Istražiti umešanost Božidara Delića i Svetozara Andrića u ratne zločine

Izdvajamo

• FHP traži od institucija Srbije da odustanu od zaštite i postavljanja na javne funkcije lica za koja postoji osnovana sumnja da su učestvovala u ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije.

Povezani članci

• Slavo Kukić:Pucnji u evropsku budućnost
• Edin Forto: Vladajuće stranke uništavaju telekome, potreban strateški zaokret
• Štrajk protiv klimatskih promjena održan i u BiH
• PREMIJERA DVE PLESNE JEDNOČINKE U NARODNOM POZORIŠTU
• Esad Bajtal: ČOVJEK U ZRCALU KNJIGE
• Uzavreli štramac

Povodom imenovanja Božidara Delića na mesto potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije i Svetozara Andrića za člana Gradskog veća Grada Beograda, Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od nadležnih institucija da ispitaju navode o umešanosti Delića i Andrića u ratne zločine počinjene tokom sukoba u BiH i na Kosovu i time prestanu sa ustaljenom praksom zaštite visokopozicioniranih oficira vojske i njihovim postavljanjem na javne funkcije.

Božidar Delić je tokom sukoba na Kosovu bio komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (549. mtbr VJ). U zoni odgovornosti 549. mtbr, koja je obuhvatala opštine Prizren, Đakovica, Orahovac i Suva Reka, tokom sukoba je ubijeno više od 2.100 albanskih civila. U dosijeu koji je FHP objavio 2013. godine, detaljno su opisani ti zločini, kao i uloga 549. mtbr u njima. Protiv Delića je FHP podneo i dve krivične prijave Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ). Prva prijava je podneta 2008. godine za zločin u selu Trnje u martu 1999. godine, kada je ubijeno više desetina Albanaca, među kojima i jedna trudnica i sedmoro dece. Za taj zločin je pred sudom u Srbiji 2019. godine na 15 godina zatvora osuđen samo Rajko Kozlina, pripadnik 549. mtbr VJ, koji se trenutno nalazi u bekstvu. Optužnicom za taj zločin nije bio obuhvaćen Božidar Delić. Drugu krivičnu prijavu protiv Delića FHP je podneo 2013. godine za zločin koji je počinjen u selu Landovica u martu 1999. godine, kada je ubijeno 17 Albanaca i jedan Aškalija. Do danas, za taj zločin pred sudom u Srbiji niko nije optužen.

Pokretanje istrage protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg oficira Vojske Republike Srpske (VRS), FHP zahteva još od 2006. godine, a u martu 2018. godine podneo je i krivičnu prijavu TRZ protiv Andrića zbog više zločina počinjenih tokom sukoba u BiH, uključujući proterivanje i uništavanje imovine Bošnjaka iz Zvornika, Vlasenice i Kalesije, kao i osnivanje logora Sušica u Vlasenici, u kojem je ubijeno oko 160 zatočenika, a više žena silovano. Isto tako, u vreme dok su trajale masovne egzekucije srebreničkih muškaraca, Svetozar Andrić je 14. jula 1995. godine imenovan za načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS ukazom predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.

Božidar Delić i Svetozar Andrić poslednjih petnaest godina uživaju zaštitu institucija Republike Srbije time što aktivno učestvuju u političkom i javnom životu države i obavljaju istaknute političke funkcije. Delić je bio narodni poslanik u tri mandata, menjajući pritom političke partije, a početkom 2022. godine osnovao je pokret „Nema nazad – iza je Srbija“, s kojim je, kao deo koalicije NADA, ušao u parlament. Andrić je bio na mestu zamenika predsednika Opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića, a Šapićevim dolaskom na mesto gradonačelnika Grada Beograda postao je član Gradskog veća.

Fond za humanitarno pravo zahteva od TRZ da ispita navode o učešću Delića i Andrića u zločinima koji su počinjeni na prostoru Bosne i Hercegovine i Kosova i time prestane da izbegava istraživanje i procesuiranje visokorangiranih pripadnika vojske i policije.

Isto tako, FHP traži od institucija Srbije da odustanu od zaštite i postavljanja na javne funkcije lica za koja postoji osnovana sumnja da su učestvovala u ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije, stoji u saopštenju FHP.