IZB(G)ORI 2014ta

Izdvajamo

• Možda neka proljetna poplava ili nešto drugo odnese i ovu bagru sa bilborda što se obogatila i smiješi se sirotoj i gladnoj djeci zemaljskoj.

Povezani članci

• Nedzad Bašić: DRUŠTVO RACIONALNE MRŽNJE
• Naš Dragan Markovina
• Na Balkanu ništa novo
• Premijera projekcije Brodovi u Muzičkom centru Pavarotti
• 27. juli Dan ustanka naroda Bosne i Hercegovine
• Ukleti neimar

Ilustracija: vukajlija.com

Oni dolaze. Opet dolaze. Bulumenta razbojnika, varalica, lažova, nesposobnjakovića, ruralnih đilkoša i prevaranata svake vrste. Dolaze pocrnjeli od ljetnjeg sunca sa destinacija čija imena ne znaju ni izgovoriti. Ali baš ih briga, sve im je plaćeno našim parama. Čak i onima od poplava.

Dolaze nasmijani, vedri, sigurni u sebe da su opet pobjednici. Znaju da moramo glasati za njih jer drugih nažalost nema. Kako god okreneš oni su na vlasti. Tako je već i više od 20 godina. Sve prolazi a te krvopije ostaju neuništivi kao krpelji. Znao je to i genijalni Meša Selimović koji je rekao da je „vlast guka na tijelu naroda“. A ova guka se neda, ni pod koju cijenu. Ako treba ratovat će ponovo jer vlast je uvijek ratni pljen. Mi moramo za njih glasati jer oni za nas ne mogu a i ne bi. Jer mi smo samo gomila glasača ili birača. Birača koji biraju između ništa i ništa.

A čega sve ima u toj paradi šunda i kiča. Od mesara do generala, od propalih novinara do narkobosova i profesora. Oni dolaze da nam opet obećaju borbu protiv kriminala i korupcije. I novo, masovno zapošljavanje. I to baš oni, tvorci svega prljavog i trulog u ovoj napaćenoj zemlji na izdisaju. A tako lijepoj i bogatoj. Zamislite da jedna prebogata Danska, koja nema ni rijeka ni jezera ni brda ni planina ima djelić onoga što ima Bosna i Hercegovina. Ali srećom po njih nemaju ovakvu bagru i krvopije. Pa ko su ta bezizdražajna retuširana lica koja nam se cinično cere sa bilborda i svega drugog gdje se mogu zaljepiti.

Recimo, jedan od njih kome je babo u amanet ostavio Bosnu (bez Hercegovine) obećava da će zaposliti 100 000 u narednih 10 (20, 30, 50) godina ako mu damo 300 000 glasova. Obećava ili prijeti, pitanje je. Jer šta ako dobije „samo“ 100 ili 50 hiljada. Šta onda, nek nam je Bog na pomoći u oba slučaja. Ili onaj što mrtav ozbiljan kaže u kamere „da su svi građani BiH zaljubljeni u mene“ i nudi dokaz. Na jednoj dženazi, veli, s njim se rukovalo 7000 prisutnih. Pa vi računajte, i to za desetak minuta. Da nije što jest, ode u Ginisovu knjigu rekorda. Eh da je samo to. U svojim, pardon, ženinim novinama, već godinu lupa po svim konkurentima, pa čak i onima koji to nisu. Članove Predsjedništva i ministre (dojučerašnje partnere) naziva ubicama, mafijašima, lopovima i ko zna kako sve. Samo je on, ne dobar, već najbolji, gotovo bezgriješan. Ima među njima i pukih siromaha koji na računima nemaju ništa, a viletine od nekolino miliona eura smjestili su na svastike, zetove, šurjake i neke druge. Otac jednog od njih, ima, inače častan pekar sa penzijom od 320 KM, na računu nekoliko miliona eura. Neka, kaže sin ocu. Neka ti se nađe pri ruci, zlu ne trebalo. A još više evra ima njegov kompanjon. Dao sinu nekoliko miliona za voćnjak jabuka. Pa još kaže da mu je sin pametan i nije drogeraš. Jer naša djeca su glupa i drogeraši. Otišao da se žali malom Vuku na muslimane i džihadiste u Sarajevu, dok ga ovaj nije klepno po ušima. Jer da ne bi šeika Mohameda i njegove milijarde dolara ode država u bankrot (Srbija).

