena. Završeno je 12 predmeta, osam je u obradi i još se radi samo na četiri predmeta. A medijski posustaje zato što se sad bavimo drugim stvarima.

O SEBI: Ja ne ličim na estradne umetnike koji govore da im je najlošija osobina ta što veruju ljudima. Imam loših osobina, ne malo, ali mislim da imam jednu dobru – da sam vredan i marljiv borac. Boriću se za Srbiju koliko mogu. Važno je da pokušamo nešto suštinski da promenimo. Od toga što ćemo produžavati opstanak na vlasti pola godine ili godinu iz ovog ili onog razloga, u tome neću da učestvujem. Meni to nije potrebno. Nisam danas bogatiji nego kad sam postao potpredsednik vlade. Niti je to moj životni smisao. Živim pristojno, želim da postignem uspeh i da neko jednog dana kaže da je Srbija u tom periodu napravila temelj za početak svog rasta i izgradnju solidne i dobre kuće. Ja se ugledam i učim mnogo od Arapa, od svojih prijatelja iz Emirata. Platiću kartu da za Novu godinu tri dana odem u Singapur i vidim kako to čudo izgleda. Dakle, ne o državnom nego o svom trošku. Želim da napreduje naša zemlja, a koliko će napredovati zavisi od snage njenog rukovodstva. Očekujem da ljudi koji dođu posle nas deo onog što je dobro urađeno ili veze koje smo ostvarili u svetu ne kidaju, nego da nas iskoriste da te veze ostanu i da se novi i novi poslovi u Srbiji rade.

intervju prenosimo sa prijataljskog  portala e novine