Precrtan mural ratnom zločincu Ratku Mladiću u Beogradu

Povezani članci

• Predstavljanje Trećeg izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Analize i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina
• Cafe Nostalgija: Jajce, na ruševinama utopije
• Čedomir Petrović: Razgovor sa Zoranom
• Ljubo R. Weiss: Bahatost političara kao sudbina – o Sanaderu i „sanaderovštini“
• Heroji su neka nova raja
• Hrvatski mediji o presudi Prlić i drugi / Analiza

Foto: Žarka Radoja (RFE-RL) 

Grupa nepoznatih autora uništila je mural posvećen osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću u Njegoševoj ulici u Beogradu.

Mural, koji pet meseci stoji na fasadi jedne stambene zgrade u širem centru glavnog grada Srbije, osvanuo je 20. decembra išaran crnom bojom. Uklonjene su i zastave Srbije koje su bile okačene na zidu pored murala.

Tom prilikom, uništen je i mural četničkom komandantu iz Drugog svetskog rata Draži Mihailoviću koji je oslikan tik do Mladićevog.

Grupa autora nije ostavila nikakav potpis ili poruku.

Od kako su nepoznati autori oslikali mural sa likom Ratka Mladića u julu 2021. godine, građani su ga više puta polivali bojom i šarali, ali je on u roku od nekoliko sati vraćan u prvobitno stanje, pošto je mural premazan specijalnim lakom koji omogućava lako čišćenje.

Uz to, desničarske grupe su organizovale i dežurstva kako bi čuvale mural.
Beogradska opština Vračar, na čijoj teritoriji se nalazi zgrada sa muralom Ratka Mladića, objavila je 9. decembra da je, u skladu sa propisima, uklonila mural na zahtev stanara zgrade. Međutim, mural je za manje od pola sata ponovo vraćen u prvobitno stanje. Kao i više puta do sada očistila ga je grupa nepoznatih mladića.

Inicijativa mladih za ljudska prava pokušala je da ukloni Mladićev mural 9. novembra na Međunarodni dan borbe protiv fašizma, ali im je policija to zabranila uz obrazloženje da postoji mogućnost od sukoba pristalica i protivnika skupa.

Ratko Mladić je kao komandant vojske bosanskih Srba pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu robiju za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Dragoljub Mihailović je 1946. godine osuđen na smrt zbog ratnih zločina i kolaboracije sa nacističkom Nemačkom tokom rata, nakon čega je streljan.

Viši sud u Beogradu je 2015. godine poništio tu presudu, sa obrazloženjem da je suđenje Mihailoviću bio političko-ideološki proces komunističkog režima. Sud je, međutim, napomenuo da se nije bavio utvrđivanjem činjenica da li je Mihailović bio ratni zločinac, već isključivo sudskom procedurom.

RSE