Zašto BDP na Balkanu raste uprkos krizi?

Povezani članci

• Anegdota iz prošlog života: Goropadni Halim iz srednje škole i tri pitanja za naše političare…
• Kako upokojiti đavla
• Pančić: Ugalj i čelik, Srbi i Nobel
• UZ BLAGOSLOV GUVERNERA: Članica Vijeća Centralne banke Ankica Kolobarić bratu dodijelila posao od milion i po KM
• Lakše će se diše
• Na događajima u Priboju se vidi da etnički incidenti i dalje prete

Foto: Pexels/Ilustracija

Ekonomski rast u državama Zapadnog Balkana u prvoj polovini 2022. godine prevazišao je očekivanja Svetske banke. A u njihovom Redovnom godišnjem izveštaju ovim državama previđa se rast BDP-a (bruto domaćeg proizvoda) i za 2023. i 2024. godinu.

Najveći rast Svetska banka u naredne dve godine predviđa za Kosovo, 3,2 odsto u 2023. i 4,2 odsto za 2024. godinu.

Prema procenama, BDP na Zapadnom Balkanu bi u naredne dve godine mogao biti 2,8, odnosno 3 odsto.

Zbog čega, uprkos svetskoj ekonomskoj i energetskoj krizi, BDP raste u regionu?

Zašto procena Svetske banke ne iznenađuje?

Procena Svetske banke o rastu nije u potpunosti iznenađujuća, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

“Države Zapadnog Balkana prepoznate su kao destinacije sa jeftinom random snagom, a većina njih se utrkuje da obezbedi značajne povlastice za kompanije Zapadne Evrope, ali i kineske i američke”, kaže Ljubodrag Savić.

On objašnjava da su te strane kompanije možda čak i najznačajniji izvor rasta zemalja Zapadnog Balkana. Podseća da je u Srbiji prilično prisutna i Kina.

“Mislim da su kineske kompanije možda najstabilnije, možemo očekivati da će njihov razvoj, odnosno njihov uticaj na razvoj u Srbiji će biti najstabilniji. Naravno, to sada izgleda ovako, niko ne može u ovom trenutku da predvidi šta će se dešavati.”

U Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan za 2022. godinu, pored toga što se ističe rast u prvoj polovini godine, navodi se i da je zaposlenost dostigla istorijski visoke nivoe, da je nastavljeno smanjenje siromaštva, ali da se finansijski sektor suočava sa rizicima.

Ukazano je i na povećanje inflacije, monetarno zaoštravanje, te da se potrošači i firme suočavaju sa rastom troškova i smanjenjem kupovne moći.

Koji su rizici da se ne ostvari predviđanje Svetske banke?

“Ako svet potone u ekonomskom smislu, a nisu male šanse da se to desi, možda ćemo mi zbog ovih stvari biti malo atraktivniji u odnosu na zemlje stare Evrope”, kaže Savić.

Ljubodrag Savić objašnjava i da rast u velikoj meri zavisi i od matičnih kompanija koje imaju filijale u zemljama Zapadnog Balkana.

“Stoga, ako se predviđanje Svetske Banke o rastu ne ostvari, to donosi nove probleme. Ako ne bi bilo aktivnosti stranih kompanija koje posluju u zemlju, ne bi bilo ni zapošljavanja, ni izvoza, i to bi oborilo ukupnu stopu rasta”, smatra Ljubodrag Savić.

“Kako sada stvari stoje, nemam mnogo optimizma da će te kompanije funkcionisti efikasno kao pre izbijanja rata u Ukrajini, odnosno izbijanja ekonomske krize”, skeptičan je profesor Savić.

Važnost međudržavne saradnje

Pored spoljnotrgovinske saradnje sa Evropskom unijom (EU), Zapadni Balkan ima i međudržavnu saradnju.

Profesor Savić navodi da je unutrašnje tržište prilično dobro funkcionisalo dok je funkcionisala i CEFTA ili Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu. Međutim, kako navodi, trgovinski sporazum CEFTA postao je ‘klinički mrtav’ nakon što je Kosovo 2018. bilo uvelo carinu za Srbiju od 100 odsto.

“Ne znači da ne postoji trgovinska razmena između ovih zemalja, još uvek je ona naravno veoma važna, ali suštinski CEFTA-e više nema, pravila koja su tamo važila. Zbog toga jeste napravljen ‘Otvoreni Balkan’ koji uključuje naravno i obuhvata manji broj zemalja. I sad u meri u kojoj će to funkcionisati na zadovoljavajući način, i naša stopa rasta će biti stabilnija”, kaže Savić.

Sporazum o slobodnoj trgovini na Balkanu – CEFTA je trgovinski sporazum između Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Srbije, Crne Gore i UNMIK-a u ime Republike Kosovo.

‘Otvoreni Balkan’ je regionalna inicijativa koju su pokrenuli lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije 2019, koja se u početku zvala ‘Mali Šengen’.

Ideja je bila, kako su objasnili predstavnici triju država, da čitav region Zapadnog Balkana počne da funkcioniše na četiri ključne slobode Evropske unije – slobodi kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi.

Šta usporava rast?

Ekonomski rast svih šest ekonomija Zapadnog Balkan bio je bolji od očekivanog u prvoj polovini 2022.

Rast je prevazišao očekivanja za isti period i u Bosni i Hercegovni, koji je iznosio 4 odsto. Prema procenama, u 2023. će biti 2,8 odsto, a godinu kasnije 3,2 odsto.

I pored toga, Kristofer Šeldon (Christopher Sheldon), šef kancelarije Svetske banke u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kaže da šokovi na tržištu mogu uticati na izglede za zemlju na duži rok.

“Na izglede u regiji utiče kombinacija šokova. Čvrste veze BiH sa regijom i strožiji globalni uslovi finansiranja, kao i očekivano usporavanje i domaće i vanjske potražnje, će takođe imati uticaje na izglede za BiH”, rekao je on, kako se navodi u saopštenju Svetske banke povodom objavljivanja Redovnog godišnjeg izveštaja.

Zamah rasta usporava na celom Zapadnom Balkanu, na šta utiče usporavanje globalnog rasta.

Zemlje Zapadnog Balkana su i pod uticajem rata u Ukrajini, rasta inflacije i cena energije i hrane, što predstavlja otežavajuće okolnosti za region uprkos rastu na početku godine, ističe se u izveštaju.

Direktorka za zemlje Zapadnog Balkana u Svetskoj banci Siaoking Ju, rekla je u saopštenju Svetske banke, da vlade u ovom regionu sprovode neophodne mere kao odgovor na energetsku krizu i rastuću inflaciju.

“Ali njihova cena je velika: javlja se značajno povećanje javnih rashoda. Od ključnog je značaja da te mere ublaže uticaj krize na najranjivija domaćinstva i firme”, rekla je Siaoking Ju, naglasivši da je Svetska banka spremna da zemljama regije pruži podršku u tim nastojanjima.

RSE