Ovi što hoće, navodno, da ga obore, kažu da su sada bolji. Ali svojih vojnih i civilnih voždova što nezasluženo uživaju u Hagu, ne odriču se ni pod koju cijenu. A i što bi kada ovaj cirkus od Haga skraćuje kazne zlikovcima lakše nego krojač pantalone.

Tu je i neizbježni profesor. Čovjek koji za dvadeset godina nije smislio ni jednu ideju osim matematičke koalicije. I to s kim bilo, pa i sa ultra desnim iako je tobože on lijevi. E taj lijevi je iz svoje partije izbacio toliko časnih i pametnih ljudi koji bi kao od šale mogli voditi barem EU. Ali od pametnih glava boli, veli on, naročito ako ih je višak. Nek’ naprave sebi partiju priča on po sjelima. Meni su i ovi hajvani dobri. On je osmislio državu za čovjeka. A nema ni države ni čovjeka. On je inače gostujući profesor a domaći političar. Da je bar obratno, svi bi donekle odahnuli..

Ima tu svašta. Jedan je dogurao do Hirošime. Na godišnjicu tog užasa odnio je i vijenac pa ga tamošnji gradonačelnik pitao iz kojeg je dijela grada a on rekao da je iz Bosne. Pa se tamošnji gradonačelnik u čudu još češka po glavi. Ne sjeća se tog dijela grada.

Za novinara još nije jasno je li se kandidovao solo ili sa bendom. Bend bi se slatko mogao zvati 2 plus 1.

Onaj iz stranke sa brojevima nije tako loš. Ne daj Bože da prođe. Ne zbog nas već zbog njega. Jer u njegovoj župi je takva demokracija da zoru ne bi dočekao zasigurno.

Ode konačno i ovaj pravnik a ne saznašmo je li baš pravnik ili možda diplomirani pravnik ili možda magistar. Jer kakav je haos ostavio i napravio oko sebe teško da je i ovo prvo.

E pa tu je i njegova ekselensija, bivši duhovni poglavar. Ali džaba, zakasnio, džamije, mektebe i mesdžide zauzeo mu sadašnji član Predsjedništva. Onaj što mu je babo u amanet ostavio Bosnu bez Hercegovine.

A tu je i general, bez vojske doduše. Pričao i pisao godinama o pokradenim milijardama namijenjenim za odbranu BiH. K’o da ne zna s kim ima posla. Stavili ga prije neku godinu za glavnog za istragu ovog slučaja i naravno više ni zuc. Nema više vojske a i boraca je sve manje. Izvode ih iz prava ko na streljanje. Jer ministar Zvekan ne voli borce. Ko ih je gonio da se bore. On ima crni pojas karatea pa se nije borio u ratu. Ma i za koga bi. Ali po kafanama, e to je drugo. Svi vide njegove borbe i svi mu se dive. Nekakav ljiljan je valjda i on zaslužio. Za borbu protiv boraca i zlatnih ljiljana.

Ima ih kažu još, znanih i neznanih. Znani će proći, ostali stoj. Tako je kad moraš birati između ništa i ništa. Ko u onom predratnom oglasu „mijenjam Škodu za Warburga – šifra govno za govno. Pardon, ništa za ništa.

Politika je to, dragi birači. Stari dobri aforizam kaže „političari su ko golubovi, dok su na zemlji ćukaju ti iz ruke. Kada polete seru ti se po glavi“. Oni što nam izmete po glavama zovu se izmećari, a mi birači – glasači. Jer oni su uvijek gore, lete, a mi uvijek dole – poplavljeni. Ostalo nam je još da u one kutijetine ubacimo čekove od penzije, odbijenice za posao, dugove za komunaliju, smrtovnice, prazne papire jer čekaju nas i tako prazna obećanja.

A vi koji se još uzdate u Niskog predstavnika, prije će se uhvatiti za novčanik već za ovlasti. Jer kaže, koči ga PIK. Pa ako neko u Dejtonskom sporazumu nađe šta je taj PIK možda dobije i Nobelovu nagradu. Jer to je obična frazetina za nemoćnu i nezainteresovanu međunarodnu zajednicu koja će nas primiti u svoje redove samo dok prije to učini agresorima. Žrtve su uvijek zadnje. I tamo i vamo. I na nebu i na zemlji.

Zar mislite da su ovako nezapamćene kiše, poplave i ko zna šta još slučajne? Ili se naša majka Zemlja znoji, trese i puca od muke kada vidi šta nam sve rade. Možda neka proljetna poplava ili nešto drugo odnese i ovu bagru sa bilborda što se obogatila i smiješi se sirotoj i gladnoj djeci zemaljskoj.

„Birač“