EU o kandidatskom statusu BIH u oktobru ili decembru 2022.

Povezani članci

• Esad Bajtal: Dačić cinično šuti o grčkim i ruskim hordama iz ratova 90-ih
• Sadiković: Da Venecijanska komisija pruži „ustavnu pomoć“ na način da za BiH napiše novi Ustav BiH
• Spriječeno postavljanje spomen-ploče Francetiću
• Naša stranka Mostar: Vlada FBiH pola miliona maraka daje gradonačelniku Mostara za još više netransparentnog trošenja
• HDZ u rukama uskoka i državnog odvjetništva: Odlazak HDZ-a u političku ilegalu
• Kraus: Tražimo da se Vlada i Sabor pridržavaju Ustava

Foto: Reuters

Evropska unija je potvrdila spremnost da Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata za punopravno članstvo.

Države članice su pozvale Evropsku komisiju (EK) da izradi novi izveštaj o reformskom procesu u ovoj zapadnobalkanskoj državi, nakon čega bi EU bila spremna da razmotri mogućnost dodeljivanja statusa kandidata.

“Evropska unija je spremna da Bosni i Hercegovini dodijeli status zemlje kandidata i u tom cilju poziva (Evropsku) Komisiju da bez odlaganja izvesti Savet EU o implementaciji 14 ključnih prioriteta navedenih u njenom mišljenju sa posebnom pažnjom na one koji predstavljaju značajan skup reformi kako bi se Evropski savet vratio da odlučuje o ovom pitanju”, stoji u usvojenim zaključima šefova država i vlada EU.

Oni su se okupili u četvrtak, 23. juna, u Briselu, a pitanje proširenja je centralno tokom ovog samita. Tokom samita doneta je odluka o dodeljivanju statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji. Dok iskorak u pitanju Severne Makedonije i Albanije, nije postignut.

Na potezu Češka

Diplomatski izvori u Briselu su potvrdili da će se sarajevskom kandiddaturom pozabaviti češko predsedništvo koje će imati mandat od 1. jula do 31. decembra ove godine.

Ovi izvori su takođe potvrdili da očekuju relativno brzu reakciju Evropske komisije kako bi se pitanjem kandidatskog statusa za BiH, evropski lideri pozabavili i po mogućnosti odlučivali najranije na redovnom samitu koji će biti održan u oktobru, a najkasnije na decembarskom okupljanju šefova država i vlada EU.

Uspeh slovenačkog insistiranja

Na samitu Evropske unije (EU) pitanje kandidatskog statusa za BiH se pojavilo kao problem jer Slovenija nije dozvoljavala usvajanje paketa zaključaka gde je bila oduhvaćena i odluka o Ukrajini i Moldaviji, dok se u poglavlju Zapadnog Balkana ne uvrsti konkretnija rečenica što se tiče kandidatskog statusa za BiH.

Kao posledica ove rasprave, EU nije mogla na vreme da saopšti odluku o dodeli statusa kanididata za Ukrajinu i Moldaviju.

Premijer Slovenije Robert Golob je uoči samita najavio da će tražiti da u zaključcima sa samita, EU lideri odrede vremenski okvir kada će BiH dobiti status kandidata i da je spreman da na ovom pitanju insistira, “ako je potrebno, do jutra”.

Ovu slovenačku incijativu su, prema nezvaničnim izvorima, podržale Hrvatska, Austrija, a kasnije i Mađarska.

Na kraju je pronađena kompromisna formulacija kojom se potvrđuje spremnost EU da dodeli status kandidata BiH, ali nakon novog izveštaj Evropske Komisije.

Kako se stiglo dovde?

Bosna i Hercegovina je 2019. godine dobila negativno mišljenje EK na aplikaciju za punopravno člantsvo u EU.

Zemlja treba da ispuni 14 kriterijuma kako bi dobila status kandidata i to su i briselske institucije ponavljale godinama.

Međutim, preporuka EK da se Ukrajini dodeli status kandidata “sa razumevanjem” da će zemlja naknadno ispuniti neophodne uslove, pokremnulo je pitanje BiH kao zemlji čiji je kandidatski status povezan sa prethodnim ispunjavanjem kriterijuma

RSE