Digitalni narativ – Logori Šljivovica i Mitrovo Polje

Povezani članci

• P U B L I K A
• Iz OHR-a poručeno Dodiku: Igraš se sa mirom
• CEO SVET U BORBI S VIRUSOM – KOSOVARI MEĐU SOBOM
• Jelena Svilar: Požar mržnje koji jede svaku drugačijost
• Odluka Suda potvrdila: Djeca iz Konjević Polja imaju pravo na nacionalnu grupu predmeta
• 8 mart – Dan žena

Foto: AP

Na osnovu Dosijea koji je Fond za humanitarno pravo predstavio javnosti 2016. godine nastao je digitalni narativ „Logori Šljivovica i Mitrovo Polje“ koji na interaktivan način predstavlja događaje iz leta 1995. godine i torturu kroz koju su prošli Bošnjaci iz Žepe nakon prelaska na teritoriju Srbije.

Naime, nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući i više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije koji su ih prvo popisali, a zatim odveli u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan broj zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima. Ni jedan logoraš nije ostvario pravo na naknadu štete pred sudom u Srbiji.

Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.