Zašto je predsednik SANU na meti kritika zbog stava o Kosovu?

Povezani članci

• ‘ONI’ I TITO
• Dajte Srbiju Rusiji!
• Stamena trešnja Katarina
• Od desnice u Srbiji do fronta u Ukrajini
• Kako pojesti sendvič u Beogradu?
• Spašena oteta dvogodišnja devojčica

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) saopštio je 9. marta da se u jeku napada na predsednika te institucije Vladimira Kostića, pojedine članove, njena rukovodeća tela, pa i samu Akademiju, nikome ne može uskratiti pravo na lično mišljenje i na njegovo izražavanje.

Saopštenje SANU stiže nakon višenedeljnih kritika kojima je Vladimir Kostić izložen – kako od strane dela akademika tako i u široj javnosti – zbog toga što je ponovo javno doveo u pitanje ideju da je Kosovo deo Republike Srbije.

Šta je rekao Kostić?

On je 7. januara ove godine u intervjuu za emisiju “Newsmax Adria” na TV N1 izjavio da niko u Srbiji, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu, nema tapiju na istinu po pitanju Kosova.

“Da li su neki od velikih srpskih prelata izdajnici koji su srpski narod izvlačili i odvodili u drugu carevinu sa idejom da se pretekne, da se otvore horizonti budućnosti? Je li Čarnojević (Arsenije, patrijarh i vođa velike seobe Srba u 17. veku) bio izdajnik? Ja mislim da nije”, rekao je Kostić.

Stav predsednika SANU o Kosovu nije nov. Oktobra 2015. Kostić je rekao da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju i da je jedina politička mudrost kako “sa elementima dostojanstva” napustiti Kosovo jer ono ni de fakto ni de jure nije u rukama Srbije“. Tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić tražio je od SANU da se izjasni o Kostićevom stavu, kao i o tome da li posle takve izjave on može da ostane predsednik Akademije.

Srđan Atanasovski, naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU i član levičarske organizacije Marks 21 kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Vladimir Kostić već godinama ima izgrađeni stav o Kosovu i ne boji se da ga iznosi javno.

„Ne ulazeći u autonomiju rada Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), meni se čini da su stavovi koje Vladimir Kostić iznosi o Kosovu pre svega njegovi lični politički stavovi i zbog toga mi se čini da je ovakvo vršenje pritisaka direktno zadiranje u njegova Ustavom zagarantovana prava da ima svoje političke stavove i da ih iznosi“, kaže Atanasovski za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Protest i pisma dela akademika

Najnoviji intervju je, kao i ranija obraćanja Vladimira Kostića na istu temu, izazvao burne reakcije u delu javnosti. Poslednja u nizu zabeležena je u utorak, 9. marta, kada su se porodice nestalih Srba sa Kosova okupile ispred zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti u Knez Mihailovoj ulici, nakon čega ih je primio Kostić.

Kako je novinarima nakon sastanka rekao Vladimir Kostić, na sastanku mu je dat ultimatum zbog izjava o nezavisnosti Kosova.

“Od mene je traženo: ili da podnesem ostavku, ili da izjavim ono što su mi izdiktirali. A taj diktat je: ‘Kosovo je srce Srbije’. U duhovnom, simboličkom planu, ja mogu da se sa time saglasim, ali ne znam šta će od toga, u ovom trenutku, da imaju ljudi koji tamo žive”, rekao je Kostić, a prenose “Večernje novosti”.

Zbog stava prvog čoveka SANU je 16. januara ispred zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti protestovalo stotinak desno orijentisanih građana, na čelu sa Vladanom Glišićem, samostalnim narodnim poslanikom i nekadašnjim članom pokreta Dveri.

„Okupili smo se jer pokušavamo da našim prijateljima patriotama, čestitim starinama iz SANU kažemo da se probude, jer su se uspavali u tim udobnim foteljama i privilegijama. Da se sete da moraju da brane Akademiju jer im jedan čovek urušava ugled“, rekao je tom prilikom Glišić.

