Non-paper Evropske komisije o trenutnom stanju u Poglavljima 23 i 24: Za prevazilaženje nasleđa prošlosti potrebno je unaprediti regionalnu saradnju

Povezani članci

• ŠKOLA BALETA U GRAČANICI IZVELA JAVNI ČAS
• Koliko gadosti?
• Oštro, istraživački portal jadranske regije, dolazi u Hrvatsku
• Pošast inteligencije
• ASIM MUJKIĆ: Zašto stražara bh. suvereniteta nema na mapi međunarodne politike
• U Muzičkoj školi „Vojin Komadina“ iz Zvornika višestruko kršenje zakona – nastavnici istovremeno zaposleni u dvije države

U junu 2020. godine Evropska komisija (EK) objavila je tzv. Non-paper, odnosno polugodišnji izveštaj o trenutnom stanju u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, Poglavlje 23 predviđa niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da omoguće da se preporuke za veću efikasnost domaćih suđenja za ratne zločine adresiraju na adekvatan način. Mere Vlade Republike Srbije za sprovođenje ovih preporuka definisane su Akcionim planom za Poglavlje 23, a ovaj polugodišnji izveštaj prikazuje da li je i koliki napredak Srbija ostvarila u njegovom sprovođenju. Ovaj Non-paper ukazuje da je Srbija i dalje daleko od napretka u oblasti ratnih zločina, iako je Poglavlje 23 otvoreno još pre četiri godine.

EK je značajan deo ovog izveštaja posvetila oblasti koja se odnosi na ratne zločine. Izveštaj podseća na obavezu Srbije da sarađuje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS), tako što će u potpunosti prihvatiti njegove odluke i presude. Naime, podsećanje na obavezu pune saradnje sa MRMKS-om se pre svega dovodi u vezu sa javnim osporavanjem presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), ali i na ne-saradnju Srbije u vezi sa hapšenjem lica optuženih za nepoštovanje ovog suda – članova Srpske radikalne stranke, Vjerice Radete i Petra Jojića.

Kada je reč o regionalnoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina, u izveštaju se navodi da je uzajamna saradnja i dalje izuzetno ograničena kada je reč o predmetima ratnih zločina, kao i da saradnja sa Hrvatskom nije dovela do vidljivih rezultata, te se podseća da Srbija još uvek nije priznala presudu suda Bosne i Hercegovine (BiH) u kojoj je osuđen Novak Đukić, koji živi u Srbiji.

Izveštaj dalje ukazuje da je implementacija Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) nastavljena sporim tempom. Iako tekuća strategija ističe krajem 2020. godine, pripreme za novu strategiju još uvek nisu u toku. Posebno se ističe da dosadašnji zvanični izveštaji o sprovođenju ove strategije ne sadrže preporuke koje bi trebalo da adresiraju izazove koji se javljaju tokom njene implementacije.

Objavljivanje informacija na zvaničnoj internet prezentaciji Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) u poslednje tri godine se u ovom izveštaju ocenjuje kao pogoršano.

Izveštaj ukazuje i na statistiku rada TRZ-a, navodeći da je tokom 2019. godine ovo tužilaštvo podiglo optužnice protiv ukupno četiri lica, od čega su tri predmeta ustupljena iz BiH. Takođe se podseća da su većina optuženih lica nižerangirani pripadnici policije, vojske i paravojnih snaga. Srbija i dalje ima preko 2.500 predmeta u fazi predistrage.

Izveštaj zaključuje da vlast i dalje pruža podršku, kao i javni prostor, osuđenim ratnim zločincima, te da dozvoljava govor mržnje. Negiranje genocida u Srebrenici se nastavlja od strane pojedinih poslanika bez posledica, a parlament takođe nije doneo odluku u vezi sa prestankom mandata Vojislava Šešelja, koji je osuđen pred MKSJ-om.

Izveštaj zaključuje da su za prevazilaženje nasleđa prošlosti potrebni smislena regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, a da je za konstruktivno negovanje poverenja, dijaloga i tolerancije u regionu potrebno izbegavati akcije i izjave koje su suprotne ovim ciljevima. Ovo uključuje i odavanje počasti žrtvama.

Kada je reč o potrazi za licima nestalim tokom oružanih sukoba, izveštaj podseća da se u regionu i dalje traga za 10.027 osoba. Naglašava se da je porodicama nestalih lica i dalje potrebna podrška koja bi bila sveobuhvatnija od one koja je trenutno dostupna, a takođe se naglašava da je potrebno ojačati kapacitete državnih organa nadležnih za traženje nestalih lica. Osim navedenog, izveštaj konstatuje da je tokom 2019. godine pokrenuta izrada zakona o nestalim osobama.

U izveštaju su pobrojani svi problemi na koje već duže vreme ukazuje Fond za humanitarno pravo: da je implementacija Nacionalne strategije spora, te da iako se primenjuje duže od četiri godine, nije ostvarila svoj cilj – efikasnije procesuiranje ratnih zločina; da je TRZ nastavilo dugogodišnju praksu podizanja malog broja optužnica koje su rezultat sopstvene istrage; da se optužnice podižu isključivo protiv nižerangiranih, direktnih počinilaca; da regionalna saradnja nije na zavidnom nivou; da vlasti u Srbiji reinterpretiraju sudski utvrđene činjenice pred MKSJ-om i podržavaju osuđene ratne zločince.

Zaključci izveštaja u potpunosti odgovaraju stanju u oblasti koja se odnosi na procesuiranje ratnih zločina u Srbiji – dugogodišnji skromni rezultati rada institucija nadležnih za procesuiranje ovih zločina, bez aktivnosti usmerenih na efikasnije procesuiranje, ne mogu dovesti do uspostavljanja vladavine prava u Srbiji, pomirenja u regionu i pravde za žrtve.