Srbija na liniji konfrontacija sa Zapadom, posebno sa Nemačkom

foto: rse

Šta Srbiji donosi konfrontacija sa Zapadom?

Ovo pitanje iskrsava nakon što su predsednik i premijerka zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropsku uniju (EU) uputili oštre kritike nemačkom ambasadoru na Kosovu zbog njegovih stavova spram barikada na severu Kosova i zahteva Srbije da deo vojnika vrati na to područje.

U tom delu Kosova, pretežno naseljenim srpskim stanovništvom, već gotovo dve sedmice blokirani su putevi, zbog hapšenja bivšeg pripadnika Policije Kosova koji je srpske nacionalnosti.

“Srbija je sada u jedinstvenoj poziciji da, pored Belorusije, radi direktno protiv Evropske unije (EU) i pitanje je kada bi moglo doći do drakonskog zaokreta kada su u pitanju evrointegracije”, ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove.

Šta je rekao ambasador Nemačke?

U intervjuu za prištinsku televiziju KTV, ambasador Nemačke na Kosovu Jorn Rode (Jörn Rohde) izjavio je da je zahtev koji je Srbija uputila misiji KFOR-a za povratak 1.000 vojnika na sever Kosova “apsurdan i neprihvatljiv” za Nemačku.

“Za nas kao Nemačku i sve one zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, nezamislivo je da bismo u nezavisnoj zemlji uradili nešto protivno željama nezavisne zemlje. Stoga smatramo da je taj zahtev neprihvatljiv”, rekao je Rode 19. decembra.

Vlada Srbije je 15. decembra u elektronskoj formi poslala zahtev međunarodnoj misiji KFOR da se na Kosovo vrati “do 1000” pripadnika policije i vojske.

Rode je u tom intervjuu rekao i da građani na severu Kosova trpe zbog barikada jer su granični prelazi i škole zatvoreni, i da bi blokade trebalo da budu uklonjene pre Božića.

“Dakle, pogotovo sada, pošto dolazi Božić, ove barikade treba što pre ukloniti. Potreban nam je dijalog a ne konfrontacije. Oni koji su odgovorni za barikade treba dobro da razmisle da time nanose štetu svom stanovništvu”, rekao je Rode.

Lavina reakcija

Ovaj intervju izazvao je burne reakcije u državnom vrhu Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na svom zvaničnom Instagram nalogu 21. decembra objavio video u kojem je, između ostalog, rekao da se Srbija suočava sa “velikim bezobrazlukom koji dolazi spolja od pojedinih zapadnih sila” i kritikovao nemačkog ambasadora u Prištini koji se usprotivio zahtevu Beograda da pošalje 1.000 vojnika na sever Kosova.

“Nije apsurdno da tamo budu albanske, hrvatske, nemačke trupe na srpskoj svetoj zemlji, ali je apsurdno da budu srpske trupe. I mi treba da kažemo: ‘U pravu ste, izvinite, samo nemojte da nas rušite s vlasti'”, rekao je Vučić u snimku koji traje nešto više od jednog minuta, te zaključio:

“Ma, rušite koga hoćete s vlasti, radite šta hoćete. Znate, kada dotera cara do duvara, više nemate šta..”.

Dan ranije Vučić je iz Azerbejdžana, gde je boravio u zvaničnoj poseti, poručio da je izjava nemačkog ambasadora “opasna” i da ona predstavlja “pretnju srpskom narodu”. Optužio je Rodea da je “poznat po antisrpskim stavovima”.

“Nemačka želi potpunu dominaciju na Balkanu”, rekao je Vučić za privatnu televiziju Pink.

Reči nije štedela ni premijerka Ana Brnabić koja je na Tviteru objavila da su Rodeove izjave, osim ako nije “loše interpretiran ili je imao moždani udar pred intervju” “duboko zabrinjavajuće”, jer se eksplicitno preti Srbima.

“Zaista nečuvene izjave nemačkog ambasadora na toliko nivoa. Prvo, danas ste izjavili da barikade moraju biti uklonjene i čak se usudili da date/naručite rokove (do Božića). Uzgred, ambasadore, razjasnite: vaš Božić ili naš? Samo da znamo”, napisala je, između ostalog, Brnabić.

