O arhitekturi i profesorskoj karijeri

Povezani članci

• Hljeba i igara, dokle, građani Bosne i Hercegovine?
• Konačni raskid s ustašama
• IN MEMORIAM BORKI PAVIČEVIĆ I SLOBODANU MILATOVIĆU NA MESS OFF PROGRAMU
• Šuplje i prazno u Bujanovcu
• Ljubo R. Weiss: Da li je glas sucaTheodora Merona, glas koji je odlučio?
• SVI SMO MI ŠOJIĆ!

Šta je poziv profesora univerziteta: Voleti naučni rad, napredovati u naučnom, stručnom i umetničkom pogledu, baviti se pedagoškim radom, znači – sve što znaš, želiš i umeš nesebično prenesi svojim studentima. Učestvovati u formiranju mladog čoveka i davati mu znanje od koga će živeti jeste privilegija i čast za univerzitetskog profesora. Satisfakcija je moralna i lična, zato je moguće raditi taj posao za malo novca.

Obaveza univerzitetskih profesora je da napredujemo u nauci i struci da bi mogli da napredujemo i u univerzitetskoj hijerarhiji. Uspešan rad na svim tim poljima, međutim, ne osigurava podršku za opstanak i napredak na našem Univerzitetu. I ako se dokažete mnogim nagrađenim radovima svojih studenata kojima ste bili profesor i mentor, objavljivanjem knjiga, radom na donošenju propisa, predstavljanjem Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji, brojnim nagradama na konkursima, realizovanim objektima, sve to nije dovoljno u sukobu sa klanovskom politikom.

Radim već 25 godina na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, od toga 12 godina kao vanredni profesor na Departmanu za arhitektonsko projektovanje. Prijavila sam se na javni konkurs za izbor u zvanje redovnog profesora koji je raspisan prošle godine ali još nije okončan, mada je propisano da se izbor obavlja najkasnije u roku od devet meseci. U ovom slučaju postupak traje duže zbog nepravilnosti u radu Komisije za izbor, Izbornog veća i Veća naučnih oblasti građevinsko-urbanističkih nauka Univerziteta u Beogradu, a kao posledica nedostataka referenci kandidata koga Komisija favorizuje i hoće da primi po svaku cenu. Taj kandidat kao jedan od neophodnih uslova za izbor – “objavljeni udžbenik ili monografija” – prijavljuje priređivanje zbirke zakona iz oblasti građevinarstva, što nikako nije teorijsko ili udžbeničko delo. Pokušaj izbora takvog kandidata, koji ne ispunjava uslove, vraćan je na ponovno glasanje sa Veća naučnih oblasti građevinsko-urbanističkih nauka Univerziteta u Beogradu i dva puta sa Senata Univerziteta. Problem je što se uvek vraća istoj Komisiji za izbor kandidata na Arhitektonskom fakultetu koja ne poštuje pravilnike i ne prihvata pismeno upućene primedbe u celini, ostajući pri svom kandidatu koji ispunjava, po svemu sudeći, neke druge, posebne i samo njima znane uslove za izbor.

Pošto ja ispunjavam sve potrebne, propisane uslove za izbor, ali nisam prihvaćena od Komisije i izborne strukture Fakulteta, ukazivala sam na nepravilan pokušaj izbora zbog čega su reagovale i više instance Univerziteta. Sada, kao odmazda što ometam takav izbor, oduzet mi je obavezni predmet koji sam predavala u proteklih četiri godine na Master akademskim studijama na Arhitektonskom fakultetu. To je omalovažavanje i degradiranje univerzitetskog nastavnika i demonstracija moći koja najavljuje ozbiljnu i očiglednu pretnju da se ostane bez posla na Fakultetu u bliskoj budućnosti.

Ovo nije usamljen slučaj na Arhitektonskom fakultetu, da kolege koje imaju sve neophodne reference za izbor u zvanje profesora ne budu izabrani, a da oni koji nemaju neophodne reference, i koji lažne reference prikažu kao validne – budu izabrani. Primeri ovakvog dešavanja su izbori osam (8) vanrednih profesora na Departmanu za urbanizam Arhitektonskog fakulteta, svi pod zaštitom dekana prof. dr Vladana Đokića, koji je direktno učestvovao u ovim nelegalnim izborima kao predsednik Komisije za izbor ili njen član. On je već 17 godina u Upravi Arhitektonskog fakulteta i to 9 godina kao prodekan a ovo je osma godina da je dekan. Postoji još profesora na Arhitektonskom fakultetu, takođe bez ispunjenih minimalnih uslova za izbor u zvanje, čije napredovanje je omogućila Uprava fakulteta.

Javnosti su od ranije poznati slučajevi profesora koji su prognani i otišli sa Arhitektonskog fakulteta. Svi ovi kandidati su ispunjavali potrebne uslove za izbor, ali je prema njima učinjena odmazda iz razloga poznatih dekanu i njegovim poslušnicima, nisu izabrani u više zvanje i dobili su otkaze, čime je bila ugrožena njihova dalja egzistencija, bez obzira na višedecenijski rad na fakultetu.

Javnosti, međutim, ostaju nepoznati oni koji na Arhitektonskom fakultetu i Beogradskom univerzitetu proizvode i podržavaju: kršenje propisa, sprečavanje napredovanja nastavnika koji imaju rezultate i izbegavanje odgovornosti za urušavanje visokog školstva u našoj zemlji. Da li je sudbina našeg visokog školstva u rukama nevidljivih klanova koji ignorišu sva pravila? Da li su najviše obrazovne institucije Srbije nemoćne da nametnu regularno sprovođenje i kontrolu izbora univerzitetskih nastavnika? Ili je profesija univerzitetskog nastavnika osuđena na potčinjavanje tajnim fakultetskim klanovima koji su se postavili iznad svakog zakona?

Na moje pitanje kako i zašto mi je oduzet predmet koji predajem, dekan Arhitektonskog fakulteta mi je odgovorio da „treba negde, nekome da se preda prigovor i neko će sve istražiti“. O konkursu za izbor redovnog profesora koji traje već godinu dana – nije bio spreman da razgovara.

„Misija arhitekte je da pomogne ljudima da razumeju na koji će način moći da učine život lepšim i svet boljim za življenje, i da tako daju životu svrhu, rimu i značenje”, (1954) Frenk Lojd Rajt.

V.prof dr. Dragana Vasiljević Tomić