Poražene fašiste odlikuju, a slave pobedu nad njima

Ustav mora poštovati i poglavar države

Autor/ica 👤Dr. Husnija Bitić 6.1.2022. u 14:08

Povezani članci

Foto: EWB/Arhiva

A čega se boje albanski mediji pa ne objavljuju kritiku? Kritika je dobrodošla u civilizovanim društvima. Ona nije samo kritika, već i savet, kako treba, odnosno, ne treba vlast da radi. U mome tekstu koji nije dobio zeleno svetlo da se objavi na Kosovu nije bila nijedna reč uvrede niti klevete ili kakvo nemoralno izražavanje. Pre nekoliko godina poslao sam pismo predsedniku i premijeru Kosova, tražio da se skine žičana ograda oko srpske mahale u Orahovcu (na TV studio B92 prikazan je kratak film o srpskoj mahali ograđenoj bodljikavom žicom). Ne samo što nije dobilo prolaz kod kosovskih medija, već sam dobio mail potpisan kao Redakcija Radio Slobodnog Kosova, gdje su mi psovali majku i nazvali me srpskim kumom. Eto, i ovi se ubrajaju u slobodno novinarstvo.

Piše: Dr. Husnija Bitić

Institucija cenzure mnogo je starija od štampanog novinarstva, pa se obično vezuje za period rukopisne kulture. U Atini, gdje su knjige i besjede bile veoma cijenjene, izdvaja se tragični progon Protagore 141. godine p. n. e., kada je izjavio da „ne zna ima li bogova zaista ili ih nema“. Sve knjige su mu odlukom sudija Aeropaga spaljene, pa se može reći da je „kleveta“ i u antičkim vremenima strogo kažnjavana… (Enciklopedija Wikipedia)

Autocenzura: Svakodnevni pritisci na novinare koji su prisiljeni da zadrže postojeće radno mjesto nerijetko se završe indoktrinacijom i prihvatanjem nametnutih standarda koje izriče i propisuje cenzor (vlasnik, urednik, direktor, oglašivači… Novinar ipak mora da sačuva nezavisnost u odnosu na one za koje radi i one o kojima izvještava. Zbog toga autocenzuru treba shvatiti kao opasnu stranputicu profesije i naučiti kako je izbjeći… (Enciklopedija Wikipedia)

Osamdestih godina prošlog veka bio sam veom čest gost u tadašnjim medijama sa svojim kritičkim tekstovima nacionalističke i rušilačke politike usmerene u pravcu raskomadanja države. Interesantno je da mi je prvi tekst objavljen u beogradskoj štampi, upravo u centru nacional-šovinistikih zbivanja. Posebno sam zahvalan uredništvu redakcije BORBA, koja i pored ogromnog pritiska, nije padala pod utjecaj destruktivne politike, Slobodana Miloševića. Bez obzira na moju kritičku oštricu, ustupila mi je mesto na stranicama lista.

Zbog “tvrdoglavosti uredništva“ BORBA je dotakla dna, praktično se ugasila jer je izgubila financijsku potporu, ali je osoblje uzdignute glave zatvorilo kapije na Trg Marksa i Engelsa te nastavilo sa radom u novom registrovanom listu “Naša Borba“.

Štampa iz Slovenije i Hrvatske je također objavljivala moje tekstove, a što se Kosova tiče, u početku su ih objavljivali kao preuzete iz Vjesnika, Dela, Danas… Protokom vremena i kosovska štampa je postalo deo jugoslovenske, bez obzira koga „napadam“, federalne ili niže državne odnosno političke, ne da su samo objavljivali, već su često tražili da napišem nešto za prvu stranicu lista.

To što su bili bojažljivi da direktno objave moje tekstove u početku se i može razumeti. Na Kosovo je bilo uvedeno vanredno stanje. Na stotine Kosovara je bilo “internirano” u takozvani Centar za izolaciju, izvan Kosova. Bilo ih je strah da ne izgube radno mesto, da budu “internirani“ možemo uslovno prihvatiti, ali čega se boje danas!? Kosovo je nezavisna država, po Ustavu, sloboda štampe i govora su zagarantovani. Ja se nisam promenio, ostao sam na istim pozicijama kao i ranije. Uvek sam kritikovao vlasti i političare, kada sam ocenio da rade pogrešno. Jedina razlika može se uočiti to, što sada kritikujem i vlasti i političare Albance.

Lično mislim da se radi o autocenzuri. Ako se objavljuje nešto što kritikuje vlast ili uopšte kosovsko društvo, čitalačka publike će osuditi. Kako to, Albanac kritikuje Albance. Mediji koji objavljuje tako nešto, biće na stubu srama, pa bolje je ubaciti tekst u koš, nego objaviti. Novinari skorojevići misle da, sve što je albansko, to je dobro, i fašistički saradnici su heroji, samo ako su Albanci..

