Inicijativa FHP-a za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Povezani članci

• Višak gostiju ili manjak pameti
• Zvjezdan Karadžin: Lokacija za deponiju pepela i šljake u TK opasna po okolinu i zdravlje ljudi
• Heroji – pobunjeni ljudi
• Diplomatija: NEČASNI U VRHOVIMA VLASTI
• Almedin Šišić: Javnost mora znati pozadinu napada na mene
• NAKON BRUTALNOG HAPŠENJA U BANJOJ LUCI: Pretučeni švedski državljanin Bruno Batinić napustio BiH

FHP stoga smatra da je obaveza Ustavnog suda da u što kraćem roku uzme u razmatranje ovu inicijativu, te oglasi neustavnim odredbe ZBPP koje ugrožavaju osnovna ustavna načela, krše zagarantovana ljudska prava i onemogućavaju građane da adekvatno koriste besplatnu pravnu pomoć na koju su neopravdano čekali više od deset godina.

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 25. decembra 2018. godine Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da zakonska rešenja predviđena ZBPP s jedne strane uskraćuju ravnopravan pristup pravdi građanima, jer isključuju širok krug lica koja mogu da budu korisnici besplatne pravne pomoći, dok sa druge strane sužavaju krug pružalaca besplatne pravne pomoći, čime veliki broj građana Srbije ostavljaju bez adekvatne pravne zaštite.

Narodna skupština je krajem novembra 2018. godine usvojila ZBPP, dok je njegova primena odložena do 1. oktobra 2019. godine. Rasprava o različitim predlozima ovog zakona trajala je više od decenije, a jedna od najvećih prepreka za njegovo usvajanje bila je nesaglasnost između advokatskih komora u Srbiji i udruženja građana oko pitanja ko može pružati besplatnu pravnu pomoć. Iz tog razloga FHP smatra da je jedan od najspornijih rešenja ZBPP član 9, u kojem je predviđeno da besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokatura, jedinice lokalne samouprave i udruženja koja pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima zaštite od diskriminacije i azila. Udruženja koja se bave pitanjima koja ne uključuju zaštitu od diskriminacije i azila ne mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć, već isključivo besplatnu pravnu podršku, koja se ogleda u administrativnim poslovima kao što je npr. popunjavanje formulara.

Ovakvim zakonskim rešenjem se udruženja koja postoje dugi niz godina i koja su, zahvaljujući sredstvima dobijenim putem donacija i projekata, imala uspeha u pružanju besplatne pravne pomoći građanima koji inače ne bi mogli da ostvare svoja prava, onemogućavaju da i dalje ostvaruju ciljeve zbog kojih su osnovana.

Uprkos ovim činjenicama, zakonodavac se odlučio za rešenje koje je suprotno načelu vladavine prava, pravne sigurnosti i pravičnosti i koje ugrožava pravo građana na pravnu pomoć zagarantovanu Ustavom RS. Sužavanjem kruga pružalaca pravne pomoći bez razumnog i opravdanog razloga, ograničava se ustavno pravo građana na adekvatnu pravnu pomoć od strane udruženja koja se bave određenim pravnim pitanjima, a koja imaju najveću ekspertizu u toj oblasti i u koja određene grupe tražilaca besplatne pravne pomoći imaju najviše poverenja.

FHP stoga smatra da je obaveza Ustavnog suda da u što kraćem roku uzme u razmatranje ovu inicijativu, te oglasi neustavnim odredbe ZBPP koje ugrožavaju osnovna ustavna načela, krše zagarantovana ljudska prava i onemogućavaju građane da adekvatno koriste besplatnu pravnu pomoć na koju su neopravdano čekali više od deset godina.