Raste broj samoubistava mladih

Povezani članci

• Za što vam sve može poslužiti aspirin?
• Da li postoji očinska trudnoća?
• Vjenčanje iz gejmerskih snova!
• Na Aljasci otkriven fosil reptila
• Žene su navečer preumorne za seks zbog biološkog ritma
• Izbušio 2000 guma na parkiranim automobilima

Pokušaji samoubistava česta su pojava među mladim ljudima koji u periodu adolescencije donose krupne i nepromišljene odluke, koje mogu biti fatalne.

Psiholog specijalne školske psihologije Biljana Lajović rekla je povodom najnovijeg slučaja kolektivnog samoubistva da je u periodu adolescencije uticaj vršnjaka najsnažniji.

“Deca se vrlo lako povode za onim što im predlože, kažu ili urade vršnjaci”, rekla je Lajovićeva i dodala da su to godine kada mladi nemaju svest o ozbiljnosti i konačnosti posledica svog ponašanja.

Ona je istakla da mladi donose nepromišljene odluke i ne sagledavaju da postoje ponašanja koja imaju nepovratne i fatalne posledice.

Govoreći o ulozi roditelja, Lajovićeva je upozorila da se odnos roditelja i dece mora graditi od početka.

Prema njenim rečima, važno je da roditelji ne pokušavaju i ne grade odnos kao da su drugovi deci, već da moraju da imaju roditeljsku ulogu. Ona je istakla da oni moraju da imaju uvid gde su im deca, sa kim izlaze i druže se, gde provode slobodno vreme.

“Roditelji moraju da imaju takvu vrstu bliskosti koja je istovremeno sagledavanje i uvid u ponašanje dece”, objasnila je Lajovićeva.

Kako su preneli pojedini mediji, dve devojke iz Knjaževca okončale su svoj život skokom sa zgrade. Nešto pre manje od dva meseca na isti čin su se odlučile i dve drugarice koje su skočile sa Pančevačkog mosta, a jedna od njih je to najavljivala i sms porukama koje je slala svojim drugaricama kao i postavljanjem statusa na društvenoj mreži “Fejsbuk”.

Koordinator telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistava psiholog Branka Kordić rekla je povodom sve učestalijih pokušaja samoubistva mladih osoba da se u Srbiji takvi problemi marginalizuju i da među ljudima postoji otpor da se javno govori o tome.

Ona je navela da poruke koje šalju pre tog čina u društvu najčešće nisu prepoznate i ne shvataju se dovoljno ozbiljno. Kordićeva je kazala da niko u njihovom okruženju, a naročito vršnjaci najverovatnije nisu obratili pažnju niti to shvatili ozbiljno.

“Samoubistvo nije samo lični akt, već i opomena društvu šta da čin jer su ljudi prestali da slušaju jedni druge pa najčešće nemaju kome da se požale i ispričaju svoje probleme”, kazala je Kordićeva i dodala da mladi najčešće među sobom dele probleme i da ih treba učiti da ih na vreme prepoznaju.

Kordićeva je ukazala da je za čoveka koji se nalazi u suicidnoj krizi veoma važno da svoj problem podeli sa nekim, dodajući da je zato značajno postojanje telefonskih savetovališta.

Ona je savetovala svima koji primete i saznaju za slučajeve u kojima se najavljuje suicid, to jave ili upute osobu da zatraži pomoć u savetovalištu na broj 0800201200.

Kordićeva je kazala da su porodični problemi, nemaština, gubitak posla roditelja koji izdržavaju porodicu “okidač” kod mlađe populacije koja je u adolescentskim godinama posebno osetljiva jer se nalazi “u raskoraku između detinjstva i odraslog doba”.

Na pitanje kako bi se neki od problema koje muče adolescente mogli najbolje prepoznati, ona je kazala da bi jedno od resenja mogla da bude obuka pojedinih učenika u školama koji bi znali kako da razgovaraju i pomognu svojim vršnjacima.

Profesor Fakulteta za socijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugović rekao je ranije Tanjugu da je za mlade posebno karakteristično to što se za razliku od starijih na taj čin odlučuju brže, skloni su impulsivnosti, a najčešći razlozi zbog kojih to čine su porodični konflikti, neuzvraćena ljubav, usamljenost, trenutna depresija…

On je kazao da se poruke koje mladi šalju najčešće ne shvataju ozbiljno i smatra se da su one samo produkt loših trenutnih osećanja.

Svaka insinuacija koja ima veze sa samoubistvom “alarm” je da onaj ko to primeti ili pomogne takvoj osobi ili je uputi da zatraži stručnu pomoć, istakao je Jugović.