Sve se promenilo, ranije su ulice i trgovi nosili ime komunističkih revolucionara i narodnih heroja iz Drugog svjetskog rata, danas mnogim ulicama kosovskih gradova data su imena najbližih fašističkih saradnika. Dom kulture u Kosovskoj Mitrovici nosi naziv Rexhep Mitrovica, po predsedniku Vlade Albanije, koji je bio pod patronatom fašističkih okupatora. Daju se ulicama imena: Xhafer Deva, ministar unutrašnjih poslova kvinslingške vlade u Tirani za vreme okupacije, čiji su žandari u noći između 4. i 5. februara 1944., ulicama Tirane izvršili pokolj nad komunistima i njihovim simpatizerima (85 ubijenih, preko 500 uhapšenih). Doskora je u Tirani postojao Bulevar žrtava Kosovara, jer je Xhafer Deva za taj masakr doveo žandare sa Kosova iz njegovog kraja. Sada je taj bulevar dobio ime dr. Ibrahim Rugova. U Prizenu je jednoj ulici dato ime Xhem Gostivari, po jednom okorelom balisti, ubijenom 6. maja 1945. godine. Sada se pevaju pesme o njegovom “herojstvu“. Da paradoks bude veći, na jednoj strani veličaju saradnike okupatora, a na drugoj slave 9. maj, Dan pobede nad fašizmom.

Kao 18-godišnjaci bili smo 1958. godine deset dana u Centru za predvojničku obuku. Sa mnom je bio i jedan moj suseljanin, koji nikada nije koračio van seoskog atara. Nije znao skoro nijednu reč srpskog jezika. Jednog dana posle predavanja o bombi, kakvo je to oružje, zašto nam služi… komandir čete ga upita: “Šta je ovo Šabane?”, “Bumaaa (bomba)!”, “Čemu to služi Šabane?”, “Da ubijamo!”, “Koga da ubijemo?”, “Neprijatelja!”, “Odlično Šabane, odlično. Čijeg neprijatelja?” Sada se Šaban uzbunio, nije razumeo reč čijeg, pa šuti. Komandir nastavlja: “Jel’ našeg neprijatelja?”, “Ne druže vodnik, tuđeg da ubijamo!”

Šaban iz straha da ne pogreši mislio, sve što je naše, to je dobro…

U nastavku prepis pisma koje nije dobilo prolaznu ocenu kosovskih medija.

PREDSEDNICI REPUBLIKE KOSOVO

“Poštovana gospođo predsednice Republike Kosovo Atifete Jahjaga. Da neko bude izabran za predsednika/predsednicu, odnosno, šefa države nije mala stvar. Biti na poziciji broj JEDAN u zvaničnim funkcijama države, bez obzira da li je u pitanju velika ili mala država, to je svakako veliko poštovanje.

Predsednica Kosova drži govor posle davanja svečane zakletve, 7. aprila 2011. godine

Ovakva pozicija ima mnogo privilegija, ali i mnogo obaveza. Šef države može da se odrekne privilegija, ali ne i da odstupi od zakonskih normi. Obaveza šefa države je da sprovodi pravne norme i da ne krši Ustav. Položili ste i zakletvu pred Skupštinom da ćete raditi samo u skladu sa zakonskom regulativom. Zakon, međutim, ponekad možda i nije odgovarajući vremenu u kojem se primenjuje, ali dok se ne menja ili ukida, mora se striktno sprovoditi. Ovaj pravni princip potiče još od starih Rimljana, gde se kaže: DURA LEX SED LEX (Strog zakon, ali zakon). Mora se poštovati, sve dok je na snazi. Manja je šteta, ako se primenjuje zakon, čak i neprikladan vremenu u kome živimo i delujemo, nego dozvoliti anarhiju, kako se to narodnim jezikom kaže: SALLAMADI, da se svako ponaša po svom nahođenju.