Udaljavanje Srbije od EU

Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove sa sedištem u Beogradu smatra da zaoštrena retorika najviših zvaničnika Srbije prema zapadnim zemljama može biti naznaka da najmoćnije zemlje polako okreću leđa Aleksandru Vučiću, koga su podržale prilikom njegovog dolaska na vlast 2012. godine.

Beširi podseća da je Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) osvojila vlast pre jedne decenije obećanjima da će sprovesti društvene reforme neophodne za ulazak zemlje u EU, kao i da će biti kooperativan u iznalaženju trajnog rešenja između Srbije i Kosova koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju zvanični Beograd ne priznaje.

Normalizacija odnosa je uslov i za Srbiju i za Kosovo u napredovanju ka evropskim integracijama.

“To može konačno dovesti zapadne partnere u poziciju da zaista sagledaju situaciju i da vide da je onaj reformisani Vučić, koji se predstavljao da je evropski čovek, daleko od toga i da je zapravo isti onaj mali radikal kojeg se sećamo devedesetih”, kaže Beširi.

Aktuelni predsednik Srbije je tokom devedesetih sve do 2008. godine bio generalni sekretar ultranacionalističke Srpske radikalne stranke (SRS) koju je vodio Vojislav Šešelj, osuđen pred Međunarodnim tribunalom na deset godina zatvora za progon, deportacije i druga nečovečna dela protiv Hrvata u Vojvodini.

Beširi smatra da vladajuća većina u Srbiji vraća retoriku iz vremena Slobodana Miloševića.

“Posledice takvog vođenja politike smo mogli da vidimo devedesetih godina”, kaže Beširi.
On smatra i da izostanak ozbiljnih reformi u pravosuđu, koje bi obezbedile nezavisno funkcionisanje tužilaštva i sudova, pokazuje da Srbija stoji na putu ka EU.

“U poslednjih pet godina mi nemamo gotovo nikakve reforme na polju vladavine prava, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala”, ocenjuje Beširi.

Ne manje važan aspekt je neusaglašenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije u pogledu sankcija Rusiji, kaže Beširi.

Srbija je, uz Tursku, jedina zemlja-kandidat za članstvo u Uniji koja se nije pridružila sankcijama protiv Rusije nakon što je ta zemlja pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara.

Zbog toga je mesecima na meti kritika zvaničnog Brisela. Da ova pozicija može konkretno naškoditi Srbiji pokazuje i predlog koji se našao u Predstavničkom domu Holandije, članice EU, o privremenom uvođenju viza Srbiji.

Glasanje o tom predlogu je za sada odloženo na zahtev holandskog ministra spoljnih poslova.

Naim Leo Beširi smatra da će Srbija veoma teško otvoriti poglavlje o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, s obzirom na to da se ponaša suprotno interesima EU.

“Pitanje je trenutka da će možda doći do drakonskog zaokreta kada su u pitanju evropske integracije. Drugim rečima, moglo bi doći do suspendovanja pregovora sa Srbijom, što bi možda značilo i uvođenje viza i smanjenje direktnih investicija u Srbiji”, kaže Beširi.

Srbija je do sada otvorila svega 22 od 35 poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Od 2020. godine pregovarački proces se odvija u okviru nove metodologije u okviru koje se otvaraju tematski klasteri koji obuhvataju više poglavlja. Nova metodologija ima šest tematskih klastera.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kompanije iz EU su najveći investitori u Srbiji.
Prethodne decenije, investicije iz EU činile su 63 odsto svih stranih direktnih investicija.

Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

Ukupna vrednost robne razmene Srbije i EU u 2021, prema podacima Evropske delegacije u Srbiji, iznosi više od 30 milijardi evra i višestruko premašuje robnu razmenu koju Srbija ima sa Rusijom i Kinom.

Robna razmena sa zemljama EU je u 2021. činila 60, 3 odsto ukupne robne razmene Srbije, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sa kojima Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini (Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Kosovo, Crna Gora, Bugarska, Hrvatska).

Delegacija Evropske unije u Srbiji je ranije objavila da je za 18 godina donirala Srbiji 3,6 milijardi evra i da je EU “daleko najveći donator u Srbiji”.

Iz Delegacije navode da je novac doniran u više oblasti – od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede.

RSE