Huseina Mujanovića treba izručiti BiH

Povezani članci

• ‘Zemljišta na obali su silovana, a stanovi koje imamo su šrot’
• Senja Perunović: Laibach i Tito
• Bez ogrijeva, podrške i nade: Teška sudbina demobilisanog borca Hasana Haskovića
• U Hrvatskoj započeli parlamentarni izbori
• “U Prijedoru nije bilo rata, ali je ubijeno 4.000 ljudi”: Omarska je tri mjeseca bila fabrika smrti
• Škola za mlade Srebrenica 2021.

Foto: avaz.ba

Krajem jula 2018. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije su na granici Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) uhapsili državljanina BiH Huseina Mujanovića zbog navodno počinjenih zločina u logoru u mestu Hrasnica (Sarajevo) tokom 1992. godine. Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je 24. decembra 2018. godine podiglo optužnicu protiv Mujanovića, koji se od hapšenja do danas nalazi u pritvoru u Srbiji. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da je obaveza vlasti u Srbiji da Mujanovića izruče pravosudnim organima BiH čiji je državljanin, i time pokažu nameru da unaprede dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina.

Mujanović je uhapšen na osnovu poternice Srbije, zbog sumnje da je u mestu Hrasnica, u Sarajevu, tokom 1992. godine kao čuvar logora zlostavljao srpske civile. S obzirom da se Mujanović od jula meseca nalazi u pritvoru i da je TRZ protiv njega podiglo optužnicu, pravosudni organi Srbije su iskazali jasnu nameru da se Mujanoviću sudu u Srbiji. Iako Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iz 2003. godine dozvoljava da TRZ procesuira državljane bilo koje države za zločine počinjene na prostoru cele bivše Jugoslavije (princip univerzalne nadležnosti), FHP i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da TRZ treba da sve dokaze koje poseduje protiv Mujanovića ustupi nadležnim organima BiH, čiji je Mujanović državljanin, kako bi mu se sudilo u BiH. Svaka država nastala raspadom bivše Jugoslavije treba primarno da procesuira sopstvene državljane za počinjene ratne zločine, jer na taj način šalje poruku državama regiona da je spremna da se suoči sa zločinima koje su počinili njeni državljani i da je zainteresovana za normalizaciju odnosa u regionu.

Iz tog razloga, FHP i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozivaju nadležne institucije u Srbiji da odustanu od primene principa univerzalne nadležnosti, koji produbljuje jaz i nepoverenje među državama u regionu, što dodatno onemogućava efikasno procesuiranje ratnih zločina.