Čini se da je poziv okupljenih prihvatila grupa akademika – među kojima su pisci Milovan Danojlić i Matija Bećković – koji su potom pozvali članove SANU da javno iznesu stav o izjavi predsednika te institucije.

“(…) To mišljenje je izašlo u javnosti na protivljenja i odobravanja, izazvalo je polemike i peticije. Bilo je povod za prve demonstracije u 150-godišnjoj istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti. A što je najbitnije, proizvelo je nedoumice šta je stav Srpske akademije nauka i umetnosti o Kosovu i Metohiji”, rekao je Bećković u video poruci 24. februara.

Bećkovićev stav o Kosovu je poznat javnosti od ranije, jer je u mnogobrojnim izjavama negirao nezavisnost te zemlje. Njemu je u jednom periodu, tokom kojeg su trajale litije u znak protesta zbog Zakona o veroispovesti u Crnoj Gori, bio zabranjen ulazak u tu zemlju.

Korak dalje otišao je akademik Predrag Piper, sa Odeljenja jezika i književnosti SANU, koji je 27. januara u pismu koje su preneli mediji, između ostalog, napisao da svako ima pravo da kaže šta misli, ali da neke teme, ipak, nisu podložne raspravi.

“O mnogim pitanjima može se argumentovano raspravljati (npr. o naučnim pitanjima ili o pitanjima: Beograd na vodi, gondola na Kalemegdanu i sl.), ali pitanja kao što su poštovanje integriteta zemlje, poštovanje Ustava, poštovanje nacionalnog identiteta, imaju neuporedivo viši status. Postoje vrednosti čije je osporavanje nedopustivo”, napisao je Piper.

Reakcijama grupe akademika priključio se i reditelj Emir Kustirica, koji je prema sopstvenim tvrdnjama odbio predlog Odeljenja jezika i književnosti SANU za kandidaturu u toj instituciji.

Kao jedan od razloga Kusturica u otvorenom pismu od 28. februara navodi da ne veruje “u dobre namjere” predsednika SANU, “a najmanje u njegovo viđenje budućnosti Kosova i Metohije koje se razlikuje, ne samo od ćutljive većine u Akademiji, nego je potpuno u skladu sa soroševskim viđenjem okupiranog Kosova i Metohije ali i budućnosti Srbije”.

Novi talas jačanja desnice

Srđan Atanasovski napominje da poziv dela akademika za pojedinačnim izjašnjavanje svih članova SANU o kosovskom pitanju otvara pitanje o kršenju najbazičnijih građanskih prava.

“Ukoliko uđemo u to da se u okviru radnih, profesionalnih i naučnih kolektiva mogu vršiti ovakva izjašnjavanja na pojedine političke stavove koje ljudi iznose u javnosti, onda ulazimo u jednu vrlo opasnu teritoriju koja izlazi iz onoga što je Ustavom zagarantovana sloboda političkog mišljenja”, smatra Atanasovski.

Srđan Atanasovski kaže da je nasuprot starim pozicijama Vladimira Kostića, u Srbiji i globalno jasno uočljiv novi talas narastajuće desnice koja koristi svaku priliku da u javnom prostoru iznese svoje stavove.

On podseća na građanske proteste održane jula prošle godine u Beogradu nakon najave vlasti da će ponovo biti uvedeno vanredno stanje i policijski čas zbog pandemije korona virusa. Desničarske grupe su, kaže, uspele tada da fokus skrenu na pitanje Kosova.