Gospođo predsednice, ne znam koju stručno spremu posedujete, ali za mesto šefa države i nije potrebna neka posebna kvalifikacija. Šef države može biti i nepismena osoba, samo treba da bude moralno čist, rodoljub te da ima i druge kvalitativne osobine i vrednosti predviđene Ustavom. Šef države tj. predsednik treba da ima savetnike u različitim oblastima, koji su dužni da daju pravne savete u skladu sa važećim zakonima i drugim propisima. Nisam iznenađen što možda nemate stručna znanja iz oblasti pravosuđa, ali čudim se Vašim savetnicima (verujem da ih imate). Čime se oni bave, zašto primaju mesečnu platu, kada njihov doprinos, po mom mišljenje u ovom slučaju je ravno nuli – zero. Pročitao sam pre nekoliko dana na web sajtu da ste Vi, gospođo predsednice, odlikovali 100 ljudi, u čast stogodišnjice nezavisnosti Albanije. Dobro je to, što se tiče uredbe o odlikovanjima. To sigurno pripada delokrugu vaših nadležnosti koje su definisane, Ustavom i zakonima. Ali u tom spisku ima i onih koji su pravnosnažno osuđena lica. Gospođo predsednice baš ovde leži problem. Ovim Vašim postupkom ste prekršili zakon i Ustav. Osuđeno lice ne može biti odlikovan od najvišeg državnog funkcionera, a to ste Vi gospođo. Pravnosnažno osuđeno lice ne može biti odlikovano za sve vreme dok ne bude rehabilitovano u skladu sa važećim pravnim propisima. Kada imamo pravosnažnu sudsku odluku (presudu – rešenje…), da je neko lice proglašeno krivim, po pravnim principima i pravnim normama, to se mora uzimati za istinito (res judicata – presuđena stvar), za sve vreme dok se ne dokaže suprotno. Poštovana gospođo predsednice, nepoštovanje pravosnažnih sudskih presuda smatra se kršenjem ustava i zakonskih normi.

Foto: Anthony Devlina – WPA Pool/Getty Images

Zbog kršenja zakona predsednik Sjedinjenih Američkih Država Richard Nixon je 1974. godine bio prinuđen da podnese ostavku, da izbegne smenjivanje. Jer, ako bi bio razrešen u Skupštini (Kongresu), prije nego što mu istekne rok utvrđen prilikom izbora, izgubio bi sve privilegije koje mu pripadaju kao bivšem predsedniku. No, da ne dugovlačim sa imenima odlikovanih. Moguće je da su ovi ljudi bili pogrešno osuđeni. Možda su bili i najveće patriote tog vremena, ali su pravnosnažno oglašeni krivim. Pravo da Vam kažem gospođo predsednice i ja mislim da treba rehabilitovati neke od osuđenika u prethodnom režimu, ali sada imamo pravosnažne presude, to se ne sme ignorisati. Da bi se mogli odlikovati, ovi ljudi moraju se prethodno rehabilitirati. Otvoriti sudski proces, ponovo da im se sudi, pa ako se presude nevinim, potom mogu da se odlikuju, pohvale, daju im se priznanja, itd. Da li znaju Vaši savetnici, odnosno trebalo bi da znaju da postoji Zakon o rehabilitaciji na Kosovu. Zašto se ne primenjuje zakon, poštovana gospođo predsednice? Rat je završen pre 13 godina, za to smo imali dosta vremena da se rehabilituju osuđenici, koji nisu zaslužili kaznu? Gde su bili i šta su radili Vaši dobro plaćeni savetnici, gospođo predsednice kada ste doneli odluku za odlikovanje? Ako smatrate, gospođo predsednice, da ne treba poštovati presude bivše komunističke vlasti, onda ne treba poštovati ni izvode iz matičnih knjiga, rođenih, venčanih, mrtvih.., tog vremena. Ne prihvatiti ni svedočanstva osnovnih i srednjih škola, diplome univerziteta i druga zvanična dokumenta. Gde bi nas odvela ova pogrešna i neodrživa filozofija, gospođo predsednice? Niko nije ovlašten da vrši izbor pravosnažnih presuda i drugih zvaničnih isprava, koje treba, a koje ne treba poštovati, bez obzira kom vremenu ti pravni akti pripadaju. U pravnoj državi nikome nije dozvoljeno da arbitrira, čak ni poglavar države ne može to da radi, bio to predsednik, kralj, knez ili bilo ko drugi. I na kraju, bez ikakve zle namere, savetovao bih Vas da, odmah prekinete realizaciju i druge aktivnosti vezane za sprovođenje Vašeg ukaza u vezi sa odlikovanjem, do okončanja eventulnih sudskih postupaka za rehabilitaciju. Tačno je da to ide suviše sporo (u zavisnosti od efikasnosti pravosuđa), ali nemate drugog izbora, ako se pridržavate zakletve koju ste položili i normi Ustava Republike Kosovo.”

Iskreno Vaš Dr. Husnija Bitić,

London, 15/01/2013. godine.

(Pismo je poslano elektronskom poštom u kabinet gospođe predsednice. Dva dana kasnije i redacijama: Koha, Zeri, Ekpress, Bota Sot, Kosova Sot, Lajm, Gazeta Shqiptare. Nisu objavljeni. U skraćenom obliku je objavljeno u Shekulli u Albaniji 18/01/2013.)