ENG
Operacija Oluja u politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji 25 godina kasnije
Autor/ica 👤RECOM
Povezani članci
- Naredba kriznog štaba: U cijeloj FBiH obustavlja se rad svih ugostiteljskih objekata, kina, muzeja..
- ZAŠTO DEKAN FPN PODRIVA USTAV SVOJE DRŽAVE: Za koga filuje Filandra?
- Zašto se od Srebrenice pravi rasomonijada: tamo je barem sve jasno
- Borrell: Važnost mira i sigurnosti je nesporna
- Treće izdanje knjige „sportskivremeplov.ba“ legendarnog Muhameda Bikića
- Srbiji se (ne)radi!
Ove nedelje navršava se 25 godina od vojno-policijske akcije „Oluja“ kojom je okončan četvorogodišnji oružani sukob na teritoriji Hrvatske.
Oluja predstavlja veoma važnu tačku u kulturama i politikama sećanja u Hrvatskoj i Srbiji danas. U obe države, godišnjica se obeležava kroz državne manifestacije. U Hrvatskoj, u pitanju je obeležavanje pobede i iskazivanje najveće zahvalnosti braniteljima, dok se u Srbiji organizuju komemoracije posvećene žrtvama zajedno sa Republikom Srpskom. Proslava pobede i „domovinske zahvalnosti“ u Hrvatskoj zapostavlja zločine koji su počinjeni za vreme i nakon „Oluje“ i njihove žrtve. S druge strane, u Srbiji se žrtve „Oluje“ komemoriraju kao najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata, bez osvrta na širi kontekst rata u Hrvatskoj koji je prethodio „Oluji“ kao i na prisilnu mobilizaciju izbeglica po njihovom dolasku u Srbiju.
Ove godine potpredsednik hrvatske vlade Boris Milošević prisutvovao je državnom obeležavanju u Kninu, što je prvi put da predstavnik Srba u Hrvatskoj prisustvuje ovom događaju. Ministar branitelja Tomo Medved je prvi predstavnik Vlade Hrvatske koji će prisustvovati obeležavanju godišnjice zločina u Gruborima. U Srbiji je bilo najavljeno postavljanje spomen obeležja kod Sremske Rače, na mestu gde su izbeglice iz Hrvatske zadržavane i odakle su upućivane u istočnu Slavoniju i na Kosovo, a potom masovno prisilno mobilisane.
O Oluji u kontekstu kultura i politika sećanja u Hrvatskoj i Srbiji Jelena Đureinović iz Fonda za humanitarno pravo će razgovarati s Vjeranom Pavlakovićem s Univerziteta u Rijeci, i Svenom Milekićem s Univerziteta Maynooth u Irskoj. Razgovor će se posebno osvrnuti na analizu ovogodišnjih obeležavanja u obe zemlje.
Diskusiju će otvoriti koordinatorka REKOM-a i osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rečima o perspektivi žrtava.
Diskusiju možete pratiti na Facebooku i Youtube kanalu REKOM mreže pomirenja u četvrtak, 06.08.2020. godine s početkom u 12:00h. Audio snimak razgovora biće objavljen i kao podkast Kulture sećanja u dijalogu na stranici: www.kulturesecanja.org.
Autor/ica 👤RECOM