„Dakle, kada smo imali situaciju da je Kosovo bilo nametnuto kao tema svih tema na protestima prošle godine, gde su ljudi izašli iz potpuno drugog razloga, kada smo imali takvu situaciju koja je bila potpuno apsurdna, onda je postalo vrlo jasno kako je lako nametnuti temu kada preuzmete čelo kolone“, kaže Atanasovski, te podvlači:

„To je ono što desnica radi vrlo uspešno, a to je da pokušava da artikuliše stvarno nezadovoljstvo tako što nameće lažne teme, a naravno beži od onih pravih tema zato što joj se s jedne strane ideološki ne uklapaju u njen rakurs – desnica prosto nije ta koja će se boriti za veće plate, bolji socijalni položaj i bolje stanovanje. S druge strane, to joj nije ni u interesu, jer je ona uvek u koaliciji sa krupnim kapitalom.“

Na pitanje da li smatra da napadi na Vladimira Kostića održavaju većinsko raspoloženje u društvu kada je reč o kosovskom pitanju, Atanasovski kaže da bi za pravo demokratsko izjašnjavanje o bilo kom pitanju, pa i o Kosovu, ljudi najpre morali da imaju pravi uvid u temu i poznavanje konteksta.

„Koliko ljudi danas zna nešto o političkoj situaciji na Kosovu da bi moglo da ima stav koji ćemo mi prihvatiti kao demokratsku volju građana i građanki Srbije. Ja mislim da je ovo prosto manipulisanje određenim sentimentima, a ne održavanje volje građana i građanki Srbije“, kaže Atanasovski.

Odgovor SANU

Izvršni odbor SANU saopštio je u utorak da se nikome ne može uskratiti pravo na lično mišljenje i na njegovo izražavanje, ali da je “neprikladno i neprihvatljivo prozivanje” članova SANU da se pojedinačno izjašnjavaju po principu “da ili ne” o pitanju koje predlagač samog postupka postavlja zbog “dobro poznatih političkih i istorijskih asocijacija” koje takav zahtev budi.

“Članovi SANU, u dugom nizu godina, bili su potpuno slobodni da se izjašnjavaju o problemu Kosova i Metohije na najrazličitije načine (mnogi su tu mogućnost iskoristili i koriste je), da bi ih neko ko to nije uočio prozivao da svoje prethodno obrazložene stavove ukratko ponove po njegovom diktatu”, piše u saopštenju.

Ocenjeno je i da je “neprihvatljiva atmosfera koja se kreira u delu javnosti da se problem Kosova i Metohije velikim delom prelama baš u SANU, koja kao da postaje nekakva paradigma za rešavanje čitavog ovog problema”.

“To jednostavno nije tačno: radi se o problemu koji niti je generisan uz učešće SANU, niti je ona ikada bila zvanično pozivana da učestvuje u njegovom rešavanju”, saopštila je ova institucija.

‘Memorandum’ i uloga SANU u raspadu Jugoslavije

Iako se Izvršni odbor SANU ogradio od svoje uloge u generisanju kosovskog problema, treba podsetiti da je upravo ova institucija u drugoj polovini osamdesetih imala ulogu u podizanju nacionalističkih strasti u tadašnjoj Jugoslaviji.

Krunu tog delovanja predstavlja “Memorandum SANU” koji je trebalo da ponudi rešenja za izlazak iz ekonomske i društvene krize u koju je zapala tadašnja socijalistička Jugoslavija. Ovaj dokument, međutim, deo istoričara smatra kontroverznim i ključnim katalizatorom za raspirivanje mržnje i ideološku pripremu za ratove vođene u poslednjoj deceniji 20. veka.

Autori ovog nikada završenog dokumenta, čiji delovi su objavljeni 1986. godine, su, između ostalog, nedvosmislenim tonom navodili da su Srbi ugnjetavani i ugroženi u Hrvatskoj, te da se nad njima na Kosovu sprovodi „fizički, politički, pravni i kulturni genocid“.

Nekoliko godina nakon objavljivanja “Memoranduma”, paravojne jedinice iz Srbije marširale su ka ratnim zonama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i kasnije na Kosovu, pod izgovorom da će zaštititi tamošnje srpsko stanovništvo od novih pokolja i genocida.

Govoreći o “Memorandumu”, predsednik SANU je 2016. godine za magazin “Nedeljnik” rekao da je „Memorandum zaista opasna i teška hipoteka nametnuta SANU“, uz ocenu da je to „konstrukt krivice bez ostavljene mogućnosti za preispitivanje.

RSE