Javna diskusija: MIŠLJENJE UMETNOSTI ILI KATASTROFA

Povezani članci

• Genealogija zla
• Paralelne kampanje
• ZLATKO JELISAVAC: Ovo se jednostavno nije smelo desiti!
• Novosadska policija istražuje napad na novinara Daška Milinovića
• Svetislav Besara: Nemojte sanjati Moskva nam neće pomoći
• “Za sve naše nedaće Tito je kriv, čak i za Francusku buržoasku revoluciju snosi deo krivice“

Grupa za konceptualnu politiku i Centar za nove medije_kuda.org organiziraju javnu diskusiju:

MIŠLJENJE UMETNOSTI ILI KATASTROFA

četvrtak, 29. septembar 2016. u 19h
Omladinski centar CK13
Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
www.ck13.org

Ko se boji savremene umetnosti? Da li su to samo državne institucije obrazovanja, kulture i umetnosti ili i sami stvaraoci uzmiču pred njom? Koliko je ona prisutna i u kom obliku se javlja pred našim očima? Kako se pristupa umetnosti i postoji li odnos između učesnika u stvaranju savremene umetnosti? Kojim principima se rukovode ljudi koji stvaraju, promovišu i kritikuju umetnost? Ovo su osnovna pitanja o kojima bismo želeli da razgovaramo sa učesnicima javne diskusije pod nazivom „Mišljenje umetnosti ili katastrofa“. Gosti i učesnici diskusije su:

Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti
Svebor Midžić, teoretičar umetnosti
Dejan Sretenović, istoričar umetnosti
Zoran Todorović, umetnik

moderatori: Branka Ćurčić i Zoran Gajić, GKP/kuda.org

Više o poziciji: „Politizacija umetnosti“ (Walter Benjamin) postala je parola propagandista u oblasti umetničkog aktivizma koji danas dominira poljem umetničkog stvaralaštva, ne samo u Srbiji već i internacionalno. Sama umetnost je izostavljena u ovom raspitivanju i već dugo je niko ne pita za mišljenje. Šta umetnici misle? Kako se njima čine stvari? Obično se odazivaju na tribine na kojima se raspravlja o umetnosti, ali ih na njima niko ništa ne pita ili bar ne očekuje od njih ravnopravno učešće u analizi umetničkog stvaralaštva. Sa druge strane, analiza, kritika i umetničko stvaralaštvo povlače se pred kategorijom proizvodnje, na koju se pozivaju radnici u kulturi u svom nastojanju da se predstave kao proleteri – bilo da pozdravljaju ili pokušavaju da kritikuju kulturnu industriju državne „kulturne politike“. Simptomalno mesto kakvo je ideja o postojanju „kulturne industrije“ u deindustrijalizovanoj privredi ukazuje na odsustvo hrabrosti u suočavanju sa savremenom situacijom.

U ovakvom kontekstu, odgovor na i dalje relevantno pitanje izostaje – da li ima prostora za mišljenje (savremene) umetnosti i kakav bi on trebalo da bude? Da li je estetika postala suvišna kategorija kada se radi o umetnosti u doba insistiranja na njenoj društvenoj funkciji, odnosno, suočavamo li se danas sa opštom socioligizacijom umetnosti? Ukoliko smo se uverili da politika pripada prostoru mišljenja van domena teorije i filozofije, možemo li tvrditi isto ili slično kada je umetnost u pitanju? Ukazivanje na njenu estetsku i afektivnu dimenziju postaje skoro nemoguće u vremenu kritike nadodređene ekonomizmom. Skoro nemoguće, ali krajnje potrebno.

„When  people  ask  why  I  wrote  about  a  particular  work,  the  answer  is  usually  because  I  wanted  to  understand why I like it. I am interested in something, I want to understand why; that is why I write about it.“ (Yve-Alain Bois)

–

Javnu diskusiju „Mišljenje umetnosti ili katastrofa“ organizuju Grupa za konceptualnu politiku/GKP (www.konceptualnapolitika.blogspot.rs) i Centar za nove medije_kuda.org(www.kuda.org) iz Novog Sada. Diskusija je deo šireg projekta pod nazivom „Može li se umetnost izdati?“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Druga planirana javna diskusija biće organizovana u decembru 2016. godine i pridružena je događaju o umetnosti i/u izdavačkim praksama – „Poetika radikalnog izdavaštva“ – koji se realizuje u saradnji sa organizacijama iz regiona: Multimedijalni Institut iz Zagreba i Kontrapunkt iz Skoplja. „Poetika radikalnog izdavaštva“ je podržana od strane regionalne mreže za kulturu Kooperativa.